Kreativni sektor Rumunije – strateški spremniji za razvoj

Rumunska ekonomija je u razvoju i jedanesta po veličini u Evropskoj Uniji (Eurostat).  BDP po glavi stanovnika iznosi 8.863 USD. Po strukturi, nacionalnu privredu čine industrijska proizvodnja (35%), uslužne delatnosti 52,6 odsto i poljoprivreda 12,4 odsto. Radnu snagu Rumunije čini više od 9 miliona stanovnika a stopa nezaposlenosti je jedna od najmanjih u Evropi i iznosi 4,4 odsto.

U Rumuniji kultura ne predstavlja prioritet samo u socijalnom već i u ekonomskom smislu. U okviru samih kreativnih industrija, najvažniju ulogu ima proizvodnja softvera, dok je na drugom mestu izdavaštvo. Iako je zabeležen pad indikatora makroekonomije kreativnih industrija u 2009. godini, analiza intervala 2002-2009 pokazuje da one imaju određenu stabilnost i beleži razvoj i porast zastupljenosti na tržištu. Kada se sve ovo uzme u obzir, možemo zaključiti da KI daju znake da u budućnosti neće biti ugrožene većim oscilacijama, uprkos činjenici da je njihova evolucija i dalje usko povezana sa izvoznim i drugim mogućnostima nacionalne privrede.  

Rumunska država je vrlo uključena u kreativni i kulturni sektor. Međutim, u opisanoj političkoj i ekonomskoj situaciji, postavlja se pitanje da li je i u kojoj meri to dobro. Primera radi, umetnička udruženja u Srbiji su dobila status samostalnih udruženja građana od 2007. godine, dok su u Rumuniji i dalje pod okriljem države. S jedne strane, ovo garantuje određenu sigurnost, ali imajući u vidu nemogućnost države da garantuje održiv rast ni na osnovnom, egzistencijanom polju, kreativci i nisu na tako dobrom položaju, kako to izgleda dok čitamo javne kulturne dokumente.

Ipak, uloga kreativnih industrija u rumunskoj privredi beleži značajan rast: od 3.75 procenata  u  2002. godini do 5.95 odsto u 2009. Štaviše, u 2008. godini kreativne industrije su predstavljale 7.24 odsto celokupne privrede Rumunije, tj. sa tolikim udelom u BDP čine značajni razvojni faktor nacionalne ekonomije. Značaj ovih cifara ćemo najbolje razumeti ako ih uporedimo sa doprinosom tržišta nekretnina (7.08%), ili industrijama turizma (1.34%) i ugostiteljstva (1.50%). Ovo je posebno važno ako uzmemo u obzir da su nova radna mesta jedna od, ako ne i trenutno najbitnija stavka koju donose kreativne industrije. Rast broja zaposlenih u periodu 2002-2009 srazmeran je rastu zabeleženom u poslovanju. U poređenju sa 2002. godinom, kada su kreativne industrije imale ukupno oko 100.000 zaposlenih, u 2009. godini registrovan je broj od 140.000 zaposlenih, što predstavlja rast od oko 40 procenata. Značajan pad zabeležen je u 2009-toj, kada su kreativne industrije izgubile oko 30.000 zaposlenih.

Planovi javnih politika da se razvoj kreativnih industrija uvrsti među prioritete ekonomske politike Rumunije, zahtevaju više nego ikad formiranje kadra stručnog i kompetentnog da se bavi ovim pitanjem, sa razumevanjem svih elemenata kreativnog sektora i aktivnosti uključenih u proces njegovog napretka. Rumunija još nema donesene strategije, razvijene instrumente i mere (kao što su poreske olakšice za potencijalne sponzore i sl) za podršku kulturnom i kreativnom sektoru, kao delu nacionalne privrede. U poslednjih par godina zabeležen je značajan porast broja neprofitnih organizacija koje imaju inicijativu i programe za njeno sprovođenje u delo. Stanovništvu je omogućeno da donira svoj porez u iznosu od 2 odsto svoje fiskalne obaveze neprofitnoj organizaciji po izboru, a 15 odsto građana Rumunije izabralo je organizacije iz domena kulture, umetnosti i rekreacije.

Mada rumunska država još uvek ima ambivalentan odnos prema umetnicima i kreativcima, može se primetiti da je Rumunija postavila dobre temelje za razvoj kreativnih industrija. Čak i u periodima kada cela privreda stagnira ili doživljava pad, ne može se reći da postoji realna bojazan da će se kreativni sektor ‘ugasiti’.

Anđela Mijović

16.februar 2013.

Ostavite odgovor