Kultura ruralnih zajednica u Srbiji

Program Mad Marx u prostoru Evropskog centra za kulturu i debatu „Grad“ održao je 31. januara 2013. godine debatu pod nazivom „Kultura ruralnih zajednica – Između poljoprivredne proizvodnje i kulturne potrošnje“. Učesnici debate su diskutovali o zapostavljenosti seoskih zajednica i ruralne kulture u Srbiji, ujedno ukazujući na nužnost očuvanja i razvoja kulture sela kao i na neiskorišćenost potencijala brendiranja materijalne i nematerijalne kulture.

Ksenija Petovar, profesorka Arhitektonskog i Geografskog fakulteta, u penziji, problematizovala je postojeće negativne stereotipe u vezi sa selom i seoskom kulturom. Kao ključne stavke svog izlaganja izdvojila je problem obrazovanja i položaj žena u ruralnim zajednicama. Sa druge strane, konstatovala je da iako postoje dobri primeri ulaganja u kulturu sela, radi se isključivo o usamljenim inicijativama pojedinaca a ne o odlukama na nivou države. Zato je od izuzetne važnosti da lokalne samouprave i nadležne institucije podrže takve inicijative. Posebno je naglasila da će opadanje broja sela, odnosno stopostotna urbanizacija ka kojoj, kao društvo, težimo dovesti i do koncentracije siromaštva u gradovima. To se može sprečiti jedino planskom revitalizacijom ruralnih sredina koja bi se bazirala na prepoznavanju njihovih specifičnosti a ne na primeni „urbanocentričnih“ modela.

Svi sagovornici su se usaglasili da se ne može reći da se u sela ne ulaže ali se gotovo sa sigurnošću može reći da se ne ulaže u kulturu sela, odnosno da, kako je jedan od posetioca debate eksplicirao, ministarstvo kulture jednostavno „ne vidi“ selo.

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, osvrnuo se na likovne kolonije i rad kulturno-umetničkih društava kao primere kulture ruralnih sredina i na ulogu nekadašnjih zadruga. Posebno je istakao da je, iz svog višegodišnjeg iskustva i rada u oblasti poljoprivrede, zaključio da „tamo gde je veći nivo kulture veći je i opseg  proizvodnje“.

Božidar Mandić, osnivač prve komune u Srbiji, pričao je o evidentnom propadanju sela i o velikim  promenama u ruralnim sredinama poslednjih dvadesetak godina kada je, po njegovim rečima, „selo postalo parafraza grada“. Kako se zalaže za „povratak prirodi“ ukazao je na mnogobrojne prednosti i blagodeti takvog načina života.

Manuela Graf iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, fokusirala se na održivi i ekonomski razvoj seoskih sredina i na modele koji bi omogućili da ljudi iz tih sredina „žive“ od kulturnog turizma. Kako su mnoga sela u Srbiji specifične kulturno-ambijentalne celine, predložila je nekoliko modela, koji su nastali u inostranstvu, a koji bi doprineli revitalizaciji ruralnih sredina. Govorila je o modelu „sela-hotela“, o primerima edukativnog turizma koji podrazumevaju da gradska deca posećuju seoska domaćinstva, kao i o „putevima kulture“ – modelu kulturnog turizma koji na osnovu jedne teme povezuje različite lokalitete, i gradske i seoske.

Objavljeno 2. februara 2013.

M.M.

Ostavite odgovor