Kreativne industrije Malte – makroekonomska analiza

Iščitavanje nacrta Malteške strategije razvoja kreativnih industrija nedvosmisleno ukazuje da je Malta zemlja koja je prepoznala značaj kreativnih industrija, posebno u svetlu neverovatno visokih stopa rasta segmenta izvoza kreativnih usluga. Malta, koja kreativne industrije vidi kao bitan činilac svog celokupnog privrednog razvoja, nije ostala imuna na tipičan refleks spajanja kreativnih industrija i nekomercijalne kulture, ali to ne umanjuje značaj jednog ovakvog dokumenta, a još više rešenosti da se o ovom segmentu razmišlja na strateški način. Za razumevanje apsolutnih brojki je potrebno razumeti veličinu Malte. Postoji više kredibilnih izvora podataka, a verovatno najobuhvatnije statistike se mogu dobiti na sajtu Eurostata. Malta ima manje od pola miliona stanovnika. 

Kada se osvrnemo na brojke, procene su da sektor kulture i kreativnih industrija (KKI) stvara oko 4 odsto BDP Malte, a da je godišnja stopa rasta ovog sektora oko 9 odsto. Ovaj sektor zapošljava 7.950 ljudi i u njemu posluje 3.600 pravnih lica. Prosečna godišnja plata u ovom sektoru je 15.600 eura, ukupna dodata vrednost sektora je 181 milion eura, a prosečna stopa rasta je 7,5 odsto godišnje. Malta, uključujući njenu participaciju u projektima EU, za kulturu i kreativne industrije izdvaja 28,6 miliona eura, što čini oko 0,9 procenata budžeta, ili drugačije rečeno, država po glavi stanovnika izdvaja 63 evra godišnje. Interesantno je da se turistima proda proizvoda i usluga kulturne i kreativne industrije u iznosu od 47,5 miliona eura, odnosno 6 posto ukupne potrošnje turista je u ove svrhe.
 
Malta, takođe, izvozi oko 23 miliona eura vredne proizvode iz ove branše, ali je interesantno da izvoz proizvoda u ovoj grani opada po stopi od 5 odsto godišnje, ali da izvoz usluga KKI raste po stopi od 60 procenata godišnje. Kada se posmatra struktura dodate vrednosti KKI, 47 odsto je stvoreno u oblasti kreativnih usluga, 41 procenata u oblasti medija, dok umetnost i nasleđe stvaraju svega 12 odsto, što jasno govori da je KKI samo po sebi donekle problematičan koncept. Ključan izvoz usluga se obavlja u segmentima audiovizuelnih usluga, oglašavanja i usluga iz oblasti arhitekture. Bez obzira na vrlo verovatnu nisku osnovu ove stope rasta su razlog više da se dobro razmisli o paradigmama razvoja uopšte, odnosno o trenutno dominirajućem nipodaštavanju usluga kao pokretača razvoja u Srbiji u vreme globalizacije trgovine uslugama putem Interneta.

Strategija identifikuje četiri ključna cilja od kojih svi nisu striktno usmereni na razvoj kreativnih usluga nego na KKI u celini. Prvi cilj je bolja alokacija sredstava Malteškog saveta za kulturu i umetnost, Malteške komisije za film i Nacionalnog saveta za izdavaštvo kroz poboljšanu koordinaciju, što bi trebalo rezultirati boljim uvažavanjem potreba KKI. Drugi cilj je prilagođavanje obrazovnog sistema u svrhu stvaranja odgovarajućeg okvira unapređenja performansi predavača i studenata koji pohađaju kurseve koji su usko povezani sa KKI. Treći cilj je usmeren na reformu javne uprave koja treba da pruži podršku KKI kroz različite vidove aktivnih i pasivnih mera. Konačno, četvrti cilj je rezultat ostvarenja prethodna tri, odnosno pozicioniranje Malte kao kreativnog čvorišta u Mediteranu, usmerenog na međunarodno tržište.

