Crowdfunding model finansiranja u kreativnim industrijama

Crowdfunding-grafikCrowdfunding i crowdsourcing su relativno novi modeli finansiranja i realizacije projekata i ideja putem interneta koji promovišu saradnju između umetnika, inovatora, preduzetnika i on-line zajednice. Iako su po značenju veoma bliski pojmovi, moguće je napraviti distinkciju jer crowdsourcing podrazumeva da ljudi svojim radom ili uslugama pomažu neki autorski projekat dok se crowdfunding isključivo odnosi na finansijski doprinos. Masovno finansiranje i kolaboracija, kako se najčešće prevode pomenuti termini, proizilaze iz upotrebe novih medija, odnosno razvoja tehnologija koje omogućavaju i potpuno novi koncept poslovanja. Naime, finansiranjem projekta putem interneta “zaobilaze“ se banke, korporacije, državni budžeti, pri čemu zajednica, publika dobija ulogu “partnera“.

Crowdfunding je široko primenljiv model finansiranja koji je sve popularniji u svetu. Prema podacima iz 2011. godine,  registrovane su 452 internet platforme za crowdfunding, preko kojih je pokrenuto više od milion projekata a sakupljeno oko 1.5 milijardi dolara. Najpoznatija platforma je Kickstarter koja je dostupna samo SAD državljanima. Do sada je na ovom sajtu pokrenuto 77.496 projekata u vrednosti od 412 miliona dolara, a sa stopom uspeha od 43.78 posto realizovano je 32.406 kampanja. Samo 12 odsto projekata nije dobilo ni jednu donaciju. Na crowdfunding platformama autor postavlja svoj projekat, obrazlaže finansijski cilj a potom promoviše ideju kroz video zapis ili druge multimedijalne sadržaje, dok se krug potencijalnih donatora proširuje putem društvenih mreža. Posetioci sajta podržavaju željeni projekat donacijama koje isplaćuju karticama za on-line kupovinu, a ukoliko autor prikupi zacrtani iznos, crowdfunding platforma uzima oko 5 posto. Sajtovi za masovno finansiranje se uglavnom razlikuju po tome da li zastupaju princip “sve ili ništa” ili “koliko god sakupiš”. U prvom slučaju, novac se skida sa računa donatora samo ukoliko je ostvaren finansijski cilj, a u drugom slučaju autoru projekta se dodeljuje suma bez obzira na ispunjenje zacrtanog iznosa. Neretko se dešava i da sakupljena svota premaši prvobitno definisani cilj. Jedan od ključnih principa crowdfunding-a je “nagrađivanje” donatora, odnosno kompenzacija za finansijsku podršku koja najčešće podrazumeva da, po realizaciji autorskog projekta, donatori mogu da preuzmu film, album, video-spot ili neki drugi proizvod koji je bio predmet finansiranja. Crowdfunding je veoma zastupljen u muzičkoj, filmskoj industriji, industriji video-igara, gde pojedinačni projekti verovatno ne bi ni bili realizovani da je njihovo finansiranje zavisilo samo od “korporativnih kanala”.

CrowdfundingU našem regionu je ovaj model poslovanja nerazvijen, pre svega zbog slabog donatorstva, ali i ograničenog broja crowdfunding sajtova na kojima domaći autori mogu da predstave svoj ideje. Stoga je u Hrvatskoj nedavno pokrenuta platforma “Doniralica“ namenjena organizacijama civilnog društva i drugim inicijativama neprofitnog sektora, koja je urađena  po ugledu na svetske platforme. Slogan sajta „Ti biraš – Ti doniraš“ sažima upravo suštinu crowdfunding-a. Platforma funkcioniše po principu kolektivne saradnje ljudi koji se umrežavaju i zajednički ulažu novac kako bi podržali inicijative u kojima prepoznaju određene vrednosti i kvalitet. Dodatno, ovakav model aktivno uključuje publiku a finansiranje čini transparentnim, javnim, otvorenim. U Hrvatskoj se doniranje podstiče poreskim olakšicama, povraćajem poreza na kraju godine, a elektronsko poslovanje olakšava i PayPal sistem koji omogućava da ljudi iz regiona, Evrope mogu da podrže ideje hrvatskih autora i obratno.

