Preduzetništvo je veće u siromašnim zemljama, ali slabo efikasno

Suprotno uvreženom mišljenju, preduzetništvo nije najrazvijenije u zapadnim zemljama sa dugom tradicijom tržišne ekonomije, već u slabo razvijenim i siromašnim zemljama sveta. Sjedinjene Američke Države, tako, pri dnu su liste razvijenih zemalja u ovoj oblasti – imaju samo 7,2 odsto samozaposlenih radnika, dok je Luksemburg na poslednjem mestu, sa samo 6,1 odsto. U Švedskoj svaki 10. radnik je samozaposleni preduzetnik, u Nemačkoj svaki osmi, u Velikoj Britaniji skoro ih je 14 procenata, a najveći broj preduzetnika – samozaposlenih radnika je u Italiji – 26,4 procenata. Prosečno, tek oko 13 odsto svih zaposlenih radnika u razvijenim zemljama sa liste G12 zemalja su samozaposleni ili preduzetnici. 

U poređenju sa bogatim svetom, iznenađujuće je veliki broj preduzetnika u siromašnim zemljama – u proseku 30-50 odsto. U Gani ih ima 67 procenata, u Bangladešu 75,4 posto, a najviše u Beninu, siromašnoj afričkoj zemlji – u njoj je čak 88,7 preduzetnika od ukupne radne snage. 

Mala preduzeća čine, takođe, neznatan postotak u okviru ukupnog broja preduzeća i kompanija u razvijenom svetu. U SAD malih preduzeća (do 20 zaposlenih) je 11 posto, Nemačkoj 13, Švedskoj 14,5 dok je u Velikoj Britaniji 18 posto. U Italiji je taj broj veći i čini skoro trećinu privrednih društava (31%). U Srbiji čak 90 odsto svih privrednih društava su mala i srednja preduzeća.

U oblasti kreativnih industrija i istraživanju i razvoju kao delatnosti postotak malih i srednjih preduzeća (MSP) raste. U SAD u kompjuterskim delatnostima čak je 32 odsto MSP, u Francuskoj 44,7 posto, dok je više od polovine takvih preduzeća u Velikoj Britaniji (67,5%) i Italiji (73,2%). U Nemačkoj i Švedskoj takvih preduzeća u kompjuterskim delatnostima je oko pola (48,4 odnosno 49,4%). Mali i srednji biznis u delatnosti istraživanja i razvoja najzastupljeniji je u Italiji – 74,8 posto, dok je u Švedskoj, Francuskoj i Nemačkoj oko jedne trećine. Izvor: OECD, 2006. Obrada: John Schmitt, CEPR Washington.

Po mišljenju britanskog ekonomiste sa Univerziteta u Kembridžu, Ha-Džun Čanga (Ha-Joon Chang), poenta ovih razlika između visokih preduzetničkih inicijativa i slabog ekonomskog rasta je u tome što "preduzetništvo nije individualni poduhvat", iako je u osnovi deo lične prirode nekoga ko se odlučuje za pokretanje sopstvenog posla. "Treba nam mnogo kolektivnih institucija da bismo kanalisali preduzetničku energiju u neku produktivnu aktivnost. Naučna infrastruktura, korporativne institucije, pravni sistem, finansijski sistem". S obzirom da preduzetništvo u mnogome zavisi od poslovnog ambijenta i infrastrukture u okruženju, koja mu omogućava razvoj, Čang zaključuje da je "individualna produktivnost u velikoj meri kolektivna". Izlažući argumentovano sve razlike između bogatih i siromašnih zemalja i posvećujući vrlo mnogo analiza preduzetništvu u svojoj knjizi 23 Things They Don't Tell You About Capitalism, britanski profesor smatra da u siromašnim i zemljama u razvoju "ljudi ispoljavaju preduzetnički duh do krajnjih granica, ali to ne daje nikakve rezultate jer su institucije manjkave, infrastruktura je loša, pravni sistem ne funkcioniše itd".

Iz tog razloga, Čang je uveren da instrument mikrofinansiranja preduzetništva u nerazvijenim i zemljama u razvoju daje slabe rezultate, zato što je sam ambijent za razvoj preduzetništva nepovoljan, i sporadične inicijative i ad hoc mere ne mogu doneti promene. 

A.Đ.

31. oktobar 2012.

Ostavite odgovor