Autorsko pravo je lično pravo a ne porez

SOKOJ, Organizacija proizvođača fonograma (OFPS) i Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI) uputili su predstavku Narodnoj skupštini u vidu zahteva za hitno povlačenje iz procedure Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Ove autorske agencije smatraju da je predlog Zakona protivan Ustavu i međunarodnom pravu odnosno međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala, direktivama Evropske Komisije, kao i samoj legislativnoj suštini zaštite autorskog prava kao intelektualne svojine.

U Zahtevu upućenom najvišem organu države, Narodnoj skupštini, ističe se: "Predloženim izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima se nosioci autorskog i srodnih prava lišavaju svake mogućnosti uticanja na cenu za korišćenje predmeta njihovih prava. Po predloženim izmenama, ovu naknadu određuje i limitira država uz učešće udruženja korisnika koji vrše kategorizaciju korisnika i značaj koji javno saopštavanje ima za korisnika. Jedini koji ni na koji način ne određuju cenu za svoja prava su nosioci tih prava. Na ovaj način su oni lišeni bitnog aspekta u uživanju svojih imovinskih prava a tržišna privreda, otvoreno i slobodno tržište, sloboda preduzetništva i samostalnost privrednih subjekata se gaze na najgrublji način. Nadležni organi Republike Srbije ne smeju sebi da dozvole da zaborave da naknade koje se uređuju ovim Zakonom predstavljaju naknade između privatnih pravnih subjekata, koje država može da zakonski uredi ali ove naknade ne predstavljaju nekakav porez ili taksu, koju država može svojevoljno da propiše, a pogotovo ne na nivou koji je višestruko niži od tržišne vrednosti. Predloženim izmenama Zakona se povređuje i član 84. Ustava koji propisuje da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu i to ne samo tako što se narušava položaj između nosioca prava i korisnika, već se ukidanjem obaveze plaćanja naknade za zanatske radnje između samih korisnika pravi razlika po potpuno proizvoljnom kriterijumu koji nema nikakve veze sa samim pravima koja Zakon reguliše, ni sa načinom korišćenja prava, nužnošću korišćenja prava ili značajem koji za prihode korisnika ima iskorišćavanje predmeta zaštite."

U vezi sa međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala podnosioci predstavke ističu: "Međunarodne konvencije koje je ratifikovala Republika Srbija, a koje se odnose na muzičke autore, počivaju na principu minimalnih prava. Autorima su priznata određena subjektivna prava u svakoj državi članici konvencije, bez obzira da li ta prava nacionalni zakon države članice priznaje svojim državljanima. Izmene i dopune Zakona ukidaju ta minimalna prava i ostavljaju mogućnost stvaranja stanja, da stranci na teritoriji Srbije, imaju veća prava od domaćih državljana jer minimalna prava nisu integrisana u domaći zakon." Autorske agencije ističu da je predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu zakonodavac dao rešenje koje je u suprotnosti sa CEFTA sporazumom iz 2006, kao i sa Sporazumom o ustanovljenu Svetske trgovinske organizacije koji propisuje da su sva prava intelektualne svojine privatna prava. 

SOKOJ, IFPS, PI ističu smisao međunarodne zaštite autorskog prava: "Zajedničko za sve ratifikovane međunarodne konvencije je :

□        da je autorsko pravo privatno/lično pravo,

□        da shodno tome, autor ima isključivo pravo da daje dozvolu za korišćenje svog dela i da potražuje naknadu za određeni način korišćenja,

□        da za svaki oblik javnog saopštavanja muzičkih dela autor ima pravo na naknadu i

□        da se ne mogu izuzeti i ograničiti prava ukoliko to vređa legitimne interese titulara prava ili je u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela.

–   Predloženim izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima se propisuje naknada koja nije pravična prema nosiocima prava s obzirom da je zapravo simbolična i višestruko niža od naknada koje postoje u zemljama koje imaju bruto društveni proizvod približne vrednosti kao Srbija a i srazmerno višestruko niža od naknade koja postoji u svim zemljama Evropske unije i kada se uzme u obzir srazmera u bruto društvenom proizvodu. Predloženim izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima oslobađaju se obaveze plaćanja naknade određene kategorije korisnika koji javno saopštavaju predmete autorskog i srodnih prava, tačnije nosiocima prava se ograničavaju prava na naknadu za javno saopštavanje u zanatskim radnjama. Ova rešenja su sasvim očigledno u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava."

U vezi sa samom suštinom zakonske zaštite, podnosioci predstavke ističu: "Autorsko pravo je kategorija privatnog prava, ali i apsolutno pravo. Nosioci autorskog i srodnih prava nemaju obavezu da se odriču prihoda od svojih prava radi stimulisanja bilo koje privredne delatnosti. Naprotiv, zaštita prava autora, interpretatora i proizvođača fonograma mora biti zakonom garantovana. Predlogom izmena i dopuna Zakona ukida se apsolutno pravo autora i prava nosilaca srodnih prava u korist drugih pravnih subjekata, dozvoljava korišćenje zaštićenih dela bez dozvole i plaćanja naknade, a naknada, kada postoji, utvrđuje država, što ne postoji nigde u uporednom pravu. Niko nema obavezu da privatnu svojinu autora odnosno nosilaca srodnopravne zaštite koristi, ali onaj ko je koristi ima obavezu da za to korišćenje dobije dozvolu od autora i da plati naknadu autorima, interpretatorima i proizvođačima fonograma. Autori su društvena grupa čije moralne i materijalne interese u vezi sa njihovim delima, zakon neposredno štiti. Bez autorskim pravom garantovane pozicije ekonomskog vlasnika svog dela, autori ne mogu da spreče druga lica da ekonomski koriste njihova dela niti od tih lica mogu da traže bilo kakav vid ekonomske naknade za korišćenje, a to bi moglo da se desi sa ovim izmenama i dopunama. Vrednost koju autor razmenjuje sa korisnikom je pravo na korišćenje dela. Tako autori i korisnici sačinjavaju ponudu i potražnju na tržištu. Uprkos povremenim suprostavljenostima autora i korisnika, njihov zajednički interes je postojanje efikasnog sistema zaštite autorskog prava. Autorsko pravo je pravna i ekonomska kategorija, što je potvrđeno i Strategijom razvoja intelektualne svojine 2011-2015 koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije. Navedena Strategija čak predviđa “minimalne izmene zakona u periodu do 2015. godine, samo u cilju usklađivanja sa direktivama EU”, a Predlogom Zakona se derogiraju fundamentalna prava autora, interpretatora i proizvođača fonograma, priznata važećim Zakonom.

Autorske agencije dobile su za ovu predstavku podršku najviših tela međunarodnih organizacija za zaštitu autorskog dela: "Međunarodna konfederacija društava autora i kompozitora (CISAC i BIEM) i Internacionalna federacija proizvođača fonograma (IFPI) dostavile su predsedniku Vlade Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije, ministru finansija i privrede i potpredsednici Vlade za evropske integracije, dopise u vezi izmena Zakona o autorskom i srodnim pravima, kojim jasno ukazuju na štetne posledice najavljenih izmena."

A.Đ.

6. decembar 2012.  

Ostavite odgovor