Kreativna Bosna i Hercegovina: strategija za realizaciju potencijala kreativnih industrija

Postavljanje preduslova za maksimiziranje potencijala kulturnih industrija

Relativni nedostatak ekonomskog razvoja u BiH ukazuje na prevremenu usredsređenost na kulturne industrije. Bez obzira na ovo stanovište, neophodno je početi i to „korak po korak“: U tom smislu, trebalo bi predložiti reviziju postojećeg stanja, proceniti nedostatke i mogućnosti i zatim delovati na osnovu njih. Podsticanje kulturnih industrija u Bosni i Hercegovini značajno je kao jedno od najmoćnijih sredstava za jačanje identiteta zemlje i njene posebnosti, uz istovremeno otvaranje novih radnih mesta, razvoj ljudskih veština i generisanje društvenog kapitala i kohezije. U globalizovanom svetu gde svako mesto počinje da liči jedno na drugo, upravo proizvodi i aktivnosti u okviru kulture ističu jedno mesto od drugog – razlike u ovom slučaju predstavljaju kompetitivnu prednost.

Fokusiranjem na kulturne industrije, obraća se pažnja na zahteve tržišta i teškoće koje nastaju na ovaj način, kao i na publiku. To utiče na sve aktere kulture, pa čak i na one koji rade u javnom sektoru poput biblioteka ili pozorišta. Naša procena dinamike kulturnih industrija u BiH u 4. sektoru, pokazuje velike teškoće sa kojima se sektor suočava zbog međunarodne konkurencije i malog tržišta u BiH. Ovo utiče ne samo na komercijalni već i na javni sektor, jer svaki od njih zavisi od stanja nekog drugog. Zdravom komercijalnom sektoru kulture potreban je talenat iz javnog sektora, obezbeđujući zauzvrat mogućnosti alternativnog zapošljavanja. Iako su trenutno prilično nerazvijene, verujemo da kulturne industrije mogu imati važnu ulogu u obnovi Bosne i Hercegovine, kao i da će nalazi predložene opsežne analize kulturne industrije podržati ovu tvrdnju. Adekvatan rad na ovoj oblasti moguć je samo sa analitičkom osnovom.

Pretpostavljamo da je kulturni sektor u BiH jači od onog što je vidljivo, uključujući dostignuti potencijal i mlade talente neophodne za njegov razvoj i dalji rast. Lako je moguće da samo u okviru muzike, filma, televizije i izdavaštva zaposleni više zarađuju nego u tradicionalnoj industriji. Oslobađanje i iskorišćavanje tog potencijala zahteva priznanje na najvišim nivoima vlasti i industrije, kao i odgovarajuće procedure za realizaciju i razvoj ove potencijalne prilike. Tek tada će Bosna i Hercegovina postići koristi koje njeni talenti zaslužuju: ekonomske, društvene i kulturne.

Predloženo istraživanje ima za opšti cilj:
• da utvrdi tačan aktuelni ekonomski i socijalni doprinos sektoru,
• da identifikuju prepreke industrijskom rastu u svakom sektoru,
• da istraži veze između kulturnih industrija i makroekonomskih procedura ekonomske strategije BiH,
• da predloži strategiju industrijskog razvoja za svaki sektor i za kulturne industrije u celini.

Dalje, ova studija:
• predstavlja kulturne industrije kao važan sektor po sopstvenom viđenju,
• opisuje dinamiku sektora kulturnih industrija, kao što su film i televizija, muzika, izdavaštvo i zanati,
• daje preporuke ministarstvima i samom sektoru kulturnih industrija o njegovom razvoju,
• obezbeđuje model za dalje prikupljanje statističkih podataka i postavlja standard za budući monitoring i evaluaciju.

Tokom sprovođenja istraživanja i izrade predloga, istraživački tim bi trebalo da proceni veličinu industrije, njenu strukturu, karakteristike tržišta, kao što su postojanje značajnih međunarodnih i regionalnih tržišnih niša koje se mogu koristiti ili načini prevazilaženja dominacije stranih kompanija, kao i budućnost kulturnih industrija. Rezultati istraživanja biće predstavljeni u dokumentu pod nazivom "Kreativna Bosna i Hercegovina" sa ključnim ciljevima:

• formiranje svesti vlasti i kulturnih industrija o njihovom potencijalu za rast uprkos globalnoj konkurenciji,
• postavljanje ambicioznih, ali realnih specifičnih i opštih ciljeva razvoja kulturnih industrija,
• podsticanje svesti zaposlenih u kulturnim industrijama o sopstvenom značaju,
• planiranje implementacije dokumenta "Kreativna Bosna i Hercegovina" .

Šta su kulturne industrije?

