Ekonomski i socijalni položaj frilensera u Srbiji

Ljudi koji u Srbiji izaberu da rade kao frilenseri – u arhitekturi, programiranju, novinarstvu, dizajnu ili kao istraživači – imaju znatno lošije uređen status od svojih kolega u Evropi koji sve češće biraju neku formu fleksibilnog rada. “Slobodnjaci su izuzetno bitni u očuvanju ljudskosti u ovom svetu koji sve pokušava da ukalupi u neke predodređene okvire“, kaže Jasmina Kosovac Dragić, diplomirani ekonomista i slobodnjak koji se bori za bolji pravni status svojih kolega.

Jelena Radoman, istraživačica koji se bavi pitanjima ljudske i nacionalne bezbednosti zamenila je početkom ove godine stalno radno mesto u jednoj nevladinoj organizaciji za status frilensera i sada radi na projektnoj bazi za različite domaće i strane organizacije, ili jednostavnije rečeno, po ugovoru i na poslovima koje sama bira. U novembru će ponovo uspostaviti radni odnos, ali na određeno vreme. Jednom frilenser – uvek frilenser: i kada zasnuje radni odnos njen status će zavisiti od sredstava koji su organizaciji na raspolaganju i “koliko i sama budem uspešna u obezbeđivanju fondova za projekte unutar organizacije”.

Radoman je jedna od, u Srbiji još ne tako čestih pripadnika “nove radne snage” koja sama ugovara svoje poslove, istovremeno radi za više poslodavaca i samostalno se brine o svim aspektima svog radnog statusa – svom penzijskom i zdravstvenom osiguranju, godišnjem odmoru, radnom vremenu i slobodnim danima.

Fleksibilnost u svetu rada i zapošljavanja postaje sve aktuelnija. Prema podacima dr Živke Pržulj sa Beogradske bankarske akademije, rad na određeno vreme u Nemačkoj povećan je u periodu 1991. – 2001. za 44 odsto. Fleksibilno radno vreme raširenije je u severnoj i zapadnoj Evropi, dok u novim državama članicama iz istočne Evrope dominira tradicionalno radno vreme od 40 sati nedeljno. Flekisibilan rad (koji pored statusa frilensera ima različite forme) forsiraju poslodavci jer im je radna snaga potrebna na ograničeno vreme. Za deo  zaposlenih, prihvatanje takvog statusa, pogotovo u krizi, predstavlja nametnut izbor. Za druge, predstavlja pitanje životnog izbora da radno i slobodno vreme kombinuju prema sopstvenim potrebama.

Najveća prednost frilensinga je mogućnost biranja projekata i poslova “koji su meni lično zanimljivi i/ili isplativi", kaže Radoman. "To istovremeno znači i da nema utroška vremena i energije na rad na tekućim poslovima kao kada ste u stalnom radnom odnosu u određenoj organizaciji. Takođe, status frilensera uglavnom omogućava proširenje mreže saradnika i kontakata. Meni lično je omogućio da bolje istražim svoja interesovanja i da „zavirim“ u neke druge tematske oblasti izvan studija bezbednosti koje su moja izvorna afilijacija”.

Slobodnjaci su izuzetno bitni u očuvanju ljudskosti u ovom svetu koji sve pokušava da ukalupi u neke predodređene okvire, smatra Jasmina Kosovac Dragić, diplomirani ekonomista i magistar prava, koja svoju stručnost naplaćuje preko Finansijsko ekonomskog biroa, čiji je i osnivač. “Imate mogućnost da sami određujete koliko ćete vremena provesti sa porodicom, što posebno odgovara majkama. Kada ste na sve ovo još i dobro plaćeni, nema veće sreće”, tvrdi sagovornica BiF-a.

Jelena Jovanović, vlasnik firme za advertajzing, veb produkciju i online marketing u kojoj je sebe zaposlila, kaže da se taj osećaj slobode koji ima kao frilenser ne može platiti, ali je cena za to nesigurnost. “Kriza se dosta oseća u marketingu. Poslove sklapam uglavnom preko kontakata napravljenih pre 2008. godine ili preko jakih preporuka”, kaže ona.

