Nove naknade na IT opremu

Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije, koji je usvojen decembra 2009. godine (Služ. glasnik 104/2009), članom 39. Zakona, određena je naknada autorima, koja se ostvaruje preko organizacija za kolektivno ostvarenje autorskih i srodnih prava (Organizacije muzičkih autora – SOKOJ, Organizacije proizvođača fonograma i Organizacije za kolektivno ostvarenje prava interpretatora). Naknade su opisane u Zakonu:

"Autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana za lične nekomercijalne potrebe na nosače zvuka, slike i teksta (književna, muzička, filmska i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.

Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, proizvođači uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta, i solidarno sa njima uvoznici uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja i praznih nosača zvuka, slike i teksta, osim ako se radi o uvozu malih količina namenjenih za privatno i nekomercijalno korišćenje, kao deo ličnog prtljaga.
Ako se uređaji i predmeti iz stava 1. ovog člana ne proizvode u Republici Srbiji, naknadu plaća uvoznik.

Obaveza plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana nastaje:
1) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za tonsko i vizuelno snimanje;
2) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, praznih nosača zvuka, slike i teksta;
3) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.

U slučaju umnožavanja autorskih dela fotokopiranjem ili sličnom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog člana autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizičkog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu.

Lica iz stava 2. ovog člana ne plaćaju naknadu za:
1) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu;
2) tehničke uređaje koji se uobičajeno ne koriste za umnožavanje autorskih dela za lične, nekomercijalne potrebe (na primer, studijska oprema i uređaji, diktafoni i sl.);
3) prazne nosače zvuka, slike i teksta primenljive isključivo uz tehničke uređaje iz stava 6. tačka 2. ovog člana. (…)"

Uredbom Vlade Srbije, po komadu nosača slike, zvuka ili teksta od 1. januara 2012. uvoznici će plaćati od 7 para do 1,40 dinara, a na kompletne uređaje (skeneri, štampači, CD i video rekorderi i sl) 3 odsto od vrednosti tog uređaja.

Proizvođači i uvoznici iz IT sektora smatraju visinu naknade neopravdano visokom i procenjuju da će dovesti taj sektor u nepovoljan položaj i u rizik da postanu nekonkurentni. Ovo, naravno, nije sasvim istinito, budući da krajnju cenu plaća kupac, koji će se za hardverske proizvode IT industrije odlučivati prema praktičnim potrebama u privatnom životu ili poslovanju, a ne prema tome da li je ta roba taksirana ovom ili onom naknadom. U bilo kom slučaju IT sektor neće zbog ove uredbe biti nekonkurentniji, već samo zbog opštih uslova privređivanja i kupovne moći građana, a na koje ove naknade direktno ne utiču.

Iako su se u ovom slučaju sučelili interesi različitih subjekata u kreativnim industrijama, situacija i nije baš takva da ima razloga za polemike i osporavanja. I jedni i drugi nalaze se u istom lancu vrednosti u kreativnoj ekonomiji i po prirodi logike proizvodnje i distribucije, da nije jednih, ne bi bilo ni drugih. Problem je očigledno nastao kada je jedna grupa suočena s tim da ono što godinama nije plaćala sada će morati da plaća, tj. da deli s drugima deo zarade. Bez autorskog dela, bez intelektualne svojine, tj. intelektualnog i kreativnog kapitala ne može postojati nijedna grana u kreativnom sektoru, pa ni proizvođači i distributeri IT uređaja. S druge strane, važno je i da organizacije za kolektivno ostvarivanje prava autora deo prihoda od ove takse ulože u sektorski razvoj, a ne samo na individualne naknade autorima.

Vlada Srbije ovom odlukom, u svakom slučaju, uvodi više reda u poslovni ambijent kreativnog sektora Srbije, a kako ne postoji idealan zakon, oni koji ovim odredbama dobijaju, kao i oni koji (misle da) gube zajednički treba da unaprede uslove poslovanja kreativne ekonomije u Srbiji da bi se i jedni i drugi uspešno razvijali.

A. Đ. 

Objavljeno 10. maja 2011.

Ostavite odgovor