Umetnost, kultura i kreativnost su opšti pojmovi. Predloženo istraživanje „Kreativna Bosna i Hercegovina“ podrazumeva paket delatnosti u kojima je kreativnost najvažniji uslov njihovog postojanja kao" kulturnih industrija". U upotrebi je i termin „kreativne industrije“.
Kulturne industrije obuhvataju;
• muziku (klasičnu, popularnu, folklornu),
• vizuelne umetnosti (slikarstvo, vajarstvo, umetnost u javnom prostoru i primenjena umetnost),
• izdavačku delatnost (knjige, časopisi, novine),
• audio-vizuelni i medijski sektor (film, televizija, fotografija, video, emitovanje),
• izvođačke umetnosti (pozorište, ples, opera, živa muzika i sl.),
• razvoj multimedijalnog sektora (kombinacija zvuka, teksta i slike),
• (umetničke) zanate,
• kulturni turizam,
• sektor kulturnog nasleđa (muzeji, manifestacije kulturnog nasleđa i kulture: festivali i proslave).

Kulturne industrije ponekad uključuju i one sektore u kojima je kreativnost od sekundarnog značaja, no ipak presudna za povećanje vrednosti proizvoda čija bi prođa i efekti, u suprotnom, bili smanjeni. Ovi sektori uključuju:
• dizajn,
• industrijski dizajn i modu,
• grafičke umetnosti (uključujući reklamnu industriju).
Analizirajući kulturne industrije kao industriju, ne treba ostati samo na površini odnosno baviti se idejama, ljudima ili izvođačima već i onima koji treba da pretvore ideju u proizvod, kao i onima koji se bave tržištem i obezbeđuju vidljivost i prodaju proizvoda kulture.

Kulturne industrije: Nosioci nove ekonomije

Britanska vlada prepoznala je neverovatni potencijal kulturnih industrija i koristi aspekte britanske kulture kao što su muzika, umetnost i dizajn kako bi predstavila mogućnosti ulaganja u Veliku Britaniju i promovisala britanske proizvode u inostranstvu. Posvećenost ovom sektoru pokazao je njen premijer još 1997. svojom izjavom: „Samo dizajn zapošljava 300.000 ljudi u Britaniji – to je više nego u automobilskoj industriji i naročito više nego u tradicionalnim delatnostima poput brodogradnje i rudarstva… To je jedna od novih kreativnih industrija koje nikada ranije nisu postojale" (magazin „Economist – 22. septembra 1997). Marketinški potencijal kulturnih industrija davno je prepoznat, ali tek njihov potencijal da otvaraju radna mesta i doprinose konkurentnosti vidi se kao ključni.

Zašto kulturne industrije nisu ranije ozbiljno razmatrane?

Kulturne industrije se ne razmatraju ozbiljno po navici. I zaista, sve donedavno bilo je teško skrenuti pažnju donosioca odluka i zaposlenih u kulturnom sektoru da kulturne industrije prepoznaju kao industrije, uopšte. Šta su razlozi za to?
• Istorijski, kulturne industrije su viđene kao beznačajne kada se posmatraju iz pozicije ostatka industrijske ekonomije. Situacija se menja pošto se kulturne industrije sada razmatraju kao deo ekonomije znanja ili informacija, istovremeno uviđajući njihov značajan doprinos ekonomiji,
• Kulturne industrije retko su posmatrane kao integrisani sektor ekonomije. Pozorište, vizuelne umetnosti, muzika, filmska industrija, dizajn i moda smatrani su za posebne sektore bez uviđanja njihove povezanosti. Izolovani kao podsektori, oni i zaista izgledaju kao relativno mali. Ali kada se posmatraju kao celina, oni imaju značajan udeo u ekonomiji,
• Sa izuzetkom ograničenog broja velikih učesnika, kulturne industrije tradicionalno obuhvataju veću grupu srednjih i mnogo malih i mikro-preduzeća. Preovladava utisak sektora kojim dominiraju mala preduzeća, slabog ekonomskog uticaja,
• Vlade tradicionalno posmatraju kulturu kao budžetsko davanje povezano sa subvencijama i poreskim olakšicama sa ciljem promovisanja nacionalne kulturne politike, a ne kao produktivni sektora privrede,
• Kulturne industrije su tradicionalno loše organizovane. Prisutna je niska trgovačka svest kod učesnika kulturnih industrija o njihovom potencijalu da doprinose ekonomiji. 

Specifična dinamika kulturnih industrija?

