Saradnja dizajna i domaće industrije nameštaja

Kako su u Srbiji retki primeri domaćih proizvođača nameštaja koji ulažu u dizajn, poslednjih godina pokrenuto je nekoliko inicijativa i platformi, poput Ghost Project-a, Young Balkan Designers, Creative Space Serbia, Nove Iskre koje nastoje da pokažu koliko je industrijski dizajn važan za razvoj konkurentnosti domaćih proizvoda. Da dizajn može biti temelj revitalizacije kreativnih industrija u regionu potvrdili su i učesnici okruglog stola pod nazivom „U čemu je problem? Dizajn u domaćoj industriji nameštaja“, koji je nedavno organizovan u okviru Međunarodnog sajma nameštaja u Beogradu. Okupljeni dizajneri, privrednici i predstavnici državnih institucija mapirali su ključne probleme u svakom sektoru ponaosob ponudivši predloge za razvoj ove industrijske grane i jačanje tržišne pozicije domaćih dizajnerskih proizvoda.

Prema podacima Vladimira Burde iz Privredne komore Srbije (PKS) u okviru drvne industrije u Srbiji posluje oko 650 preduzeća koji se bave proizvodnjom nameštaja i koja zapošljavaju oko 30.000 ljudi. Kako navodi, drvna industrija je jedna od retkih grana koje u spoljno-trgovinskom prometu pravi suficit. Do sada je u 2012. godini ostvaren izvoz nameštaja u vrednosti od 160 miliona dolara, dok  uvoz iznosi 95 miliona dolara. Takođe, ove godine je za 3 odsto veća proizvodnja nameštaja nego 2011. godine, sudeći po parametrima indeksa proizvodnje. Što se tiče izvoza, glavna tržišta su zemlje regiona ali i Italija, Francuska, Nemačka. Burda navodi i da je, po mišljenju PKS-a, budućnost izvoza na tržištu Carinske unije, odnosno tržištu Rusije, Belorusije i Kazahstana, gde Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini, odnosno domaći nameštaj je oslobođen uvozne carine. Na pomenutim velikim tržištima, po Burdinom mišljenju, dizajn će odigrati veliku ulogu.

Tako je i najveći proizvođač nameštaja u Srbiji, Simpo, 2005. godine prepoznao dizajn kao strategiju inovacije i razvoja poslovanja, te je otpočeo saradnju kako sa domaćim tako i sa stranim dizajnerima. Od tada, prema podacima Edit Tomić, direktorke kompanije, Simpo ostvaruje 20 odsto veći promet svake godine. Najviše se izvozi u zapadnu Evropu, na tržište Beneluksa, Francuske, Austrije a na godišnjem nivou Simpo izvozi nameštaj u vrednosti od 40 miliona eura. Kako Tomić ističe, do konkurentnih i dobro dizajniranih proizvoda se dolazi tako što se najpre markira tržište, odredi kome se prodaje, ko su kupci i njihove potrebe i onda se, u saglasju sa takvim temeljnim istraživanjem, pristupa izradi proizvoda. „Ako znamo kome prodajemo, onda znamo i koliko može da plati. Nakon ustanovljene cene traže se dizajneri – raspisuju se konkursi, pozivaju fakulteti i slično. Tek kada postoji ideja kome će se plasirati proizvod, traga se za formom, ergonomijom.“ Sa tim se slaže i Robert Klun, direktor kompanije Klun ambienti iz Slovenije, koji je potcrtao da je dizajn integralni deo svakog produkta. „Dobar dizajn je dobar koncept kako doći do dobrog produkta. Dobar produkt znači da se on dobro prodaje i znači da smo mi sami ponosni na njega.“ Međutim, čak i velike firme, koje rade sa vrhunskim dizajnerima, nemaju garanciju da će dobro raditi, jer je konkurencija u proizvodnji nameštaja velika. Zato je pored biznis plana unutar preduzeća neophodna strategija na nivou države, koja bi podrazumevala i zajedničke nastupe na nacionalnim štandovima, odnosno ulaganje u predstavljanje domaćih kreativnih industrija na sajmovima.

Ova oblast je u Srbiji u nadležnosti Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). Agencija sprovodi konkurse za industrijske dizajnere na osnovu kojih mladi stvaraoci imaju priliku da se predstave na Milanskoj nedelji dizajna. Dodatno, SIEPA je pokrenula i projekat Creative Space Serbia, platformu, sa ciljem razvitka kreativnih industrija u Srbiji. Međutim, iako su domaći štandovi zapaženi na stranim sajmovima, Nataša Vujović, marketing konsultant SIEPE, navodi i nekoliko problema sa kojima se suočavaju. Pre svega, i dizajneri i proizvođači nameštaja ne prisustvuju pomenutim sajmovima što se loše odražava na reprezentaciju njihovih proizvoda. Čak i u izradi samih proizvoda dešava se da dizajneri ne sarađuju sa firmom, odnosno da ne učestvuju u realizaciji produkta. „Sa druge strane, imamo problem i sa preduzećima koja ne uviđaju značaj dizajna. Ne uviđaju koliko bi to povećalo cenu proizvoda, koliko bi povećalo tržište na koje bi mogli da izvoze. I jedni i drugi moraju jako puno da uče“, zaključuje Vujović. Stoga je neophodno da se povežu obrazovne institucije, država i privatni sektor.

Pored strategije i vizije o plasmanu konačnog proizvoda, kao veliki problem se ispostavlja upravo neiskustvo mladih dizajnera, odnosno nedostatak poslovne orijentacije kod studenata. Ne samo što je jedan od velikih propusta u našem školstvu nepostojanje ili loše sprovođenje prakse već studenti na domaćim fakultetima ne stiču znanja o marketingu, promovisanju, poslovanju.

Ipak, kao najveći problem mapirano je odsustvo podrške od strane države koja mora značajnije da pomaže preduzeća kroz izvozne stimulacije, povoljnije kredite i slično. Tomislav Knezović, direktor firme Kvadra iz Hrvatske, napominje: „Naravno da ni jedna firma ne započinje svoj posao da bi dobila podsticaj od države. Ali da biste uspeli, u oblasti dizajna u Evropi, morate nastupati na top sajmovima, na velikim štandovima i na dobrim pozicijama. To su velike investicije koje treba da podrži država. Ona treba da da onima koji ulažu sami jer to je najveća garancija da će se novac vratiti.“

Tako na pitanje kako stvoriti konkurentne proizvode na tržištu „slaveći kreativu na ovim prostorima“ Zoran Jedrejčić, uspešni dizajner, potvrđuje: „Za dizajn je neophodna industrija, neophodni su osvešćeni industrijalci. (…) Pre nekoliko godina je svetu bio vrlo interesantan turski dizajn. Evropi i dizajn kompanijama uvek treba nešto novo. Stoga će i ovi prostori sigurno postati vrlo interesantni. Nadam se da će se, uz pomoć države i privrede, balkanski dizajn podići na viši nivo.“

Milena Milojević

 Objavljeno 30. novembra 2012.

Ostavite odgovor