Debata: Autorsko pravo u digitalno doba

Debata pod nazivom „Autorsko pravo u digitalno doba“, održana 12. decembra 2012. godine u organizaciji Centra za istraživanje kreativne ekonomije, okupila je predstavnike državnih institucija, udruženja za zaštitu autorskih prava, predstavnika savremenog copyright-a i jednog člana opozicionog pokreta. Dok se sa jedne strane raspravljalo o uticaju digitalnih tehnologija na zaštitu autorskih prava, poseban deo debate je bio posvećen problematici autorskog prava u Srbiji. Iako je izneto dosta suprotstavljenih mišljenja, panelisti su se složili u jednom – dosadašnji model zaštite autorskog prava je neodrživ i u praksi neprimenljiv, a strogi državni propisi i drakonske kazne za sankcionisanje povreda autorskog prava gotovo sigurno neće uticati na promenu korisničkih praksi.

Uvodničar debate, Slobodan Marković, stručnjak za autorsko pravo i autorsko digitalno pravo sa Pravnog fakulteta u Beogradu, je svoj stav elaborirao kroz tri teze. Prvo, da je paradigma autorskog prava u krizi, drugo, da predstavnici kreativnih industrija, pre svega, i dalje ne odustaju od borbe za efikasnu zaštitu svojih prava i na kraju, da model sistemske alternative autorskom pravu za sada ne postoji. Prema Markovićevom mišljenju, dosadašnji model zasnovan na analogno-informacionoj tehnologiji je uzdrman pojavom digitalnih tehnologija, odnosno sa digitalnom revolucijom, koja je omogućila da umnožavanje i distribucija autorskih dela postanu jeftini, laki i vrlo kvalitetni, „sa tendencijom da trošak umnožavanja dela bude nula“. Kako zaključuje „što je trošak umnožavanja autorskog dela viši, to je manje zaštite potrebno. Autorsko-pravna zaštita je bila najslabija u vreme kada je tehnologija za umnožavanje dela bila najslabija. Obratno, sa opadanjem troškova umnožavanja dela, raste potreba za jačom zaštitom“. Zato je i odgovor autorskog prava na pojavu digitalne tehnologije i interneta, početkom devedesetih godina, bio – pojačati zaštitu. „To je u ono vreme izgledalo logično jer se pretpostavljalo da mi nismo na pragu revolucije nego nečega što izgleda kao prirodna evolucija. Međutim, sada posle 20 godina mi vidimo da je to bila stranputica. Zaključujemo to po tome što autorsko pravo nikada nije bilo strožije a sa druge strane, moć države da svojom silom podrži te stroge propise i sankcioniše povrede nije bila nikada slabija.“

Dok je ovaj stav profesora Slobodana Markovića zaista doprineo „platformi zajedničkog razumevanja“ ove problematike u toku debate, Markovićev stav o nepostojanju alternative autorskom pravu, odnosno o nerealnosti „informacionog komunizma“ direktno ga je konfrontirao sa panelistom i predstavnikom Piratske partije Srbije, Aleksandrom Blagojevićem. Naime, Marković je ocenio da svi odgovori na disfunkcionalnost dosadašnjeg modela zaštite autorskog prava, poput Piratske partije, Creative Commons i slično, predstavljaju “lepezu ideoloških stavova” u rasponu od zalaganja za ukidanje autorskih prava do zalaganja za njegovu reformu,  pa čak do drugog ekstrema – zalaganja da se efikasnost autorske zaštite mora podići. On smatra da je opcija ukidanja autorskih prava nerealna zbog anarhističke dimenzije koju u sebi sadrži, ali isto tako odbacuje i ideju da se mora povećati stepen autorske zaštite. “Jedino relevantnim smatram interes stvaraoca da stvaraju“ i da žive od naplate svojih autorskih prava, naveo je Marković. Zanimljiv je i njegov stav o tome u kom pravcu će ići reforma modela autorskog prava. „Slabiće autorsko pravo kao osnov za zabranu drugima da mogu da pristupe delu a jačaće autorsko pravo kao osnov za potraživanje naknade.“