Kulturne industrije na mnogo načina liče na tradicionalne industrije, ali istovremeno imaju brojne karakteristike, jedinstvene za sektor kulture:
• Opipljiva naspram nematerijalnih ulaganja – Kulturnim industrijama dominiraju opipljivi proizvodi kao što su CD-ovi, knjige, filmovi koje je moguće reprodukovati. Mnoge „sirovine" za kulturne industrije su nematerijalne i prolazne prirode poput koncerata, festivala i opera koje je teško ponoviti. Pored toga, kultura se bavi simbolima, mitovima i značenjima pa je teško izmeriti i proceniti njene učinke, rezultate i uticaje.
• Originalna nasuprot masovnoj produkciji – U okviru kulturnih industrija, postoji dve vrste proizvoda: S jedne strane, postoje originalni proizvodi kao što su slike, skulpture, keramika i pozorišne predstave od kojih je svaki jedinstven dok, sa druge strane, postoji masovna proizvodnja CD-ova, fotografija, plakata, knjiga i filmova. Zanimljivo je da originalni proizvodi često služe komercijalnoj masovnoj produkciji proizvoda kulture kao probni balon: istraživački i razvojni. Na taj način, originalna i masovna produkcija povezane su suštinski,
• Konvergencija – Jedna od ključnih promena koje se dešavaju u novoj globalnoj ekonomiji je konvergencija informacija, komunikacije i industrije zabave kroz digitalizaciju sadržaja. Konvergencija je najizraženija kod industrije i tehnologije i između onih koji proizvode i distribuiraju sadržaje. Kulturne industrije sve više postaju mesto konvergencije zato što su „bogate informacijama“ i predstavljaju izvor originalnih sadržaja. Pored toga, imaju potencijal da postanu izvor inovacija, tehnološkog razvoja i koluta napred kao koncepta (leapfrogging“)  na šta ukazuju nedavne inovacije u veb dizajnu, na primer.
• Interdisciplinarni pokret – Umetnici i zaposleni u kulturi često rade, ukrštajući različite sektore. Na primer, muzičari često učestvuju  u kombinovanim aktivnostima, od živih nastupa do studijskih snimanja, uključujući i snimanja filmske muzike. Grafički umetnik, u jednom trenutku, može da radi za dizajnersku agenciju, a već sledećeg da kreira omot za ploču. Pored toga, većina proizvoda kreativnosti više nisu ograničeni na samo jedan medij. Umesto toga, oni su kombinacija medija (npr. film snimljen po knjizi) ili čak multimedijalnih proizvoda (kombinovanje teksta, zvuka i slike). Sve češće, mogu se pronaći angažovani u interdisciplinarnim timovima kulturnih industrija koji osciliraju između sektora. Oni stvaraju nove i inovativne proizvode koji podrazumevaju interakciju tradicionalnih medija i umetničkih formi.

Koliko su važne kulturne industrije za Bosnu i Hercegovinu?

Na ovo pitanje, odgovoriće predloženo istraživanje. BiH se ne razlikuje mnogo od drugih zemalja po pitanju pada zaposlenosti. Poslednjih trideset godina, u svetu je sve manje novih radnih mesta u tzv. tradicionalnim sektorima ekonomije. Ovo posebno važi za primarne sektore kao što su rudarstvo i poljoprivreda, ali se sve više javlja i u proizvodnji gde uspon Kine utiče na proizvodnju u većem delu Evrope. Pitanje je: gde su nova radna mesta koja bi trebalo da budu otvorena? Jednostavno rečeno, radna mesta, naročito ona sa „dodatnim vrednostima“ pre će biti otvorena u reklamnoj industriji, finansijama, konsaltingu, medijima, turizmu, dizajnu mode i nizu drugih aktivnosti, tradicionalno klasifikovanih kao „usluge“. Veliki broj ovih „modernih industrija“ zasniva se na pružanju kreativnog dizajna i intelektualnog doprinosa proizvodnji i distribuciji proizvoda na bazi informacija. Široka je lepeza primera za to: od modnog dizajna i filmske produkcije do menadžment konsaltinga i marketinga. U zemljama u razvoju koje žele da iskoriste potencijale industrija na bazi informacija, javljaju se dve strateške teme:
• Manje prepreka i manji investicioni kapital neophodni za ulazak na tržište omogućavaju tehnološki „leapfrogging“ odnosno brže usvajanje novih tehnologija u odnosu na razvijene zemlje,
• Proizvodi na bazi informacija omogućavaju zemljama u razvoju da iskoriste svoje kulturne i geografske specifičnosti kao odgovor na globalni zahtev za sve diferenciranijim proizvodima.

