Kulturno preduzetništvo potrebno privredi

Kako je kulturno preduzetništvo u Velikoj Britaniji poslednjih godina „uzelo maha“, mnogobrojni autori analiziraju ideje i strategije za generisanje novih komercijalnih prihoda u okviru kulturnih organizacija. U srži takvog razmišljanja je start-up mentalitet koji stvara nešto ni iz čega, formiranjem struktura, strategija, saveza kako bi se iskoristili postojeći resursi i nadomestila sputanost finansijskim ograničenjima. Kulturno preduzetništvo je win-win scenario zato što sa jedne strane, doprinosi stvaranju nove publike a sa druge, generiše prihod koji se potom investira u kulturne sadržaje.

Čak i za vreme ekonomske krize, potražnja za kulturnim sadržajima, brendovima, doživljajima i dalje ne jenjava. Primera radi, u Velikoj Britaniji uspeh velikih pop zvezda je neznatan u odnosu na blokbaster izložbu Leonarda Da Vinčija iz 2011. godine održanoj u Nacionalnoj galeriji, kada su se ulaznice preprodavale po ceni od 400 funti. Međutim, zadovoljavanje potreba publike nije samo razervisano za velike organizacije i ustanove. Upravo kulturno preduzetništvo omogućava i manjim akterima da odgovore na potrebe publike i to pre svega u domenu industrije doživljaja. Ilustrativni primer je projekat Secret Cinema (Tajni bioskop) koji menja tradicionalni način distribucije filmova, prikazujući filmska ostvarenja na neobičnim lokacijama transformišući ih privremeno u svojevrsne tematske parkove. Tako je u okviru Secret Cinema prikazan klasik „Lorens od Arabije“ pred oko 15.000 gledalaca a noviji film „Prometej“ pogledalo je čak 30.000 ljudi. Dodatno, organizatori ne troše novac na konvencionalno oglašavanje već vešto koriste socijalne mreže i metod „od usta do usta“.

Mesto susreta kulture, preduzetništva i tehnologije je polje na kome nastaju neke od najinovativnijih ideja. Sadašnji nivo inovativnosti u svakom od ovih sektora ponaosob je izuzetno visok ali tek kada se oni ukrste nastaju izvanredne mogućnosti. Bilo da se radi o trendu ili ne, uvreženo je mišljenje da je upravo to baza za preduzetničke ideje u okviru kreativnih industrija. Iako je potencijal preduzetništva u kulturi izuzetno veliki, brojne organizacije prave greške ne upuštajući se u ovaj vid poslovanja. Tako, na primer, uprkos činjenici da je kompanija Kodak izumela prve digitalne foto-aparate nespremnost kompanije da u potpunosti prizna i prihvati digitalnu revoluciju dovela je, na kraju, do pada na tržištu. Sa druge strane, Amazon on-line biblioteka je ostvarila uspeh koji se pre pet godina činio nezamislivim.

Ali, kako napredovati u sredini u kojoj je jedino promena stalna? Kako organizacije mogu da stvore sadržaje i proizvode na način koji ranije nije ni bio razmatran? Ko su partneri za takve poduhvate i kako stvoriti organizacione strukture koje će omogućiti kompetentnost? Kako se inovacije u kulturi, preduzetništvu i tehnologiji sve više prepliću, svedoci smo da su uspešni oni kulturni akteri koji deluju na svim pomenutim poljima. U tom kontekstu, kulturne organizacije bi trebalo da postave sebi pitanje: „Da već ne postojimo, da li bi nas trebalo izmisliti?“ Sigurno postoje globalni, nacionalni i lokalni izazovi kojima trebaju kreativna rešenja.

Izvor: Guardian

Prevod i obrada: M. Milojević

10. decembar 2012.

Ostavite odgovor