Da je kriza autorskog prava, koja je nastupila sa razvojem digitalnih tehnologija, dobra stvar – izneo je Aleksandar Blagojević iz Piratske partije Srbije – jer su sa razvojem tehnologija informacije, znanje, dela postala dostupna svima. On je na debati zastupao najradikalniji stav po kome intelektualna svojina ne postoji, već predstavlja konstrukt odnosno „veštačku tvorevinu za cenzuru i kontrolu, koja pritom koči razvoj“. Stoga se Blagojević izjasnio i protiv starog modela zaštite autorskog prava i protiv bilo kog novog, koji bi ustanovile državne institucije i institucije sistema, i pozvao sve autore da se „izopšte iz sistema zaštite autorskih prava“. Piratska partija, kao međunarodna organizacija, zastupa načela otvorenosti i dostupnosti resursa i jedan idealizovan, uprošćeni model po kome kada nešto „skinemo sa interneta treba u istoj toj količini i da vratimo.“

Stiče se utisak da je stavu Aleksandra Blagojevića po kome „ne postoji osećaj da su autori zaista zaštićeni od strane organizacija za zaštitu autorskog prava“ blizak stav Vladimira Jerića, predstavnika Creative Commons-a u Srbiji. Jerić je pre svega osporio tumačenje da je Creative Commons pokret ili organizacija, objasnivši da je u pitanju međunarodni pravni sistem koji trenutno funkcioniše u 70 država. Kako navodi, „to je sistem autorskih ugovora. Creative Commons nije ništa manje nego klasični copyright“. Iako ovaj model zaštite priznaje aktuelne zakone o autorskom pravu, radi se o „savremenom i dinamičnom copyright-u koji se prilagođava korisnicima“ i koji se zasniva na bazičnoj dozvoli upotrebe dela ali pod različitim uslovima koje određuje sam autor kroz odabir licence. To je u skladu i sa stavom Slobodana Markovića koji je ocenio da Creative Commons „ne nudi alternativu autorskom pravu već promoviše jedan model vršenja tog prava putem specifičnog sistema licenci“.

Pošto se u vreme debate održavalo i skupštinsko zasedanje o izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima, panelisti su se izjasnili i o ovoj temi. Aleksandar Kovačević, direktor SOKOJ-a, osvrnuo se na podnesak koji su SOKOJ, OFPS i PI, kao organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, podnele Skupštini Srbije u vezi sa najavljenim promenama zakona koje pre svega podrazumevaju da zanatlije, kao posebna kategorija, budu oslobođeni plaćanja autorske naknade odnosno „muzičkog dinara“. Kovačević navodi da se „takvim zakonom indirektno ugrožavaju prava domaćih autora i krše međunarodne konvencije. Nisu samo ugrožena prava stranih autora nego je dovedeno u pitanje ostvarivanje prava domaćih autora“.

Kako se oslobađanjem jedne kategorije od plaćanje naknade, na određen način ograničava autorsko pravo, Jasna Matić, savetnica ministra finansija, pokušala je da objasni: „Svaki put kada zakonodavac oslobodi neku kategoriju nekog nameta to je zato da tu kategoriju posebno podstakne. (…) To su državne politike da se nešto podstiče a da se nešto drugo pusti na miru. I na ovaj način država želi da podstakne razvoj malih i srednjih preduzeća.“

Sa druge strane, Matić se osvrnula na Digitalnu agendu i kao primer, softversku industriju koja „polako diže ruke od zaštite autorskih prava, jer je sam proces suviše dug, iziskuje troškove i mnoge analize pokazuju da je rezultat zaštite autorskih prava u toj industriji na kraju kontraproduktivan“.

Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, govorio je o dokumentu „Strategija i razvoj intelektualne svojine 2011-2015.“ koji predstavlja skup propisa i načine njihovog sprovođenja u pomenutom periodu. „Suština je da se sistem zaštite intelektualne svojine unapredi i da bude u skladu sa onim nivoom zaštite u Evropskoj uniji“. Ključni problem je sprovođenje propisa, pa je tako jedan od ciljeva obrazovanje službenika, sudija, inspektora, carinika u ovoj oblasti. Osvrnuvši se na izmene Zakona o autorskom pravu, Marić je izrazio sumnju „namera nije loša, ali svaki zakon ima svoje nesavršenosti (…) Pitanje je da li je javni interes da uzmemo od kompozitora da bi dali zanatliji.“ Kako je zaključio, „intelektualna svojina je tu da podrži kreativne ljude i da im omogući da žive od svog rada, drugo pitanje je kako ćemo to da ostvarimo“.

Milena Milojević

14. decembar 2012.

Mediji o panelu:

 

Ostavite odgovor