Kao što je već ranije primećeno, kulturni sektor otvara mogućnosti u smislu stvaranja identiteta, posebnosti, imidža, inovacija, društvenog uticaja i turizma, a same kulturne industrije imaju važnu ulogu u tome. Još važnije, imaju ekonomski značaj. Kultura stvara bogatstvo. Kulturne industrije imaju potencijal da stvore uslove za zapošljavanje kao što je više razvijenih zemalja to i pokazalo: u proseku između 3-5 odsto zaposlenih u njima (u SAD-u i više od 5 odsto) radi u kulturnim industrijama. Širom sveta, kulturne industrije smatraju se petom po veličini privrednom granom u smislu prometa, posle finansijskih usluga, informacionih tehnologija, farmaceutske industrije i bio- inženjeringa i turizma. To je sektor sa značajnim obimom, razmerom, veličinom i značajem.

10 velikih zadataka, 100 malih zadataka za 1.000 dana

Predlažemo da Bosna i Hercegovina preduzme 10 velikih i 100 manjih zadataka za 1.000 dana. Iznoseći temu na ovako dramatičan način, stvara se osećaj hitnosti. Predloženi veliki zadaci su:
• napraviti Strategiju talenata za Bosnu i Hercegovinu kao sveobuhvatni okvir kulturne politike,
• inicirati pisanje Izveštaja o stanju nacionalne kulturne politike,
• razmotriti formiranje Komisije za kulturu ili Radne grupe za kulturu sa širokim ovlašćenjima koja treba da sprovede istraživanje i pisanje za pomenuti izveštaj. Komisija za kulturu treba da lobira za novu suženu nadležnost i strateški fokusirano i inovativno Ministarstvo,
• precizirati ulogu državnih institucija putem javne diskusije i po potrebi uspostaviti novu državnu instituciju,
• pokrenuti projekat protiv piraterije, paralelno sa podizanjem svesti i obrazovnim programom,
• osnovati fond za knjigu, kako bi se podiglo pouzdanje kod stvaralaca,
• uvesti neočekivane teme ili projekte, koji čak nisu u agendi, ali se iznova pojavljuju u razmišljanjima o kulturnoj politici.

U tom smislu, neophodan je odlučan pokušaj usaglašavanja sva tri prioriteta kulturne politike poput gore navedenih :
• razvoj Strategije „ulivanje nade mladima“ koja, u suštini, predstavlja srž Strategije razvoja talenata za uključivanje mladih i podrazumeva osnivanje Radne grupe za mlade,
• razvoj programa pod nazivom „Osećaj pripadnosti: Interkulturalna agenda“,
• Iniciranje projekta „Kreativna Bosna i Hercegovina: Oslobađanje moći kulturnih industrija“.

Nije na nama da ističemo detalje 100 manjih zadataka osim da ukažemo na vrstu aktivnosti koje je moguće obuhvatiti. Osnovni kriterijum za prepoznavanje aktivnosti trebalo bi da bude originalnost proizvoda orijentisanih ka budućnosti i vezanih za relevantne, značajne i konkretne teme kulturne politike. U nastavku prilažemo spisak 10 manjih ideja za podsticanje razmišljanja:
– mapirati škole koje pohađaju deca sva tri konstitutivna naroda BiH kako bi pokrenuli inicijativu za kreativno obrazovanje povezano sa programom razmene,
– razviti međugeneracijski projekat u kojem mladi podučavaju starije veštini kompjuterskog ili veb dizajna,
– kreirati muzičko takmičenje za mlade izvođače iz različitih zajednica,
– revitalizovati stare seoske tradicije i oživeti ih na novim lokacijama na kojima žive raseljena lica,
– kreirati međusektorske projekte, poput turističkog nasleđa, sa zajedničkim budžetom radi podsticanja saradnje,
– identifikovati niz javnih prostora koji su poboljšani delovanjem multidisciplinarnih timova umetnika i planera,
– podsticati analize stanja kulturnih industrija,
– osnovati Kulturni odbor mladih za procenu da li Soros fondacija može da iznese značajnu ulogu u zajedničkom projektu integrisanja mladih,
– uz pomoć stranih ambasada, razviti dvostrane lokalne umetničke projekte sa međunarodnim partnerima kao sredstvo za podsticanje razmene ideja i kontakata, kao i stvaranje uslova za sprijateljivanje,
– razviti dalekosežan program u saradnji sa muzejima, galerijama i kustosima.

Potencijalna lista je beskrajna. Cilj od 10 velikih i 100 malih zadataka u 1.000 dana može biti koristan metod za razmišljanje o tome koje inicijative pokrenuti i pratiti između entiteta i kantona, šta je postignuto i o njihovim efektima. Na kraju 1.000 dana BiH kulturne politike, uložene napore bi trebalo razmotriti.

Čarls Landri (Charles Landry)

Poglavlje iz dokumenta “Cultural Policy in Bosnia and Herzegovina: Experts Report – Togetherness in difference: Culture at the crossroads in Bosnia and Herzegovina”, Charles Landry, Council of Europe, October 2002.

Prevod Katarina Milenković

 10. septembar 2012.

Ostavite odgovor