Franšize u kreativnom sektoru Srbije

Ekonomski analitičari se slažu da je svetska ekonomska kriza najmanje pogodila franšizno poslovanje, što potvrđuje i činjenica da je procenat gašenja franšiznih poslovnica i dalje znatno manji nego u slučaju samostalnog preduzetništva. Vrednost franšiznog tržišta u Evropi je procenjena na 80 milijardi evra, a broj zaposlenih iznosi oko 900.000 ljudi. Franšizing je složeni poslovni odnos, koji podrazumeva ulazak u sopstveno poslovanje ali ne i prepuštenost samom sebi. Pritom, po rečima potpredsednika Međunarodne organizacije za franšizu (IFA), sve može da bude predmet franšize.

U franšizingu, prema standardnoj definiciji, vlasnik određenog proizvoda ili usluge, tj. davalac franšize, prodaje pravo primaocu franšize da posluje na tržištu i da distribuira pomenuti proizvod ili uslugu, a pod okriljem vlasničkog brenda. Na taj način, kupci franšize – velike kompanije, mali i srednji preduzetnici, ali i fizička lica, otpočinju svoj posao pod već razrađenim brendom, pri čemu od davaoca franšize dobijaju obuku, smernice i podršku. Ovo iskustvo davaoca koje se prenosi na primaoca, poznatije kao „know-how“, je jedan od glavnih razloga zbog čega je franšizing – poslovanje sa malim rizikom. Iako cene franšiznih licenci variraju, radi se o relativno malim i pristupačnim investicijama koje su neophodne za pokretanje posla. Prednost franšiznog lanca je i zajedničko reklamiranje brenda koje doprinosi njegovoj vidljivosti, prepoznatljivosti, koju ne bi mogao da ostvari samostalni preduzetnik.

Smatra se da su franšize u Srbiju „ušle na mala vrata“, sporadično tokom devedesetih godina, ali i da je svest o prednostima ovog modela poslovanja i dalje bila nedovoljno razvijena tokom dvehiljaditih, kada se povećao broj i stranih i domaćih franšiza. Stoga je u okviru Privredne komore Srbije 2007. godine osnovan Centar za franšizing, koji je i jedan od organizatora Međunarodnog sajma franšizinga u Beogradu, održanog tokom poslednje dve godine. Ovaj centar pre svega pruža pravnu i stručnu pomoć prilikom pokretanja franšize ili njene kupovine, ali i obezbeđuje sve relevantne informacije u ovoj oblasti. Promovisanjem i popularizacijom franšiznog modela poslovanja se bave i internet sajtovi. Pored toga što autori ovog sajta izveštavaju o svim aktuelnostima i događajima u vezi sa franšizama, oni nude i pregled franšiznih ponuda u Srbiji, razvrstanih po kategorijama, odnosno, po oblasti poslovanja. Prema njihovom prikazu, najmanje su zastupljene franšize u oblasti kreativnog sektora, svega tri brenda koja se bave modnim dizajnom. Za sada, ovaj vid poslovanja nije pokrenut u oblasti kreativnih usluga.

Prema podacima PKS-a, a po navodima dnevne štampe, u Srbiji ima ukupno 110 franšiznih brendova, sa ukupno 1.550 prodajnih mesta, u kojima je zaposleno 18.500 ljudi. Međutim, domaći brendovi čine svega 25 posto od ukupnog broja. I analitičari i ekonomisti se slažu da je neophodno podsticati i razvijati franšizna partnerstava na teritoriji Srbije, jer ona doprinose smanjenju nezaposlenosti, razvoju preduzetništva i brzom rastu.

