Osnovni pojmovi kreativne ekonomije XVII: Neoklasični pristup kreativnim industrijama

U ekonomskim analizama neoklasični pristup polazi od pretpostavke da proizvođači racionalno donose odluke prilikom planiranja proizvodnje imajući u vidu sve proizvodne faktore da bi maksimizovali svoj profit, ali na osnovu potreba kupca. S druge strane, potrošači polaze od zadovoljstva proizvodom prilikom donošenja odluke o kupovini. Iz potreba i donošenja odluka kupca procenjuje se šta je marginalna veličina proizvodnje, tj. granična korisnost dobra ili granična produktivnost proizvodnog inputa, koja se primenjuje i prilikom proizvodnje kreativnih dobara i usluga. 

Donošenje odluka je racionalno, kako shvataju neoklasični ekonomisti, a u tome i proizvođači i potrošači mogu uzimati u obzir i budući dohodak i izdatke. Uglavnom, regulator ovih odluka je cena koštanja/proizvodnje i ponuda konkurencije. Jednostavnije rečeno, cena kulturnog proizvoda ili doživljaja i ono što nudi konkurencija ključni su faktor prilikom donošenja odluke šta treba proizvoditi odnosno šta treba kupiti. Društveno poželjne vrednosti i tzv. javni interes nemaju nikakav uticaj na to kakav je konačni stav proizvođača i potrošača kulturnih odnosno kreativnih proizvoda i usluga.

Najprostije objašnjeno, izdavač muzičkih izdanja pre će se odlučiti da izdaje nekvalitetna dela folk muzike, nego visoku umetničku muziku, ako proceni da kupcima pre takva muzička izdanja trebaju. Ukoliko želi da takvo stanje promeni i podstakne muzički ukus, država se mora pojaviti kao regulator i npr. subvencionisati ili otkupljivati muzička izdanja koja promovišu visoko kvalitetnu umetničku muziku. Pri tome, bitno je da državna uprava ne sklizne u deregulaciju pa da istovremeno sa podsticanjem takvih izdanja ne oporezuje niskokvalitetna izdanja folk muzike, ako su ta izdanja dominantna na tržištu diskografije, jer je tržišna ponuda i tražnja sasvim dovoljan regulator za te proizvode.

A.Đ.

 28.juli 2013.

 

Ostavite odgovor