Osnovni pojmovi kreativne ekonomije II: autorsko pravo

Istorija autorskog prava

Statute-AnnePrvi zakon o zaštiti autorskih prava (eng. Statute of Anne, 1709), autorima je davao ekskluzivna prava raspolaganja svojim delima u trajanju od najviše 28 godina, posle čega bi ona prelazila u javno vlasništvo (public domain). Ovaj zakon donet je na insistiranje izdavača i omogućio je prenošenje prava raspolaganja autorskim delima sa autora na izdavače. Američki ustav (1787) dao je Kongresu pravo da, zarad pospešivanja napretka nauke i umetnosti, autorima garantuje vremenski ograničena ekskluzivna prava. Prvi dokument o međunarodnom priznavanju zaštite autorskih prava bila je Bernška konvencija, usvojena 1886. godine. Trajanje ekskluzivnih prava autora Bernškom konvencijom povećano je na najmanje 50 godina nakon smrti autora.

Pojam autorskog prava

Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci (autori) književnih, naučnih i umetničkih dela (autorska dela), a koje im daje isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima korišćenja svog dela, a uključuje i sistem zaštite tih prava. U objektivnom smislu, ono je sistem pravnih pravila i načela koje regulišu prava koje zakon daje autoru dela. Autoru pripada autorsko pravo nad njegovim autorskim delom, činom samog ostvarenja dela i, za razliku od većine drugih oblika intelektualnog vlasništva, ne podleže nikakvom administrativnom ili registracionom postupku. Njime se ne štiti ideja, već delo koje je izražaj ideje ljudskog uma, bez obzira na vrstu ili kvalitet izražaja.

Autorsko pravo karakteristično je za evropski pravni krug (prvenstveno se razvilo u francuskom pravu). U anglosaksonskom pravu koristi se pojam kopirajt (copyright). Temeljna razlika između autorskog prava i kopirajta je što je prvo bazirano na ideji sopstvenog prava autora kod kojeg postoji veza između autora i njegove tvorevine, dok se kopirajt ograničava striktno na delo kao takvo. Nosilac autorskog prava je fizička osoba – autor – koja je stvorila originalnu intelektualnu tvorevinu (autorsko delo), koja ima individualni karakter i koja je na neki način izražena. Autoru pripada autorsko pravo na njegovom delu činom stvaranja dela bez ispunjavanja bilo kakvih formalnosti, kao što su registracija ili depozit dela.

Autorom se smatra ličnost čije je ime, pseudonim ili znak na uobičajen način označen na primercima dela dok se ne dokaže suprotno. Ako je više autora učestvovalo u izradi dela radi se o koautorskom delu. Stvaralac dela – autor može dati dozvolu ili zabraniti:

·         umnožavanje dela u različitim oblicima,

·         javno izvođenje dela,

·         snimanje dela na trajne podloge,

·         emitovanje dela putem radia, kabla ili satelita,

·         prevode dela na druge jezike ili druge adaptacije dela.

Autorsko pravo se sastoji od:

  • moralnih prava autora – štite lične i duhovne veze autora s njegovim delom,
  • imovinska prava autora – štite imovinske interese autora u pogledu korišćenja njegovih dela,
  • druga prava autora – štite ostale interese autora u pogledu njegovog dela.

Prema važećim ugovorima WIPO, imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti (ZASP takođe predviđa trajanje od 70 godina post mortem).

Prava srodna autorskom pravu

Autorskom pravu srodna prava odnose se na prava i obim pravne zaštite umetničkog izražaja, te zaštite organizacionih, poslovnih i finansijskih ulaganja u izvođenje, proizvodnju, distribuciju i radiodifuziju autorskih dela, a obuhvataju:

·         prava umetnika izvođača na njihovim izvedbama;

·         prava proizvođača fonograma na njihovim fonogramima;

·         prava filmskih producenata (proizvođača videograma) na njihovim videogramima;

·         prava organizacija za radiodifuziju na njihovim emitovanjima;

·         prava izdavača na njihovim izdanjima;

·         prava proizvođača baza podataka na njihovim bazama podataka.

Područje srodnih prava ubrzano se razvilo u proteklih 50 godina. Srodna prava razvila su se uz autorsko pravo i najčešće su vezana uz omogućavanje saopštavanja autorskog dela javnosti. Autorsko pravo i srodna prava ključni su za ljudsko stvaralaštvo, jer pružaju autorima podsticaj u obliku priznanja i novčanih naknada, a s druge strane pružaju im određenu sigurnost da se njihova dela mogu distribuirati bez straha od neovlašćenog kopiranja ili piraterije, a ukoliko do toga dođe, osigurana im je određena zaštita autorskog prava.

P. Popović – Wikipedia SRB

10.jul 2012.

Ostavite odgovor