Osnovni pojmovi kreativne ekonomije XI – socijalni kapital

Tokom poslednjih desetak godina, socijalnih kapital je postao popularan termin među onim istraživačima koji pokušavaju da inkorporiraju socijalne faktore u svoje analize ekonomskog razvoja. Ovaj koncept su prvobitno koristila dvojica sociologa veoma različitih teorijskih ubeđenja. Jedan od njih je francuski sociolog Burdije, po kome je socijalni kapital ono što ljudi uobičajeno nazivaju „vezama“. Burdije tvrdi da je socijalni kapital, kao i bilo koja druga vrsta kapitala, instrument moći i sredstvo reprodukcije socijalnih klasa. Drugo značenje termina je ponudio američki sociolog Džejms Kolman, koji pod tim podrazumeva razmenu informacija i uspostavljanje poverenja unutar grupe ljudi koja na taj način smanjuje troškove transakcije i poslovanja.

Ipak, za popularizaciju termina je najzaslužniji američki politički teoretičar Robert Patnam koji ga je i  konceptualizovao potpuno drugačije od Burdijea i Kolmana. U svojoj komparativnoj studiji političkog sistema u Americi i Italiji, Patnam je izneo tezu po kojoj će društvo sa višim stupnjem „civilnog angažmana“ ili socijalnim kapitalom iznedriti i bolji upravljački model, odnosno sistem vladavine. Tako Patnam smatra da je socijalni kapital, za razliku od Burdijea i Kolmana, kolektivno vlasništvo celokupnog društva a ne „privatno“ ili „grupno“.

Naslednici Patnamove teorije su pokušali da utvrde u  kojoj meri stepen socijalnog kapitala uslovljava društveno-ekonomski razvoj, političku demokratiju i visoko-kvalitetne socijalne usluge. Pod uticajem pomenute literature, Svetska banka i brojni donatori su počeli da ulažu velike količine novca u projekte namenjene akumulaciji socijalnog kapitala u zemljama u razvoju – zaobilaženje „nepouzdanih“ vlada i kanalisanje novca ka NVO je značajno doprinelo i  promeni dinamike razvoja, smanjenju siromaštva u mnogim zemljama u razvoju.

Uprkos svojoj popularnosti, mejnstrim literatura o socijalnom kapitalu se danas suočava sa ozbiljnim problemima. Prvo, mnogi osporavaju validnost samog koncepta sumnjajući da se „civilni angažman“ uopšte može nazvati kapitalom. Posebno, Ben Fajn u delu „Socijalni kapital naspram socijalne teorije“ tvrdi da su svi oblici kapitala „društveni“ te je stoga koncept socijalnog kapitala, kao zaseban, neprihvatljiv. Drugo, tvrdeći da je socijalni kapital vlasništvo celog društva, Patnam i njegovi naslednici su prevideli „tamnu stranu“ tako postuliranog koncepta. Odnosi poverenja uspostavljeni u ekskluzivnoj grupi mogu biti korišćeni i za uspostavljanje uticaja i moći nad drugim grupama, posebno u kriminalnim aktivnostima, na šta je ukazao Džejms Pucel. Treći protivargument je izneo Džon Haris u knjizi „Depolitizacija razvoja“ obrazlažući da se socijalni kapital ili „civilni angažman“ predstavlja kao alternativa organizovanoj politici, posebno intervenciji države. U realnosti, ipak, civilni angažman podrazumeva postojanje civilnog društva a to implicira i da je institucionalni okvir sa razlogom uspostavljen od strane države. Zato, predstavljanje civilnog angažmana i organizovane politike kao alternativa proizvodi lažnu dihotomiju koja je u službi diskreditovanja organizovane politike i države.

Ha-Joon Chang

Tekst preuzet iz International Encyclopedia of Economic Sociology, Jens Beckert & Milan Zaforovski, Routledge, Oxon 2011.

Prevela M. Milojević

23. decembar 2012.

Ostavite odgovor