Kreativne industrije u Srbiji – neiskorišćeni potencijal ili pokretač razvoja?

Iako kreativne industrije čine skoro petinu ukupnog godišnjeg prometa u Srbiji i zapošljavaju oko 7 odsto ljudi u našoj zemlji, ovoj oblasti se kod nas ne pridaje dovoljno pažnje. Da Srbija ima potencijala kada je ova oblast u pitanju pokazuje uspeh izložbe Creative Space Serbia na Milanskoj nedelji dizajna održanoj od 9-14. aprila 2013. u organzaciji Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja SIEPA. Tema ovogodišnje izložbe bila je „Yurope – Treći domaći pejzaž“, a o rezultatima i posećenosti izložbe, objavama u italijanskoj i svetskoj dnevnoj, nedeljnoj i mesečnoj štampi, ostvarenoj prodaji i kontaktima, domaća publika imaće priliku da se informiše na izložbi koja će 17. maja 2013. biti organizovana u Kulturnom centru Beograda.

SIEPA-u je 2001. godine osnovala Vlada Republike Srbije, a njene osnovne nadležnosti su podsticanje srpskih preduzeća da izvoze svoje proizvode i usluge i postanu konkurentniji na stranim tržištima, kao i promovisanje mogućnosti za ulaganja i pružanje pomoći stranim investitorima da započnu poslovanje u Srbiji. Pre pet godina došli su na ideju da podrže i kreativne industrije. "U svetu, posebno u zapadnim zemljama kreativne industrije su jako dobro razvijene, međutim, kod nas su i dalje na početnom nivou jer se kreativne industrije razvijaju stihijski ili silom prilike. Pomak postoji, ali nikako da kao država strateški osmislimo i podržimo razvoj ove industrije“, kaže Nataša Vujović, marketing konsultant iz SIEPA-e.
 
Od 2. juna 2013. u Beogradu će pod sloganom „Inovacija“ biti održan treći Belgrade Design Week, a od 25. maja 2013. na petom Mikser festivalu Beograđani će se „boriti za trajno menjanje lica Savamale“, i ovo su za sada jedina dva događaja u Srbiji koja promovišu kreativne industrije. „Ceo proizvod Miksera, festival i sada Mikser house predstavlja napredak za Srbiju i Beograd što se tiče kulturnih i raznih drugih dešavanja, dok je Belgrade Design Week izuzetno hrabra, napredna priča, pogotovo u našoj zemlji u doba krize, tako da mislim da rade odličnu stvar“, ističe Vujović.

SIEPA kreativne industrije podržava preko platforme Creative Space Serbia koja se odnosi na sve grane, od advertajzinga, preko marketinga, filmske industrije, arhitekture do mode, dizajna i umetnosti, ali zbog skromnog budžeta finansijski trenutno podržavaju samo dizajn i filmsku industriju. „Mi želimo svima da pružimo podršku, to je neka naša ambiciozna zamisao, ali nas sada finansijske mogućnosti ograničavaju na to da uopšte možemo i dizajnom da se bavimo. Naravno, mi smo kao institucionalni partner u projektima zainteresovani da podržimo institucije, određene grupe ili pojedince koji žele da apliciraju za projekte u Evropskoj uniji”, dodaje Vujović.

SIEPA već tri godine samostalno organizuje predstavljanje srpskih dizajnera u Milanu na nedelji dizajna. Prve dve godine, od ukupno pet koliko su aktivni u Milanu, predstavljali su se zajedno sa Mikserom, a kasnije su se odvojili i počeli da nastupaju na Zoni Tortoni. “Mi svake godine raspisujemo konkurs za izradu idejnih rešenja industrijskog dizajna na koji mogu da se prijave svi dizajneri iz Srbije, a kriterijumi kojima se vodimo su inovativnost, umetnički utisak, funkcionalnost, tehnička izvodljivost i ekološki aspekt proizvoda”, ističe Vujovićeva.

Nakon odabira radova, SIEPA spaja dizajnere sa srpskim firmama nameštaja koje su zainteresovane da to proizvedu, obezbeđuje izradu svih prototipova i nastup na sajmu.

Stevan Đurović (25), mladi dizajner iz Kraljeva, učesnik SIEPA–inog konkursa, za sajam u Milanu dizajnirao je lampu Luna i čiviluk Ne.Ko. Za konkurs je saznao putem interneta. “Motivisali su me problemi sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu, kao i to što imamo jako dobre dizajnere sa jako kvalitetnim idejama, a SIEPA nam je omogućila da te ideje sprovedemo u delo i da pokažemo da možemo da pariramo svetskim centrima dizajna”, navodi Đurović i dodaje da je zadovoljan celokupnom organizacijom Milanskog sajma. “SIEPA je uradila jako dobar posao što se tiče promocije. Obezbedili su nam jako dobre uslove izlaganja. Ozbiljan štand, ozbiljne firme sa kojima smo ostvarili kontakte. Mislim da je to i više nego dovoljno”, zaključuje Đurović.

