Osnovni pojmovi kreativne ekonomije VII: Koncept kreativnih industrija u Evropi

Stjuart Kaningem (Stuart Cunningham), jedan od ključnih australijskih istraživača kulturne politike i kreativnih industrija, osporava dobro poznatu kritiku kreativnih industrija čiji zagovornici ovu oblast simbolički porede sa Trojanskim konjem. Odbacujući pomenuti koncept koji aludira na lukavstvo i podmuklost kulturne produkcije, gde se pod izgovorom javnog dobra i povećanja opšte kreativnosti zapravo skrivaju drugi interesi, Kaningem razvija argumentaciju na osnovu koje bi kreativne industrije mogli da poredimo sa Roršahovom mrljom – njeni ishodi su veoma raznoliki. Kako bi potkrepio tvrdnju da se efekti kreativnih industrija ne mogu predvideti, već da variraju, čak i u zavisnosti od kontinentalnog, regionalnog, nacionalnog poimanja ove oblasti i evolucije osnovnih pojmova, Kaningem mapira modele kreativnih industrija širom sveta.

Pored koncepta, originalno poteklog iz Velike Britanije, na području Evrope se koriste i brojni drugi termini: industrija sadržaja, digitalne kulturne industrije (Digicult) ili pak, složenica Telekomunikacije, informacije, mediji, zabava i softver (TIMES). Međutim, svim pomenutim evropskim varijacijama na temu kreativnih industrija je zajedničko shvatanje koje naglašava njihov doprinos celokupnoj zajednici i posebno, socijalnoj inkluziji. To znači da kreativne industrije ne podstiču samo ekonomski razvoj, već doprinose zajednici u kulturnom i socijalnom smislu.

Tezu po kojoj kulturni razvitak podstiče i socijalnu integraciju, teritorijalnu koheziju, potvrđuje i obimna studija Evropske komisije iz 2006. godine- „Ekonomika kulture u Evropi“. U istraživanju se, između ostalog, priznaje da raste jaz između zajednica, grupa i pojedinaca koji su bogati resursima i onih koji nisu, te da, stoga, kultura omogućava „osnaživanje“ marginalnih grupa, mladih, nezaposlenih ali i revitalizaciju zapuštenih industrijskih, poljoprivrednih oblasti i gradskih predgrađa tako što im pruža šansu da razviju svoje resurse. Nasuprot shvatanju da kreativne industrije obezbeđuju prestiž u savremenom informacionom društvu, da se propisuju i razvijaju „odozgo na dole“ i da su isključivo u vezi sa politikom brendiranja zemlje, nalazi se stanovište po kome ovaj sektor proizvodi vrednosti a ne samo bogatstvo. Tako se kreativne industrije u Evropi mogu sagledati kroz „tenziju“ između strategija za revitalizaciju gradova, diskursa kreativne ekonomije koji vodi poreklo iz Velike Britanije i kulturnog nasleđa raznolikog evropskog područja. Iako je makroekonomska politika Evropske unije takva da teži pozicioniranju EU kao jedinstvene, koherentne ekonomije, kulturne politike pojedinačnih zemalja su, ipak, u saglasju sa vlastitim kulturnim nasleđem i lokalnim okolnostima, pri čemu i koncept kreativnih industrija i kreativnih gradova veoma varira. Radi se o prilagođavanju a ne jednostavnom usvajanju. Dodatno, dok se na nivou EU razvija logika tržišta, pojedinačne zemlje favorizuju kvalitet, odnosno kulturnu izuzetnost. U ovoj oblasti, na području Evrope, najvažniju ulogu ima Velika Britanija u kojoj se kreativne industrije afirmišu ali i kritikuju. Poslednjih godina Britanci su iznedrili veliki broj istraživanja i državnih, zvaničnih izveštaja u vezi sa promenama i budućim razvojem kreativnog sektora. Na osnovu ovih dokumenata, očekuje se da će kulturna politika preusmeriti pažnju sa merenja stope rasta i industrijskog razvoja na druge aspekte poput zaposlenja, kreativnog kapitala koji ljudi poseduju, doprinosa drugim industrijskim sektorima i jednom inkluzivnijem inovativnom modelu, koji ne podrazumeva samo tehnološku inovaciju niti mapira preduzetnike i tehnologe kao jedine kreativne aktere.

Izvor: Cunningham, Stuart, Trojan Horse or Rorschach Blot? Crative industries discourse around the world, International Journal of Cultural Policy 15 (4), 2009.

Prevod i obrada: M. Milojević

Objavljeno 24. oktobra 2012.

Ostavite odgovor