IT je najzdraviji sektor domaće ekonomije

U situaciji kada gotovo svaki peti nezaposleni u Srbiji posao čeka duže od 10 godina, a svaki treći mlad čovek ne radi ništa, kada je plata u proseku manja od 400 eura, zvuči pomalo nestvarno da stručnjaci za informacione tehnologije ne čekaju ni dana na posao, već ga dobijaju još kao studenti i da, uz radnu knjižicu, ide i početna plata od 500 do 600 eura mesečno. I dok Srbija redom beleži pad u gotovo svim privrednim sektorima, javni dug raste, a zaduživanje ne prestaje, IT sektor raste nezadrživo. I to bez pomoći države.

Prema podacima Milovana Matijevića iz kompanije Mineco computers, rast zaposlenih u ovom sektoru 2011. bio je 22.8 odsto u odnosu na 2007. a rast prihoda u istom periodu 10.5 odsto. „U 554 kompanije koje proizvode softver radi 5.871 radnik, a u proseku se ostvaruje prihod od 34.000 eura po zaposlenom“, napominje Matijević. U 2011. izvezeno je softvera u vrednosti od 166 miliona eura, a prema poslednjim podacima u 2012. trebalo bi da taj izvoz dostigne 185 miliona eura. Softverske kompanije su u 2011. za poreze i razne doprinose u budžet uplatile gotovo 50 miliona eura, tako da IT sektor nikada nije tražio neku ozbiljnu podršku države.

Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja kaže za Danas da je IT najzdraviji sektor domaće ekonomije, možda zato što država nije imala preveliki uticaj na njegov razvoj. Naravno, iako cifre govore da se on munjevitom brzinom razvija Šolaja napominje da pravni okvir koji reguliše ovu oblast nije najbolji i da u praksi dolazi do različitih problema, između ostalog, carinjenja softvera kao usluge.

Šolaja kaže da postoji niz mera koje bi tek trebalo preduzeti, između ostalih, nulto oporezivanje plata zaposlenih koji izrađuju softvere. „Poreska politika treba da podstiče razvoj softvera, potom uvozne i izvozne procedure moraju da budu bolje definisane i neophodne su što hitnije intervencije u obrazovnom sistemu“, nabraja naš sagovornik. Akcenat, smatra, treba staviti na podsticaje za izradu sopstvenih rešenja, pre svega. Razviti sopstveni softver, upakovati znanje iz neke specifične oblasti u konkurentan softver nije nimalo lako, jer iako mnogi imaju ideje, sredstva i vreme su ono što im nedostaje.

Potrebe za stručnjacima rastu svakog dana i prema procenama IDC-a, ističe Šolaja, u EU će u naredne tri godine biti potrebno 500.000 IT eksperata. Prednost Srbije, odnosno domaćih stručnjaka, jeste u tome što nude kvalitet i radnu snagu po konkurentnoj ceni u odnosu na evropske zemlje.

Možda šira javnost nije prepoznala kapacitete IT sektora, ali tržište govori samo za sebe. Samo u poslednje dve godine broj oglasa za ovu vrstu poslova porastao je za čak 80 odsto, a IT stručnjaci su u top pet zanimanja u Srbiji. Uostalom kao i u svetu. Prema Forbsovoj listi, na prvom mestu najtraženijih zanimanja u Americi za 2013. je programer. U SAD prosečna godišnja plata programera iznosi čak 90.530 dolara, dok je u Srbiji prosečna plata jednog IT direktora 143.900 dinara.

Izvor Danas

M.M.

17. januar 2013.

Ostavite odgovor