Osnovni pojmovi kreativne ekonomije IX: azijski modeli kreativne ekonomije

Iako su azijske zemlje preuzele koncept kreativnih industrija sa Zapada, poslednjih godina u Koreji, Singapuru, Tajvanu, Hong Kongu i Kini primetna je paradigmatična promena pomenutog diskursa. Naime, koncept kreativnih industrija je prilagođen lokalnom kontekstu azijskih zemalja. Tako, na primer, jedino Hong Kong u ovaj sektor ubraja kompjuterski softver koji ima i status ključne razvojne oblasti. Dok pojedini teoretičari markiraju nekoherentnosti i kontradiktornosti ovog sektora, Stjuart Kaningem (Stuart Cunningham) apostrofira dinamizam kreativnih industrija na području Azije.

U tehnološki razvijenom Singapuru kreativne industrije su promovisane kao zamena, ili pak, dodatak, postojećem ICT sektoru. Dodatno, naglasak na kreativnom mišljenju i „kreativnom ljudskom kapitalu“ je predstavljao veliki izazov ustaljenom, konfučijanskom obrazovnom modelu. Stoga su, u kulturnoj politici Singapura, pokrenute tri inicijative sa ciljem promovisanja umetnosti, dizajna i industrije sadržaja, a kroz saradnju privatnog, javnog i civilnog sektora. U pitanju su uspešni projekti „Renesansni grad“, „Dizajn Singapur“ i „Mediji 21“ koji su doprineli tome da kreativne industrije postanu „mejnstrim“ u kontekstu ekonomskog i društveno-političkog razvoja.

Tajvan je u Nacionalnoj razvojnoj strategiji 2002. godine uvrstio „kulturno kreativne industrije“ kao prioritetnu oblast, naglašavajući njihov „humanistički i održivi“ razvoj. Definisani su ciljevi strategije, između ostalog, uspostavljanje adekvatnog poslovnog ambijenta, razvoj kreativnih veština, promovisanje preduzetništva, što je, na kraju, rezultiralo razvojem high-tech sektora i primarnim ulaganjem u dizajn i digitalne sadržaje.

U Kini je koncept kreativnosti „prirođen“ svim granama umetnosti, advertajzingu, dizajnu, dok je inovativnost reč, koja po Kaningemu, nosi „nacionalni teret“. Još 1998. godine zvanično je postuliran „program inovacije znanja“, koji je 2006. zamenjen novim, državnim konceptom „autonomne inovacije“ na kome se temelje i tekuće ekonomske reforme u Kini. Tako smo danas svedoci da se u Kini „odozgo“ nameće nacionalni imperativ industrijske, obrazovne inovativnosti, dok se istovremeno podstiče kreativno preduzetništvo „odozdo“. U ovom ekonomskom kontekstu, deklaracija made in China će ubrzo biti zamenjena novim natpisom –  created in China.

Izvor: Cunningham, Stuart, Trojan Horse or Rorschach Blot? Creative industries discourse around the world, International Journal of Cultural Policy 15 (4), 2009.

Prevod i obrada: M. Milojević

11. novembar 2012.

Ostavite odgovor