U Srbiji je zabeleženo nekoliko sporadičnih pokušaja alternativnog finansiranja umetničke i kulturne produkcije. Tako je 2011. godine beogradska publika podržala štampanje fotografija za potrebe izložbe “Norveška šuma” u KC Gradu, kada je prikupljeno 570 eura od zacrtanih 500. Autori izložbe su novac preuzimali lično, a donatore su nagradili reprodukcijama fotografija. Značaj ovog investiranja je u tome što je publika dobila šansu da razvija i potpomaže umetničku scenu u Srbiji. Trenutno je u toku i dvomesečna crowdfunding kampanja beogradskog benda Consecration koji na ovaj način pokušava da završi produkciju svog novog albuma kako bi bio objavljen na gramofonskim pločama. U saradnji sa hrvatskim nezavisnim izdavačem Geenger records kampanja je regionalno promovisana, a do sada je preko platforme Plegdemusic sakupljeno oko 40 odsto sredstava. Svakako najuspešniji primer crowdfunding modela finansiranja je kratkometražni SF film “Ozon”, autora Branka Sujića i Mirka Miloševića. Početna sredstva za snimanje filma autori su dobili na konkursima Sekretarijata za kulturu grada Beograda, republičkog Ministarstva kulture i informisanja, ali su preko Kickstarter-a uspeli da prikupe dodatnih 8.566 dolara neophodnih za postprodukciju koja je u toku. Kako jedan od članova filmske ekipe trenutno ima američku rezident vizu, postavili su projekat na Kickstarter na kome ih je podržalo 192 ljudi širom sveta koji su donacijama, u rasponu od 7 do 250 dolara, premašili zacrtani iznos od 8.000 dolara. Mirko Milošević, jedan od autora, navodi da je oko 6000 ljudi pogledalo promotivni video na sajtu, od čega se oko 200 njih odlučilo da podrži projekat. “Taj procenat se razlikuje od projekta do projekta, što donekle govori o spremnosti ciljne grupe, do koje dopirete, da konkretno učestvuje. Takođe, neki grub utisak je taj da je oko polovina onih koji su pomogli projekat iz kruga ljudi koje poznajemo i do kojih smo lično uspeli da dopremo kamapanjom, što nije neobično za projekte ove vrste. U drugu polovinu spadaju ljudi koji su našli projekat pretražujući Kickstarter – kroz razne odeljke, tipa, recently launched, short film, ending soon.“ Osvrnuvši se na pitanje da li ovakav model finansiranja uopšte može da zaživi na našim prostorima, Milošević je istakao da je veliki problem to što je malo onih koji poseduju kartice za kupovinu preko interneta, ali, pre svega, teška finansijska situacija zbog koje ljudi ne osećaju da su u situaciji da pomognu drugima. „Takođe veliki broj ljudi nije upoznat sa crowdfunding-om, nemaju dovoljno strpljenja da se detaljnije upoznaju sa stvarima i plaše se da, šireći takve poruke preko socijalnih mreža, ne budu doživljeni kao spam-eri. Ipak, uprkos tome, postoje i oni koji imaju karticu, razumeju koncept crowdfunding-a, doživljavaju da treba da podrže kreativne projekte i koji su, na primeru našeg filma, bili spremni to da i da urade.“

Brojni su primeri koji potvrđuju da crowdfunding zamenjuje klasične modele finansiranja, poput sponzorstva ili oslanjanja na zvanične institucije, paralelno menjajući poslovanje i kulturu uopšte. Predstavljanjem proizvoda javnosti i velikom auditorijumu proverava se zainteresovanost publike za određeni projekat dok se ovakvim vidom donatorstva pospešuje kulturna scena i podstiče produkcija. Na taj način, javni domen postaje „konstruktivno tlo na kome počiva kreativnost“.

Milena Milojević

Objavljeno 15. novembra 2012.

Ostavite odgovor