Srbija gubi milione jer nema podsticaje za filmsku industriju

Srpska filmska asocijacija je procenila da je zbog kašnjenja sa usvajanjem uredbe o podsticanju snimanja stranih filmova u Srbiji u protekle tri godine „izgubljeno“ oko 100 miliona eura. Srbija je od stranih filmskih i TV produkcija 2007. godine imala prihod od 3 miliona eura, 2008. od 6 miliona eura, 2009. godine 10 miliona eura, a 2010. je prihodovala 21 milion eura. Međutim, prošle godine ti prihodi su pali na 8.5 miliona eura.

Zakon o kinematografiji, koji je usvojen u januaru ove godine, predviđa usvajanje četiri podzakonska akta od kojih je jedan i uredba o podsticajima, a prema podacima NALED-ovog projekta „Barometar propisa“, kašnjenje sa usvajanjem tih propisa već sada iznosi 160 dana.

Mnogobrojne svetske države promovišu podsticaje za inostrane filmske projekte. Ti podsticaji kreću se u visini od 15 do 45 odsto sredstava potrošenih u državi u kojoj se snimaju. Računica pokazuje da, na svaki dolar utrošen u produkciju, lokalnoj privredi ostaje 2.5 dolara. Pritom, pri snimanju filma dolazi do velikog zapošljavanja filmskih radnika, ali i pomoćne radne snage – ugostitelja, prevoznika, zanatlija i td. Mala i srednja preduzeća dobijaju poslove a država ima direktne prihode od poreza.

U proseku, na svakom filmu radi od 200 do 500 ljudi i za oko 16 nedelja zarade od 800.000 do 2 miliona eura na koje se plaćaju porezi i doprinosi. Oko 40 odsto budžeta potroši se na honorare članova ekipe, a ostalo na usluge (hoteli, oprema, transport, ketering, restorani, nameštaj, tekstil, rekviziti…). Maloj produkciji (do 500.000 dolara) potrebno je oko 50 dobavljača, srednjoj (do 2,5 miliona dolara) između 100 i 200 dobavljača, a velikoj (preko 2,5 miliona dolara) više od 300 dobavljača.

Koliko su podsticaji važni filmskoj industriji dovoljno ilustruje primer da je Mađarska „preotela“ 80 odsto filmske produkcije Češkoj koja je do 2004. godine imala 270 miliona dolara godišnje od snimanja stranih filmova. Njujork je za samo četiri godine od uvođenja podsticaja prihodovao 7 milijardi dolara. Modeli podsticaja idu od poreskih kredita (otpisivanja dela poreza) preko povraćaja dela uloženih sredstava do grantova.

Među zemljama našeg okruženja, Mađarska se odlučila za poreski kredit od 20 do 25 odsto, Hrvatska uskoro uvodi model povraćaja 20 odsto sredstava, a Makedonija planira da u 2013. primeni mađarski model dok Rumunija i Bugarska nemaju podsticajne mere.

Izvor B92

M.M.

11. decembar 2012.

Ostavite odgovor