Eurogradovi o predlogu programa Kreativna Evropa

EUROCITIES / EUROGRADOVI

Izjava o predlogu programa Kreativna Evropa

75 procenata evropske populacije živi u gradovima. Gradovi su idealna mesta gde kultura i kreativnost bujaju, jer pružaju raznolikost, koncentrovanu mešavinu koja je potrebna kreativnim umovima, prilagođene usluge, infrastrukturu, publiku i konzumente kulture. Kultura predstavlja vitalni aspekt urbanog života. Lokalne vlasti u Evropi su postavile kulturu u srce njihovih lokalnih razvojnih planova i imaju zdravu politiku i strategije za ulaganje u kulturu i, jos šire, u kulturni i kreativni sektor.

Kao ključni igrači u kulturnim odredbama sa velikim iskustvom u kulturnim programima, gradovi treba da ostanu centralno mesto novog programa Kreativna Evropa.

 Uključeni smo direktno i indirektno u kulturne programe (npr. kroz aplikacije nezavisnih ili polusamostalnih institucija kao što su pozorišta, muzeji).
 Pružamo sufinansiranje, pomoć ili fizički prostor za implementaciju projekata.
 Smatramo podršku EU u ovoj oblasti kao bitan instrument za podstrek umetnicima i kulturnim radnicima koji rade van granica.

DEFINICIJE, EVROPSKA DODATA VREDNOST I CILJEVI KREATIVNE EVROPE

Član 2. – Definicije

 Razjašnjenje terminologije  je potrebno da bi bilo jasno koji rukovodioci su kvalifikovani.

U predlogu Komisije, termin “kulturni i kreativni sektor” (CCS) je korišćen s obzirom da su termini “kulturni i kreativni sektori” i “kulturne i kreativne industrije” korišćeni naizmenično.

Član 3. – Evropska dodata vrednost

 Suštinska vrednost kulture treba da bude prepoznata u dodavanju doprinosa dostignućima strategije Evropa 2020.

Kulturne i kreativne aktivnosti promovišu evropske vrednosti slobodnog izražavanja, tolerancije, demokratije i solidarnosti kao sredstava za podršku interkulturalnom dijalogu i stvaranju evropskog građanstva.

Član 4. – Ciljevi Kreativne Evrope

 Podržavamo uskladjivanje ciljeva sa ciljevima Strategije Evropa 2020 i podržavamo predložene opšte i specifične ciljeve.

MEĐUSEKTORSKI FOND

Član 7. – Finansijski instrumenti

Pozdravljamo finansijske instrumente kao sredstvo za otključavanje potencijalnih kulturnih i kreativnih sektora. Međutim, neophodno je objašnjenje:

 Ko će biti korisnici? Nije jasno da li su finansijski instrumenti (krediti i sl, op. prev) otvoreni samo za mala i srednja preduzeća ili takođe za neprofitabilne kulturne organizacije.
 Potrebno je odrediti procenat kredita koji će biti garantovan i da li postoji minimalna veličina za projekte koji će biti prihvatljivi.
 Da li će biti moguće kombinovati ovu sposobnost sa strukturalnim fondovima?

Član 8. – Transnacionalna politika saradnje

Pozdravljamo stanovište transnacionalne saradnje i podržavamo predložene mere, naročito razmenu iskustava i prikupljanje podataka na politikama zasnovanim na činjenicama (evidence-based policy). To je korisno za evaluaciju uticaja kulture na lokalni i regionalni razvoj.

Dodirne tačke:

 Prilagođene savete treba obezbediti potencijalnim kandidatima kao i informacije o sufinansiranju kulturnih projekata van Kreativne Evrope.

Kandidati za sadašnje kulturne i medijske programe imaju različite profile i potrebna im je drugačija ekspertiza. Podrška pružena kandidatima prilikom apliciranja trebalo bi biti održavana što više, uključujući gradove koji zavise od ove podrške.

 Države članice bi trebalo da budu u mogućnosti da odluče koja struktura najbolje odgovara njihovoj situaciji i potrebama.

Tu može biti prednosti u spajanju sadašnjih nacionalnih Tačaka kulturnog kontakta i medijskih pultova (na primer, u pogledu nižih troškova administracije), ali nije jasno kako će se očekivana sinergija desiti.

Programska linija Kultura (The Culture Strand)

Član 9. – Prioriteti

 Podržavamo predložene aktivnosti. Akcije prenošenja veština rukovodiocima i podrška mobilnosti umetnika i kulturnih profesionalaca su od posebnog značaja.
 Verujemo da umetnici i kulturni sektor treba da ostanu jezgro programske linije Kultura.
 Treba dodati novi prioritet: kulturu kao sredstvo za promociju inkluzije i kohezije zajednice.
Uviđamo da „izgradnja publike“ podrazumeva „pristup kulturi“, ali verujemo da je snažniji akcenat potreban. Kultura je od vitalnog značaja za podsticanje socijalne inkluzije, teritorijalne i socijalne integracije. Podsticanje pristupa kulturi za sve, posebno za mlade ljude, trebalo bi da bude ključni cilj za stanovište kulture. Kultura doprinosi dobrobiti i ostvarivanju prava građana, socijalne kohezije i inkluzije. U gradovima se ulažu napori da se decentralizuju kulturna politika i resursi za slabo razvijene zajednice. Osim toga smatramo da bi vezu između kulture, mladih ljudi i edukacije trebalo istaći.