U SIEPA-i kažu da su domaće firme pred velikim izazovom, jer su navikle da razmišljaju lokalno, a moraju da počnu da razmišljaju i van granica Evrope i shvate da moraju da imaju dizajn ukoliko žele da plasiraju svoj nameštaj. „Firme i dalje ne shvataju koliko je dizajn važan i koliko ih može izdvojiti, ali mislim da će vremenom i to doći na red. Mi smo poslednjih godina morali da molimo firme da učestvuju u ovom projektu, dok ove godine već imamo četiri firme koje su se same prijavile za sledeću godinu, što je svojevrstan presedan“, ističe Nataša Vujović i dodaje da će ove godine uvesti konkurs za kompanije koji će biti organizovan pre konkursa za dizajnere što predstavlja još jednu novinu u radu platforme.

Kompanija „Lanterna“ iz Novog Sada već deset godina sarađuje sa SIEPA-om, a ove godine je izradila prototip lampe Luna. Vlasnik ove kompanije Zoran Radulović smatra da svaka bolja kompanija za proizvodnju nameštaja treba da ima dizajnera koji bi je mogao značajno afirmisati. „Dobar kvalitet izrade uz dobar dizajn i razumnu cenu osnovni su preduslovi za uspeh na tržištu. Nas je situacija na tržištu poslednjih godina naterala da smanjujemo svoj osnovni asortiman namenjen širokom tržištu i da posao nalazimo upravo realizujući zamisli dizajnera, posebno kada su u pitanju opremanja hotela i nekih drugih objekata i izrada unikatnih lampi i lustera“, ističe Radulović. On dodaje da je učešće „Lanterne“ na sajmu u Milanu veliki uspeh za kompaniju koji ne bi mogla da ostvari bez SIEPA-ine organizacije i pomoći. „Koncepcija, predstavljeni proizvodi, njihov dizajn i uređenje prostora su bili vrlo zapaženi, što dokazuju pohvale u brojnim međunarodnim časopisima i medijima, kao i ostvareni kontakti sa firmama koje se bave online prodajom, tako da se nadamo da će uskoro doći do novih ugovora. To bi za nas bilo značajno jer bi nam se pružila šansa da se pojavimo na veoma izbirljivom evropskom tržištu“.

O izložbi Creative Space Serbia pisali su mnogi italijanski i svetski mediji, poput Casa da Abitare, Grazia Casa Italia, preko Huffington post-a do Domus online magazina. Prvi put se piše o srpskom dizajnu, kao nečem novom na sceni, nečem što je sveže i zaista dobro.

Filmska industrija

Kada je filmska industrija u pitanju, SIEPA pomaže i finansijski podržava Filmsku asocijaciju Srbije u nastupu na sajmu lokacija u Los Anđelesu gde se Srbija predstavlja kao potencijalna filmska lokacija u Evropi. U Srbiji postoji uredba za podsticanje snimanja stranih filmova, ali se ne zna koji je državni organ nadležan za njenu primenu. Zakon je u pripremi, ali još uvek nije prošao. „Jedna od stvari na kojoj Filmska asocijacija požrtvovano radi već par godina jeste da taj zakon zaista zaživi. Sve zemlje u regionu daju podsticaj od 18 do 20% na povraćaj uloženog kapitala koji filmska ekipa uloži u film. Jako je važno razumeti da je zarada od snimanja filma mnogo veća od podsticajnih sredstava, jer u Srbiji ostaje mnogo toga, od infrastrukture, preko zapošljavanja ljudi i uopšte pravljenja jednog filma“, napominje Vujović.

Budućnost kreativnih industrija

Ipak, jedan projekat godišnje koji organizuje SIEPA nije dovoljan da možemo da kažemo da se kreativne industrije u Srbiji uspešno razvijaju. Tome doprinose nedovoljna svest kompanija o značaju kreativnosti, zastareo sistem školstva koji ne podstiče razvoj kreativnosti, niska ulaganja u kulturu i to što gradovi u unutrašnjosti sve više gube kreativni potencijal.

U SIEPA-i smatraju da ne treba koncentrisati moć i napredak u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša, koji su trenutno lideri na polju kreativnih industrija i podstiču i druge gradove da se uključe u njihove projekte. „Ove godine smo imali jednog učesnika iz Kraljeva koji je predložio da naš konkurs sprovedu kao školski projekat, oni su se prijavili sa tim projektom i dobili mogućnost da izlažu sa dva modela. Drago nam je da se ova priča preliva i u obrazovanje jer je kod nas problem što škole uopšte nemaju radionice, učenici ne mogu da rade sa materijalom, što kasnije uzrokuje i poteškoće u praksi“, kaže Vujović.

Kada su u pitanju kreativne industrije, "kod nas još uvek nema jasne strategije", dodaje Vujović. Istraživanja pokazuju da kreativne industrije imaju karakteristike pogonskog sektora koji može biti pokretač rasta lokalnih i regionalnih ekonomija. "Da bi se i kod nas dobili rezultati, u ovu oblast potrebno je ulagati. Potrebno je osnovati instituciju koja bi se bavila isključivo kreativnim industrijama, koja bi lobirala za njih, pravila strategiju, koja bi mogla da dobije budžet i na kraju stvara kapital", zaključuje Nataša Vujović. 

Vida Savić

Objavljeno 15. maja 2013.

Ostavite odgovor