Iz ovih ciljeva jasno proizilaze četiri strateška pravca: (1) upravljanje državnim institucijama podrške KKI, (2) obrazovanje (3) pristup tržištu i (4) internacionalizacija. Svi ovi pravci uključuju jasnu analizu troškova i koristi i različite mehanizme.

Prvi pravac je zbog svoje egzaktno novčane prirode uvek najinteresantniji za analizu. Godine 2011. Malta je investirala (ili potrošila, zavisno od ugla posmatranja) 26,5 miliona eura za KKI, od toga su čisto državna sredstva 19,7 miliona eura, 5,3 miliona potiče iz privatnih izvora, dok je 1,5 milion iz kofinansiranja EU projekata. Za 2012. godinu budžetirano je 26,7 miliona, ali bez kofinansiranja EU projekata, što, ustvari, predstavlja neto rast od 1,7 miliona, odnosno 6 odsto. Vlada je takođe promenila fokus svog delovanja tako da je svoja sredstva u 2012. godini usmerila ka kreativnim pojedincima i organizacijama, posebno prepoznajući značaj nevladinog sektora. Sama struktura podrške je veoma disperzovana unutar same vlade, budući da čak 11 ministarstava ima svoje programe, a čak 22 različite organizacije u okviru javne uprave su odgovorne za primenu Strategije, ne uključujući direktne korisnike poput muzeja i pozorišta.
 
Planira se da se ova struktura značajno pojednostavi kroz program Kreativna Evropa 2014-2020. Bitno je napomenuti da Strategija jasno uviđa povezanost KKI i drugih sektora, poput turizma, veoma malu prosečnu veličinu pravnog lica u sektoru KKI i da u mnogim slučajevima KKI akteri nemaju dobit  kao osnovni cilj. Ističe se značaj standardizacije, sertifikata kvaliteta i originalnosti i iznad svega izgradnje sistema koji jasno štiti intelektualna vlasnička prava.

U oblasti obrazovanja, ova Strategija se oslanja na nacionalnu kulturnu politiku i posvećenost Viziji 2015 koja uključuje značajno investiranje u ljudske resurse u cilju prilagođavanja sektora obrazovanja potrebama KKI. Malta je u prethodnim decenijama izgradila vrlo široku mrežu obrazovnih institucija, zabeležen je značaj porast završavanja srednje škole, odnosno fakulteta, a glavni zadatak je prilagođavanje tih institucija potrebama tržišta rada KKI. Raste broj studenata umetnosti i dizajna, kao i institucija za celoživotno učenje koje u svom programu imaju KKI kurseve. Takođe, postoji mreža organizacija koja pruža različite vrste treninga za KKI, ali se javlja problem koordinacije i sinergizacije njihovih efekata. Kao bitan aspekt navedeno je stvaranje kreativnog okruženja u obrazovnim institucijama koje bi na dugi rok bilo najbolji promoter KKI. Ističe se da u oblasti KKI godišnji rast produktivnosti nije viši od proseka malteške privrede i iznosi 5,3 odsto, a kao glavni faktori bržeg rasta produktivnosti navode se nova tržišta i tehnološka unapređenja u IT sektoru. Kao značajna slabost ističe se zavisnost stejkholdera u ovom sektoru od javnih izvora sredstava.

Pristup tržištu identifikuje kreativne preduzetnike kao pokretače kreativne privrede i prilično u skladu sa trenutnom "modom" naglašava značaj klastera. Ističe se nedostatak pristupa sredstvima koji inhibiraju razvoj malih preduzeća u oblasti KKI i predlaže stvaranje/omogućavanje pristupu posebnih mehanizama finansiranja na tržišnim osnovama – rizičnom kapitalu, mikro kreditima i shemama garancija. Nejasno je kako ostvariti intervencije države u ovoj oblasti, odnosno da li uopšte treba intervenisati jer je sam sektor KKI raznorodan i sa različitim profitnim ciljevima. Uočava se dobro poznat SWOT mikro i malih preduzeća, ali je otvoreno pitanje šta bi, i da li bi država tu trebala da nešto radi. Primetno je i da različiti segmenti u okviru kreativnih industrija pokazuju različite tendencije u unapređenju produktivnosti i stvaranju dodate vrednosti. Sektor KKI je osetljiv na recesiju.

