Smanjenje budžeta za kulturu širom Evrope

Velika smanjenja budžeta za kulturu pogađaju u poslednje vreme brojne evropske zemlje. Evropa je uvek bila posmatrana kao plodno tlo za kulturu gde vlade subvencionišu kulturne aktivnosti i postavljaju ih na zavidni nivo. No, u poslednje vreme izgleda da se tretman kulture znatno promenio, naročito u zemljama Evropske unije koje su uslovljene da se vode principima za sprovođenje mera štednje propisanim od strane MMF-a.

Prema autorskom članku Roberta Evereta Grina Europe grapples with deep culture cuts objavljenom nedavno na kanadskom portalu Globe and Mail, Evropa više ne izgleda za Kanadu kao zemlja izobilja. Grčka je, tako, od 2009-te godine smanjila budžet za kulturu za čak 35 odsto. U Italiji su takođe uočljive posledice krize u budžetu kulture. Tako je Ufici (Ufizzi) galerija u Firenci bila prinuđena da iznajmljuje prostor za modne revije, dok je rimski muzej Maxxi stavljen pod državni stečaj. Taj muzej je otvoren pre samo dve godine privukavši veliku pažnju svojim dizajnom arhitektice Zahe Hadid, a već prošle godine je njegov budžet smanjen za 43 odsto, te se tim sredstvima nisu mogle podmiriti ni plate zaposlenih. Iako je prošle godine organizovano spaljivanje kolekcije savremene umetnosti u znak protesta protiv smanjenja budžeta, Muzej je uspeo da privuče pažnju ali nije uspeo da se izbori sa krizom.

Nasuprot svemu ovome ministri Evropske unije kao da su zanemarili prethodno propisane mere štednje pa su za naredni šestogodišnji ciklus finansiranja propisali uvećanje budžeta od 7 odsto, što znači da će predviđeni budžet iznositi 1,8 milijardu eura namenjenog fondu Creative Europe / Kreativna Evropa. Za ovakav postupak možemo reći da je u potpunosti u skladu sa skorašnjom izjavom Angele Merkel, da sada imamo „više kulture“ za „više Evrope“, za šta se inače zalaže nemačka kancelarka, poznata po svojim učestalim izjavima o potrebi čvršćeg jedinstva unutar evropske zajednice naroda. Međutim, takva odluka bi, svakako, mogla biti pogrešno protumačena od strane zemalja koje su u prethodnom periodu bile prinuđene da se podvrgnu strogim merama štednje i koje su morale čak i da zatvore neke od svojih kulturnih institucija. Nacionalne uštede ne prate i štednju na nivou same naddržavne zajednice, EU. Pitanje je da li su smanjenja budžeta morala biti tako radikalna u pojedinim zemljama i da li je velika količina novca predviđena za naredni period mogla biti raspoređena da ublaži krizu, pa i krizu kreativnog sektora koja još uvek traje i čije će se posledice tek manifestovati u nacionalnim ekonomijama.

Kada je reč o Italiji i Grčkoj, njihovo finansiranje umetnosti od strane Evropske unije bilo je neizvesno i pre početka aktuelne krize, a nesporno je da su obe zemlje bogate istorijski i kulturno značajnim lokalitetima koje je potrebno održavati. Italija je čak pokušala da preventivno smanji budžet, kako ne bi morala da bude zavisna od MMF-a. U Španiji se veliki deo kulturnih aktivnosti finansira preko štedionica čije filantropske fondacije sponzorišu oblast kulture. Fondacija Caja Madrid je nedavno morala da zatvori 48 kulturnih centara koje je dotirala, dok izveštaji Ideas fondacije predviđaju da će u Španiji, u naredne četiri godine, posao izgubiti 60.000 radnika u oblasti kulturnih industrija.

Predstavnici Kultura Akcija Evropa, političke platforme za umetnost i kulturu koja okuplja 80.000 kulturnih organizacija, izjavili su da su veoma skeptični po pitanju programa Kreativna Evropa. Grčka, zajedno sa Italijom i Portugalijom, takođe dovodi u pitanje kvalitet izvodljivosti programa Kreativna Evropa jer je Angela Merkel pre samo nekoliko meseci predložila da se na grčki budžet stavi veto. Nemačka, naravno, predstavlja jednu od značajnijih zemalja u kreativnim industrijama jer samo Berlin doprinosi milijardu eura kroz subvencije za umetnost na svojoj teritoriji. 

Dobar primer predstavlja Irska, koja je usaglasila svoje delovanje sa stavom EU da je kultura investicija, a ne trošak, pa je tako u oblasti kulture najmanje primenjivala mere za smanjenje zapošljavanja, što im je donelo povećanje novčanih sredstava u filmskoj industriji za 4 odsto. Sada se na svaki uloženi euro od strane Irskog filmskog upravnog odbora skoro 10 eura generiše u filmskoj privredi i srodnim delatnostima.

Andrula Vasiliju (Androulla Vassiliou), komesar za kulturu EU, izjavila je da velika smanjenja budžeta donose kao posledicu stanje beznađa za umetnike i zaposlene u kulturi, te da je opravdana odluka o znatnom povećanju budžeta. Za program Kreativna Evropa za period od 2014. do 2020. godine će biti izdvojeno pomenutih 1,8 milijardu eura, a od toga više od 210 miliona eura biće namenjeno za novi finansijski garancijski fond koji će omogućiti malim pravnim licima i preduzetnicima da dobiju do milion eura bankovnih kredita za razvoj svoje poslovne ideje. Jedan od ciljeva Kreativne Evrope je i širenje tržišta kreativnih proizvoda i usluga na celu EU i očuvanje radnih mesta.

Na osnovu svega izgleda kao da se na kulturu i umetnost do sada gledalo kao na trošak, te su se smanjivale ili ukidale subvencije EU u kulturi. Kao da se preko noći promenio odnos prema oblasti od koje do sada nije bilo velike vidljive ekonomske koristi i kao da se najednom desilo prosvetljenje članova Evropske komisije, koji su, shvativši potencijal kulture, definisali novu evropsku razvojnu strategiju i razvojne planove zapošljavanja kroz kulturne industrije. Sasvim je sigurno da će ove nove mere ekonomske politike, sa elementima socijalne politike (zapošljavanje) uticati i na promenu paradigme kulture na starom kontinentu. Ipak, potrebno je sačekati kraj godine i videti da li će ovaj budžet programa Kreativna Evropa i biti usvojen.

Bilo kako bilo, tema smanjivanja budžeta za kulturu širom Evrope sve češće je na panelima evropskih politika i kulturnih aktivista. Britanski Guardian, u želji da skrene pažnju na zatvaranje brojnih teatara, bioskopa, plesnih trupa, kreirao je mapu nestalih kulturnih inicijativa ili ustanova kojima je drastično smanjen budžet i pozvao čitaoce da dopune mapu identifikovanim izgubljenim kulturnim resursima. 

I dok je početak godine bio obeležen prodajom nacionalne imovine Portugala, Italije, Irske, Grčke i Španije, pitanje koje možemo postaviti je da li zaista dolazimo do trenutka kada oblast kulture tj. kulturnih industrija može pomoći, pre svega, dužničkim ekonomijama da se spasu, i to ulažući upravo u kulturu.

Ivana Damnjanović

Objavljeno 6.avgusta 2012.

Ostavite odgovor