Lični ugled je ključan u pronalaženju novih poslova. “Oblast kojom se bavim je ograničena na određenu akademsku i NGO zajednicu pa informacije kruže jako brzo i potencijalni partneri su čim sam prestala da radim vrlo brzo bili obavešteni o tome, te su u kratkom roku počele da pristižu ponude” kaže Radoman.

Finansijska disciplina

“Često se dešava da dok radite jedan projekat uđete u drugi pa ih realizujete istovremeno. Niko vas tada ne pita za vaše radno vreme, bitno je da oba završite u zadatim rokovima”, kaže Kosovac Dragić. „Za to vam je potrebna određena doza fleksbilinosti, i velika samodisciplina”.

Dok je za firme naplata potraživanja gotovo nedostižni cilj, većina frilensera je u ovoj disciplini veoma uspešna. Razlog tome je činjenica da rade ili sa “proverenim” klijentima ili da ugovorom dobro definišu obaveze i prihode. “Frilenseri moraju da prate sve informacije o administrativnim stranama svog posla, ali i da umeju da naprave dobar ugovor koji ne ostavlja mogućnost da ih klijent ne isplati. Neki su u tome uspešniji od drugih, ali svima im je zajedničko jedno – bolja im je naplata od inostranih nego od domaćih firmi”, kaže Kosovac Dragić.

Frilenseri uglavnom posluju kao fizička lica i rade od projekta do projekta u najraznovrsnijim oblastima u kojima kao uslugu prodaju svoje znanje.

Ono što poziciju frilensera u Srbiji čini daleko drugačijom od onih u svetu je neizgrađen zakonski okvir. “Za težak položaj frilensera u Srbiji većinom je kriva loša regulativa, u kojoj se oni ni ne pominju”, kaže Kosovac Dragić koja se bori za unapređenje njihovog statusa kroz projekat Budi frilenser. Nedavno su frilenseri prvi put pomenuti u jednom zvaničnom dokumentu, u Fiskalnoj strategiji za 2013. sa projekcijama za 2014. i 2015. gde se govori o unapređenju pravnog okvira za frilensere kao načinu za smanjenje nezaposlenosti.

U Americi i EU frilenseri su registrovani te im je status regulisan. U Srbiji trenutno zakonski propisi ne prepoznaju statusno određenje frilensera, oni su „nevidljivi“ odnosno mogu se prepoznati tek u nekim odredbama postojećih propisa.

Samo da nešto ne zaboli

U EU se zna koliko frilensera ima u svakoj sferi privrede, pa tako znamo da su npr. 35 odsto evropskih novinara slobodnjaci. Najveći broj frilensera u Srbiji radi “na crno”, zbog visokih poreza. Kada rade legalno, obično biraju ugovore o autorskom delu kaže Kosovac Dragić. Veliki broj frilensera u Srbiji se vode kao nezaposleni i na taj način su zdravstveno osigurani, bar dok ne odbiju sve ponude za posao sa biroa i ne budu skinuti sa evidencije. Kada se to desi mnogi od njih, iako zarađuju i uplaćuju zdravstveno osiguranje, nemaju overene zdravstvene knjižice.

Jelena Jovanović koja je ceo život frilenser zdravstvenu knjižicu nema “nekih šest godina”. Otvaranje sopstvene firme nije joj olakšalo situaciju. “Iako uplaćujem zdravstveno osiguranje, opsluživanje svih šaltera koje od mene institucije u Srbiji zahtevaju je takva golgota da mi se ne isplati da uopšte mislim o tome šta ću raditi kada dobijem grip ili možda neki veći zdravstveni problem. Obaveze prema državi se rešavaju automatski a za svoja prava morate sami da se potrudite”.

U EU je situacija drugačija – od 2009. po nemačkim zakonima na primer svi registrovani stanovici moraju da imaju zdravstveno osiguranje pa se tako ni frilenserima koji rade po projektima ne može desiti da budu osigurani samo nekoliko meseci godišnje. Oni međutim nisu obavezni da doprinose socijalnom sistemu, osim novinara i umetnika koji plaćaju određenu svotu kako bi obezbedili državne penzije, zdravstveno osiguranje i plaćenu negu kada ostare.

Marija Dukić

Izvor: Biznis Top 2011/2012, novembar 2012. Objavljeno uz saglasnost magazina Biznis&Finansije.
 
Objavljeno 21. novembar 2012.

Ostavite odgovor