Osnovni pojmovi kreativne ekonomije XVI – institucionalni okvir za razvoj preduzetništva

Značaj institucionalnog konteksta za razvoj preduzetništva potvrđuju i dugogodišnja istraživanja – od poznatih debata iz 1960-ih godina do recentnih studija o različitim vrstama kapitalizma. Kako preduzetništvo, u suštini, definišu tehnološke inovacije u kontekstu konkurentnog tržišta, tako i tehnologije i pojam konkurentnosti zahtevaju sveobuhvatnu analizu u svetlu društvene organizacije tržišta.

Uspešan preduzetnik je onaj ko je uspostavio stabilne odnose sa različitim interesnim grupama – akcionarima, menadžerima i svim onima od kojih zavisi realizacija nekog projekta ili inicijative. Međutim, sposobnost za uspostavljanje takvih poslovnih odnosa direktno zavisi od stabilnog i pouzdanog političkog okruženja. Državno zakonodavstvo je od suštinskog značaja ako govorimo o patentima, antimonoplističkim zakonima, zakonima koji štite prava potrošača, državnoj podršci usmerenoj ka izvozno orijentisanim firmama i td. Preduzeništvo „cveta“ u uređenom i regulisanom poslovnom ambijentu u kom mušterije, investitori i radnici nisu izloženi „predatorskom“ i ilegalnom ponašanju nadležnih.

 

Ipak, ne postoji samo jedno odgovarajuće institucionalno okruženje za razvoj preduzetništva. Postoje različite vrste kapitalizma tj. oblici kapitalističkog društva sa drugačijim zakonima i državnim strategijama usmerenim ka korporativnom poslovanju. Brojne studije o institucionalnim oblicima kapitalizma su pokazale kako kompleksni sistemi koordinišu i regulišu poslovne aktivnosti. Svi oni imaju svoju logiku – na primer, svoju organizacionu strukturu, pravila i procedure, koje mogu biti valorizovane u kontekstu efikasnosti, održivosti, sposobnosti da odgovore na potrebe akcionara, privatnika i sl.

Ovo bogatstvo i raznolikost institucionalnih okvira nije umanjeno globalizacijom. Suprotno uvreženom mišljenju, globalizacija ne podrazumeva homogenizaciju već stimuliše raznovrsnost institucionalnih „odgovora“ koji su u skladu sa specifičnim kulturnim i društvenim nasleđem. Globalizacija nameće prekombinovanje ekonomskih institucija i njihovo preplitanje na globalnom tržištu.

U zaključku, socijalna istraživanja su potvrdila da društveni odnosi i institucionalni okvir nisu egzogeni faktori tržišnog kapitalizma, već endogeni u istoj meri u kojoj i inovacije i konkurentnost. Ovi faktori su vrlo promenljivi te tako obezbeđuju kontigentna rešenja za specifične ekonomske i političke probleme.

Alberto Martinelli

Tekst preuzet iz International Encyclopedia of Economic Sociology, Jens Beckert & Milan Zaforovski, Routledge, Oxon 2011.

Prevod i obrada: M. Milojević

12. februar 2013.

Ostavite odgovor