Kreativne industrije u Srbiji beleže rast

Da li kultura treba u celini da bude pod okriljem države da bi mogla da preživi teška vremena i da li je isključivo surovo tržište ono koje će presuditi šta valja i šta je kulturno dobro a šta ne, neke su od dilema koje su 22. maja na prvom nacionalnom panelu posvećenom kreativnim industrijama u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka pokušali da razreše kultorolozi, profesori, ekonomisti.

Urednik sajta Makroekonomija.org, Miroslav Zdravković, napravio je istraživanje, pokušavajući da prouči na kom su nivou trenutno u Srbiji kreativne industrije. Broj zaposlenih u četiri oblasti uslužnih delatnosti koje je Zdravković izabrao za svoje istraživanje, a među kojima su oblasti informacije i komunikacije, stručne i naučne delatnosti, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalih uslužnih delatnosti, porastao je u poslednjih deset godina sa 106.000 na 126.000.

– Udeo svih ovih delatnosti u BDP-u Srbije je 11,1 odsto, a rast u oblasti informacija i komunikacija je očigledan, naročito kada se poredi sa nekim drugim oblastima poput poljoprivrede u kojoj je 500.000 ljudi manje nego pre 10 godina – istakao je Zdravković. Gledajući prema strukturi zaposlenih, naglasio je Zdravković, pre svega IT sektor beleži rast i to u urbanim sredinama. Više od 55 odsto od ukupnog broja zaposlenih u ovoj industriji (analiziranim oblastima) je u Beogradu. U svetu kreativne industrije čine tri odsto ukupne svetske trgovine, dok je u Srbiji, prema njegovim rečima, ukupan dohodak ovog sektora u spoljnoj trgovini 3,2 milijarde evra, od čega 0,8 milijardi ide na turizam.

U prilog rastu koji beleži kreativna industrija kod nas ide i podatak ekonomiste Gorana Nikolića, koji je, poredeći prošlu godinu sa 2007, primetio da je rast u oblasti komunikacija za taj period čak 120 odsto, odnosno da je u 2011. izvoz ovog sektora bio 172 miliona evra. Rast, doduše, znatno manji u odnosu na onaj koji je zabeležio sektor komunikacija, napravljen je i u ostalim uslužnim delatnostima (35 odsto). „Suština je da kreativna industrija nije bitnije pogođena krizom“, naglasio je Nikolić.

Sociolog Predrag Cvetičanin rekao je da je „biti individua u Srbiji prilično opasno“, kao i da su za nastanak kreativne industrije i njen opstanak potrebne tri pretpostavke – zaštita autorskih prava, funkcionalnost sudstva i jednostavan poreski sistem. „Osim toga, kreativna industrija podrazumeva da postoji talenat, tehnološka potkrepljenost, kao i tolerancija. Talenat prirodno beži iz Srbije, tehnološki zaostajemo za svetom, a o toleranciji – da li treba da govorim“, rekao je Cvetičanin.

U diskusiji, prvoj od pet u nizu koje organizuje Centar za istraživanje kreativne ekonomije, a kao deo projekta „Dositheus: Profesionalni razvoj za preduzetništvo u kulturi“ (pokrovitelj UNESCO) učestvovali su juče teoretičarka kulture Milena Dragićević Šešić, profesor FPN Branimir Stojković, kao i direktor Nišvil festivala Ivan Blagojević, ekonomisti Miroslav Prokopijević i Aleksandar Stevanović i direktor izdavačke kuće Clio Zoran Hamović. 

Objavljeno 23. maja 2012.

Lj. Bukvić

Izvor: Danas

Ostavite odgovor