Član 10. – Mere podrške

Mere podrške treba fokusirati na razvoj mogućnosti eksperimentisanja, inovacija i preuzimanje rizika, kao i pružiti pomoć organizacijama koje su spremne da preuzmu takve rizike.

REZULTATI UČINKA I DISEMINACIJE

Član 13. – Sinergije sa drugim EU inicijativama

 Trebalo bi obezbediti komplementarnost između Kreativne Evrope i drugih EU programa.

Od posebnog značaja su strukturalni fondovi, programi za konkurentnost malih i srednjih preduzeća, Horizon 2020 i Erasmus za sve (Erasmus for All). Ovo važi i za inicijative kao što je Evropski savez kreativnih industrija u gradovima u kojima igra vodeću ulogu.

Član 14. – Monitoring i evaluacija Kreativne Evrope

 Indikatori upravljanja kvalitetom su potrebni za procenu aspekata kao što su socijalna dostizanja (outreach) i uključivanje sufinansiranih projekata, kao i da se uspeh projekta neće jedino meriti po kvantitativnim pokazateljima.
 Indikatori ne bi trebalo da uzimaju u obzir samo one pojedince koji su publika već i one koji su aktivno uključeni u podržane pojekte.
 Takođe bi bilo korisno da se istraže rezultati i dugoročni uticaji projekta.

Član 15. – Komunikacija i diseminacija

 Rezultati projekta bi trebalo da budu bolje objavljeni od strane Evropske komisije kako bi se povećali ugled i politička legitimnost programa.

Tako bi bila podstaknuta razmena iskustava između zainteresovanih strana i pružena pomoć aplikantima u proceni da li je njihova ideja projekta održiva i inovativna.

Član 16. – Pristup programu

 Pozdravljamo ideju da se predlog otvori za zemlje evropskih suseda.
 Pominjanje saradnje sa izabranim zemljama ili regionima na osnovu dodatnih aproprijacija jeste zanimljivo, ali ostaje nejasno, pa je  potrebno objašnjenje.

IMPLEMENTACIJA KREATIVNE EVROPE

Budžet

 Stanovište (sektora) kulture i medija je da bi programi trebalo da dobiju isti procenat udela u budžetu.
 Ukupna sredstva dostupna za kulturne operatere u okviru stanovišta – programske linije Kultura bi trebalo biti sačuvana.
 Dodatne inicijative, kao što je oznaka evropske baštine, ne bi trebalo da utiču na raspoloživa sredstva za ove kulturne operatere.
 Evropska dodatna vrednost projekta nije striktno u vezi sa finansijskim inputima i važno je da Kreativna Evropa bude dostupna za male projekte i male organizacije. Ovo bi moglo da uključi snižavanje minimalnih graničnih vrednosti za sufinansiranje.
 Pozdravljamo mogućnost da se razmotre opravdani troškovi koji su nastali od strane korisnika pre podnošenja aplikacije za finansiranje, kao što je predloženo u članu 19. pod tačkom 5.

Ka pojednostavljanju programa

Pozdravljamo svaki pokušaj da se unapredi proces apliciranja kako bi se lakše i efikasnije razvijale i dostavljale inicijative kroz Kreativnu Evropu. Samostalni umetnici, umetničke mreže kao i mala i mikro preduzeća iz kulturnog i kreativnog sektora (CCS-a) nemaju kapacitet za ispunjavanje složenih aplikacionih obrazaca. Stoga predlažemo:

 paušalno ili finansiranje sa fiksnom stopom trebalo bi biti u široj upotrebi;
 smanjivanje količine informacija i nivoa detalja koji su traženi u aplikaciji i u finansijskom izveštavanju;
 da Evropska komisija razmatra da li bi dva koraka aplikacije mogu koristiti u nekim slučajevima;
 detaljnija povratna informacija trebalo bi da bude pružena neuspešnim aplikantima. Sadašnji način obaveštavanja nije dovoljno precizan i ne pomaže podnosiocu da identifikuje slabosti projektnog predloga;
 brža selekcija, informisanje i isplata;
 da vreme zaposlenih državnih službenika bude opravdan trošak kako bi se obezbedilo puno ućešće lokalnih i regionalnih vlasti
 da bi nepovratni PDV trebalo u potpunosti nadoknaditi svakom partneru kako bi se obezbedio jednak tretman svim državama članicama.

Mart 2012

Eurogradovi/Eurocities je mreža 140 velikih gradova Evrope iz 30 država (članice iz Srbije su Niš i Novi Sad), osnovana 1986. godine na inicijativu Barselone, Birmingema, Frankfurta, Liona, Milana i Roterdama. Inicijativa je pokrenuta sa namerom da bolje istakne značaj gradskih uprava u kreiranju vladinih politika, ali i smernica razvoja Evropske unije. Mreža deluje u tri strateške oblasti: klima, privreda, inkluzija.

Prevod: Neda Šorak

14. septembar 2012.

Ostavite odgovor