Osnovni pojmovi kreativne ekonomije X: Socijalni faktori ekonomskog razvoja – kultura

Najčešći način konceptualizacije socijalnih faktora ekonomskog razvoja je da vrednosti, stavovi i pogledi, jednom rečju kultura, utiču na ponašanje u sferi ekonomije zbog čega imaju važnu ulogu u određenju sposobnosti postizanja ekonomskog razvoja. Naravno, ne postoji konsenzus oko toga kako izgleda „prava“ kultura za ekonomski razvoj, ali se pretpostavlja da treba da podržava akumulaciju dobara, obrazovna dostignuća, disciplinu i preuzimanje rizika.

U okviru ove škole mišljenja ističe se teza Maksa Vebera /Max Weber/ o pozitivnom uticaju protestantizma na razvoj kapitalizma u zapadnoj Evropi koju je izneo u svom delu „Protestantska etika i duh kapitalizma“. Veber smatra da je protestantska etika koja je bazirana na dva principa: napornom radu kao vrhovnoj dužnosti u životu i ograničenom uživanju u rezultatima tog rada dovela do enormne akumulacije kapitala zbog toga što je vršila pritisak na vernike da zasluže svoje spasenje (ali ne i zarade, zbog toga što je to predodređeno).
 
Veber je često pogrešno tumačen kao zagovornik hegelijanskog stava (koji su delili i pripadnici nemačke istorijske škole sa kojima je Veber bio blizak) da ideja ili „duh“ pokreće istoriju, nasuprot marksistima koji su tvrdili da su ideje samo puki epifenomen. Između ove dve škole, Veber je video dominaciju ideja nad materijalnim (ekonomskim) faktorima kao nešto što je moguće, ali ne i neizbežno. Takođe, Veber je kritikovao neoklasičnu i austrijsku školu shvatanja prirode čoveka, jer obe polaze od toga da ponašanje pojedinca počiva na čisto hedonističkim i racionalnim kalkulacijma. Veber je nameravao da pokaže da je racionalnost kojom se bave ova dva pristupa i koja pretpostavlja univerzalnost u stvari istorijska specifičnost kapitalizma.Od pojave istočnoazijskih ekonomskih „čuda“ osamdesetih godina, stanovište da je konfučijanska kultura pogodna za ekonomski razvoj postaje veoma popularno. Na to je posebno uticala knjiga poznatog japanskog ekonomiste Mičija Morišime /Michio Morishima/, „Zašto je Japan uspeo?“. Morishima je za svoj rad govorio da primenjuje Veberovu perspektivu u istraživanju istorije ekonomije Japana. On je tvrdio da je uspehu japanske ekonomije doprineo specifični oblik konfučijanizma u Japanu koji ističe lojalnost grupi, prisutnu u Kini i Koreji, u odnosu na lično prosvećivanje. Drugi su naglašavali druge aspekte konfučijanizma, koji bi po njihovom mišljenju trebalo da doprinesu ekonomskom razvoju – poput štedljivosti, podsticanja akumulacije kapitala i društvene discipline.Kao rezultat svega pojavila se serija argumenata sa ciljem da reafirmišu „superiornost“ zapadnjačkih vrednosti nad konfučijanizmom. Američki ekonomista Pol Krugman /Paul Krugman/ tvrdio je da kolektivističke kulture Istoka (kojem po njemu pripadaju i istočna Azija i istočna Evropa) nisu u stanju da podrže ekonomski rast baziran na inovativnosti, jer je to ekskluzivno polje delovanja pojedinaca koji pripadaju preduzetničkoj kulturi Zapada. U svojoj kontroverznoj knjizi „Bogatstvo i siromaštvo nacija“, istoričar ekonomije Dejvid Landes /David Landes/ tvrdi da uzrok ekonomske nerazvijenosti leži u različitim kulturama koje su štetne za ekonomski razvoj. Neke skorašnje studije pokušale su da uspostave vezu između „kulturnih“ faktora poput pravne tradicije i ekonomskog rasta.

Problem sa literaturom ogleda se u tome što „kulturni stereotipi“ ne postoje iz dugoročne perspektive. Na primer, muslimanska kultura i njena navodna iracionalnost i to što potiče iz drugog sveta doveli su do ekonomskog ponora nekadašnjih centara nauke i trgovine u XV veku koji su se nalazili zapadno od indijskog potkontinenta. U stvari, renesansa za koju mnogi smatraju da je postavila temelje razvoja kapitalizma u zapadnoj Evropi ne bi uspela u tome da muslimanski svet nije sačuvao tekstove antičkih klasika koje je u velikom broj uništila katolička crkva. Još jedan primer – konfučijanska kultura je sve do pojave „ekonomskih čuda“ u regionu, često okrivljivana za ekonomsku stagnaciju istočne Azije. Smatralo se da njeno isticanje klasičnog obrazovanja rezultuje školskim stavom koji šteti preduzetništvu, dok tradicionalna društvena hijerarhija u kojoj su umetnik i trgovac ispod seljaka utiče na to da ljudi izbegavaju inženjerske karijere i biznis.

Ovi primeri, kao i mnogi drugi pokazuju kako je naša predstava onoga što je dobra kultura za ekonomski razvoj bazirana na pojednostavljenom viđenju kulture. Suština je da su kulturne tradicije kompleksne i višeslojne. Sve one sadrže elemente koji doprinose ekonomskom razvoju. Otuda je ljudska intervencija ta koja treba da utiče na balans različitih elemenata i to da li će oni i zaista uticati na razvoj ekonomije.

Mark Moritz

Tekst preuzet iz International Encyclopedia of Economic Sociology, Jens Beckert & Milan Zaforovski, Routledge, Oxon 2011.

Prevela K. Milenković

16. novembar 2012.

Ostavite odgovor