Primer dobre prakse franšiznog poslovanja u Srbiji i regionu, u okviru kreativnog sektora, je širenje brenda „Dve šmizle“. Vlasnica ovog brenda i istoimenog preduzeća za veleprodaju, uvoz i izvoz modnog nakita, Milica Gavrilović, može se pohvaliti izuzetno velikim uspehom svoje firme koja je za nekoliko godina prerasla iz jedne, prvobitno otvorene prodavnice u uspešno preduzeće koje, putem franšize, prodaje provereni poslovni model. Preduzeće je osnovano 2002. godine kada je i otvorena prva prodavnica u Beogradu, a već 2007. brend ulazi u franšizno poslovanje, prvo u Srbiji, a potom i u regionu. Franšizne radnje i franšizni korneri (eng. corner, tj. odeljak, kutak unutar postojećeg poslovnog prostora) su zastupljeni u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Oni broje između 15 i 20 radnji u kojima je zaposleno više od 30 ljudi, dok je u firmi „Dve šmizle“ i u šest maloprodajnih, pripadajućih objekata zaposleno oko 20 ljudi. Uspeh ovog brenda su potcrtale i dve značajne nagrade koje su dodeljene vlasnici 2010. godine – nagrada „Najbolje iz Srbije“ od strane Privredne komore Srbije i Ministarstva trgovine i nagrada „Biznis žena godine“ koju dodeljuje Klub privrednih novinara. Dodatno, vlasnica ovog brenda sarađuje sa brojnim akterima iz kreativnog sektora. Njen nakit se pojavljuje u reklamama, na revijama, kao kostimografski dodatak u domaćim filmovima, pozorišnim predstavama i sl. Po rečima Milice Gavrilović, jedan od razloga uspeha "Dve šmizle" leži u činjenici da se proizvodi modni nakit od izuzetno kvalitetnih materijala, u malim serijama. Često se uvode i novi proizvodi u skladu sa svetskim trendovima, ali neretko, i sami diktiraju trendove. Pritom, nakit nije, u principu, tipična sezonska roba koja bi bila na rasprodaji pri kraju svake sezone ili koja bi naredne godine postala prevaziđena i zastarela.

Čini se da je, svakako, važna karakteristika poslovanja „Dve šmizle“ činjenica da se njihova franšiza na području Srbije i regiona trenutno ne naplaćuje. Jedina investicija za aktuelne i potencijalne kupce franšize je u rasponu od 4 do 15 hiljada eura, koja služi  za opremanje prostora i nabavku robe. Stoga su kupci, tj. primaoci njihove franšize uglavnom mali preduzetnici i fizička lica koja po prvi put pokreću posao.

Uopštene mane ili slabosti franšiza, iz perspektive primaoca franšize, poput male samostalnosti u odlučivanju, manje zarade, strogih pravila poslovanja i slično, su prenebregnute specifičnim načinom poslovanja koje promovišu „Dve šmizle“. Naime, njihova marža je velika, odnosno razlika u prodajnoj i nabavnoj ceni proizvoda omogućava solidnu finansijsku dobit franšiznim partnerima, koji pritom imaju i određenu samostalnost u odlučivanju jer, po svom nahođenju, biraju i naručuju robu, ili pak, organizuju prodajne akcije koje se ne odnose na celokupan lanac radnji. Dodatno, vlasnica brenda i dalje vodi maloprodajne radnje, pet u Beogradu i jednu u Novom Sadu, zbog čega u potpunosti razume probleme sa kojima se suočavaju franšizni partneri, i stoga nastoji da ih zajednički otkloni.

Po mišljenju Milice Gavrilović, franšizno poslovanje u Srbiji je poslednjih godina dosta napredovalo, jer kako i sama kaže „ljudi sada znaju šta su franšize, shvataju njihove prednosti, pri čemu firma „Dve šmizle“ ne prestaje da dobija upite i zahteve za poslovnu saradnju, čak i od naših ljudi iz inostranstva, koji žive, na primer, u Rusiji, na Bliskom Istoku“. Ali, kako napominje, ne treba zaboraviti da je franšizno poslovanje, i pored svih prednosti i olakšavajućih aspekata, i dalje ozbiljan posao koji zahteva veliki trud i zalaganje.

Milena Milojević
4. oktobar 2012.

Ostavite odgovor