Kreativna Evropa: o tome šta znamo o Programu i o onom što dobro zvuči

Program Kultura 2007-2013 Evropske unije, u koji se Srbija kao punopravna zemlja učesnica uključila 2008. godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, ulazi u svoju završnu fazu i u toku su poslednji pozivi za konkurisanje na njegove različite odeljke.

Od 1. januara 2014. godine na snagu stupa program Kreativna Evropa, koji nastavlja misiju očuvanja i promovisanja kulturne i jezičke raznolikosti programa Kultura, i čija je glavna novina spajanje sa programom Media i na taj način objedinjavanje kulturnih, kreativnih sektora i kulturnih industrija u cilju razvoja njihove kompetitivnosti i u skladu sa ciljevima evropske Strategije 2020 – promovisanjem promišljenog, održivog i inkluzivnog razvoja kao odgovora na  prolongiranu ekonomsku krizu.

Predlog budžeta programa Kreativna Evropa sadrži  povećanje za 37 odsto u odnosu na programe Kultura 2007-2013 i Media, i iznosi 1.8 milijardi eura za period od 2014. do 2020. godine, što predstavlja 0.1% ukupnog budžeta Evropske unije. Od te sume, 30 procenata je predviđeno za projekte iz oblasti kulture, 55 odsto za oblast medija, i 15 procenata za odeljak međusektorske saradnje (podrška prikupljanju podataka, pilot-projekti i finansijski instrument za kreditiranje malih i srednjih preduzeća). 

Novi program je osmišljen kao odgovor na nekoliko uočenih grupa problema u sektoru kulture i medija. Pre svega, fragmentarnost kulturnog prostora i tržišta, kao i jezička raznolikost otežavaju plasman umetnika, kulturnih delatnika i njihovih dela u druge zemlje. Prelazak na digitalnu kulturu, izmenjeni načini stvaranja, diseminacije i učešća u kulturnim sadržajima čine potencijalnu publiku sve zahtevnijom, a pred stvaraoce stavljaju sve veće izazove. Procenjeno je da za finansiranje kulture na evropskom nivou nedostaje čak 5 milijardi eura, a preovlađujuća mala, srednja i mikro-preduzeća imaju hronične finansijske probleme i nedostupne su im povoljne šeme kreditiranja. Takođe, uočen je nedostatak uporedivih podataka iz oblasti kulture, što otežava identifikovanje i celovito sagledavanje problema i kreiranje evropskih politika zasnovanih na činjenicama (evidence based policy) i istraživanjima.    

Kreativna Evropa teži da odgovori na pomenute probleme kroz opšte ciljeve kao što su promovisanje i očuvanje kulturne raznolikosti i razvoj kompetitivnosti kulturnih i kreativnih sektora. Specifični ciljevi i prioriteti programa obuhvataju podsticanje međunarodnih aktivnosti, međunarodne razmene dela, podizanje kapaciteta kulturnog sektora za prilagođavanje digitalizaciji, stvaranje novih profesionalnih mogućnosti, kao i podsticanje međunarodne saradnje na planu kulturne politike, u cilju dugoročnog razvoja publike i iznalaženja novih produkcionih i poslovnih modela za kulturu. Razvoj publike kao strategija razvoja tržišta kulture navodi se kao ključan prioritet budućeg programa.    

Program Kreativna Evropa nastojaće da pojednostavi procedure apliciranja i inače veoma zahtevnu administraciju. Četiri odeljka programa Kultura postojaće i u programu Kreativna Evropa – projekti saradnje, evropske mreže, evropske platforme i književni prevodi. Poseban odeljak posvećen festivalima koji postoji u sadašnjem programu biće pripojen projektima saradnje, a operativni grantovi biće zamenjeni projektnim grantovima. Poseban deo Kreativne Evrope biće posvećen podršci audiovizuelnog sektora i nastaviće da podržava produkciju, distribuciju, promociju i bioskopsko prikazivanje evropskih filmova, nadovezujući se na program Media.

Novinu predstavlja posebno osmišljeni finansijski instrument, čiji je cilj podizanje kapaciteta banaka i sektora kulture za funkcionisanje na kulturnom tržištu, kao i za podelu rizika. Kreditiranjem malih i srednjih preduzeća iz sektora kulture omogućava se prelazak sa sistema grantova na sistem zajmova. Procenjuje se da će predviđena suma od 211 miliona eura moći da generiše 1 milijardu eura u kreditima evropskih banaka uključenih u ovaj sistem. Kriterijum za kreditiranje biće likvidnost preduzeća, što ovaj instrument verovatno svodi na podršku audiovizuelnoj industriji i donekle kreativnim industrijama, a ostaje i pitanje koliko bi on uopšte bio dostupan našem kreditno neatraktivnom regionu.

I u novom programu zadržaće se princip komplementarnosti sa drugim programima Evropske unije posvećenim edukaciji, socijalnoj inkluziji i razvoju evropske građanske svesti (Tempus, Mladi u akciji, Progres, Evropa za građane i građanke itd).

Učešće Srbije u programu Kreativna Evropa zavisi od potpisivanja novog Memoranduma o razumevanju sa Evropskom komisijom, što je inicijativa koja treba da potekne od Ministarstva kulture i informisanja.

Imajući u vidu dobre i ohrabrujuće rezultate koje je kulturni sektor Srbije postigao od trenutka uključivanja u program Kultura (48 organizacija u 43 uspešna evropska projekta i 19 uspešnih izdavačkih kuća, sa ukupnim odobrenim sredstvima od blizu milion evra iz programa Kultura), i koji su predočeni Ministarstvu od strane Kancelarije Tačka kulturnog kontakta, u velikom je interesu naše zemlje da iskoristi novi program i njegove mogućnosti za dalji razvoj međunarodne saradnje, a pogotovo za razvoj kulturnih industrija, kao i nove publike za celokpnu kulturnu produkciju. 

Nevena Paunović

Objavljeno 21. septembra 2012.
 

Ostavite odgovor