Osnovni pojmovi kreativne ekonomije XV – preduzetništvo

Preduzetnici su inovatori koji kombinuju i transformišu faktore proizvodnje, poput rada, zemljišta, kapitala, znanja, kako bi stvoril proizvode i usluge sa dodatom vrednošću namenjene tržištu. Oni su suočeni sa rizicima takvog poslovanja ali, sa druge strane, uživaju i poseban status u društvima tržišnog kapitalizma. Iako preduzetnici postoje u drugim ekonomskim sistemima, oni se uglavnom vezuju za tržišnu ekonomiju.

Tržište ne bi bilo ništa više od „društvenog koordinatora“ ukoliko bi se samo zasnivalo na interakcijama ljudi koji razmenjuju višak proizvoda sa drugom deficitarnom robom. Stoga su tržištu neophodni oni akteri koji će odigrati ulogu posrednika i koji će iskoristiti sve prednosti ovakve ekonomije. Preduzetnici su upravo ti „posrednici“ koji omogućavaju funkcionisanje tržišta.

Preduzetništvo se ne može u potpunosti razumeti bez uvida u socio-kulturni i političko-institucionalni okvir unutar kog se razvija. Takav kontekst utiče i na motive i stavove preduzetnika, na ograničenja ali i prilike za pokretanje i razvijanje posla, na kulturnu klimu koja može da podstakne ili onemogući preduzetničke inicijative.

Jozef Šumpeter, austrijski ekonomista, je prvi mislilac koji je preduzetništvo postavio u središte svoje teorije ekonomskog razvoja, konceptualizujući ga kao inovaciju. Pod inovacijom Šumpeter podrazumeva određenu kombinaciju faktora proizvodnje koji generišu ekonomski razvoj. Preduzetnike je opisao kao osobe specifičnog ponašanja koje su orijentisane ka racionalnim vrednostima ali koje ne predstavljaju tipičan produkt buržoaskog društva, u kome je racionalnost usko definisana kao kalkulacija kojom se ostvaruju kratkoročne prednosti. Preduzetničke inovacije se ne baziraju samo na inovacijama drugih ljudi, već na uvođenju novih načina proizvodnje, novih oblika organizacije, što podjednako zahteva i znanje i hrabrost. Šumpeter je tvrdio da preduzetničke inovacije izazivaju takozvane talase „kreativne destrukcije“, pošto dovode do zastarelosti ideja, tehnologija, organizacija ali, paralelno, stvaraju nove forme koje doprinose poboljšanju opšteg životnog standarda.

Alberto Martinelli

Tekst preuzet iz International Encyclopedia of Economic Sociology, Jens Beckert & Milan Zaforovski, Routledge, Oxon 2011.

Prevod i obrada: M. Milojević

3. februara 2013.

Ostavite odgovor