Internacionalizacija je cilj koji je samoobjašnjiv kod malih otvorenih privreda. Malta je mala zemlja koja bez internacionalizacije teško može održati korak sa razvojem KKI u svetu. Strategija u prvi plan stavlja Maltu kao čvorište kreativnih industrija, ističe značaj kulturnog turizma i činjenice da će Valeta biti evropska prestonica kulture 2018. godine. Izgradnja kapaciteta za pristup međunarodnom tržištu je takođe u fokusu.

Strategija identifikuje ključne rezultate i rokove za dostizanje rezultata. Postoji set od pet ključnih legislativnih promena koje su planirane do kraja 2013. godine, set fiskalnih mera koje se svode na fiskalne olakšice za KKI koji treba da bude implementiran do kraja 2014. godine, a u istom periodu će se ostvariti šest ciljeva investiranja u KKI, i unaprediti administrativni kapaciteti u 11 oblasti. Planirano je da se realizuje  17 raznorodnih projekata, s tim da bi se studije održivosti realizovale do 2013. godine, da bi se sami projekti realizovali od 2014. godine.

Sama po sebi ova strategija je ozbiljan iskorak u prepoznavanju značaja kreativnih industrija. Jasno se uočavaju problemi koji prate državno podsticanje kreativnih industrija, ali je sama operacionalizacija daleko manje jasna jer je to prostor koji je još uvek greenfield implementacije strateških planova. Da bi se izbeglo da se kreativnost i kreativne industrije pretvore u ukorenjene interese koji žive u nezdravoj sinergiji sa javnom administracijom, kao i da bi se izbeglo da pomaganje kreativnosti postane pomaganje neodgovornosti, neophodno je izbeći da se podrška kreativnim industrijama pretvori u nešto slično podršci starijim institucijama kulture koje nisu održive na tržištu. Vlada se mora postaviti kao fasilitator koji olakšava pristup tržišnim shemama finansiranja, a to će se najlakše ostvariti putem uklanjanja prepreka interncionalizaciji finansiranja. Oblast trgovine uslugama je i danas oblast koja je na neki način moderni El-Dorado, a za male zemlje je bolje da neuhvatljivost usluga prihvate kao blagodet, bez obzira na žalbe fiskusa.
 
Kreativne industrije će najbolje rasti u sistemu koji favorizuje otvorenost, koji se stimuliše fiskalnim olakšicama i gde se jasno evaluira koliki je efekat prelivanja organizacija koje tvrde da ne mogu da posluju profitabilno, ali drugima omogućavaju da ostvare profit. Ovakav zadatak je težak i zbog problema, merenja i zbog ukorenjenih interesa, ali je upravo hrabrost u razvoju kreativnih industrija nešto što je preduslov da bi jedna zemlja bila drugačija od mnogih drugih koje su shvatile da postoje određene prečice u zakonomernostima razvoja država.

Ako se želi da produktivnost u sektoru KKI raste brže nego do sada jedini lek je pustiti tržište da ugasi kreativne izlete velikog broja manjih firmi, da dođe do koncentracije i internalizacije kreativnosti u okviru firmi koje se pokažu najsposobnijim igračima. Očekivati da će kreativnost biti uspešno zasejana i požnjevena u visokoškolskom sistemu je preoptimistička jer sam univerzitet je jedan od najvećih dinosaura koji se suštinski nisu promenili vekovima. Kreativnost treba očekivati pre u mreži institucija koje pružaju različite trening programe i u okviru izbornih modula na univerzitetima. 
 
Aleksandar Stevanović
 
Objavljeno 2. septembra 2012.

Ostavite odgovor