Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji I: osnovni profil

Predstavnici kreativnog sektora šest gradova zapadne Srbije (Valjeva, Šapca, Loznice, Užica, Požege i Prijepolja) u istraživanju kapaciteta, stavova i potreba dali su odgovore kojim su se odredili prema svom stvaralaštvu, proizvodu, konkurenciji, okruženju i mogućnostima i potrebama razvoja poslovanja. Istraživanje tehnikom upitnika (50 pitanja) i intervjua sproveo je Centar za istraživanje kreativne ekonomije u periodu od 1. avgusta do 15. septembra 2013. godine.

Uzorak je bio namerno odabran, a dobijen na osnovu identifikovanja i mapiranja relevantnih predstavnika kreativnog sektora (kulturnih i kreativnih industrija) u periodu od 1. do 31. jula (ukrštanjem podataka iz postojećih relevantnih baza, veb učestalosti i na osnovu preporuka datih iz lokalne zajednice na pitanje ko su organizacije i pojedinci koji se mogu smatrati lokalnim stejkholderima – zainteresovanim stranama u kreativnom sektoru). Odgovore je dao ukupno 191 subjekat-ispitanik iz javnog, privatnog i civilnog sektora. Od ovog broja 88 odsto ispitanih sebe vidi kao aktera odnosno delatnika kreativnog sektora, dok se 3 odsto ne smatra, a 9 odsto nije sigurno da li pripada sektoru "kulturnog stvaralaštva i onih privrednih delatnosti u kojima je kreativnost glavni resurs za stvaranje proizvoda ili usluge". Veličina skupa u ovih 6 gradova procenjena je na oko 1.000 – 1.200 subjekata šire shvaćenog kreativnog sektora (od ukupno oko 12.300 subjekata u Srbiji bez Beograda, podaci Agencije za privredne registre, obrada Centra za istraživanje kreativne ekonomije – septembar 2012).

Da je kreativni sektor u ovom delu Srbije i dalje prilično tradicionalno zasnovan, tj sebe pojedinačno vidi pretežno kao umetnika i kulturnog praktičara a ne privrednika, vidi se kroz pitanje o autopercepciji. Gotovo polovina, ili 47,6 odsto sebe vidi u umetničkom stvaralaštvu i kulturnim delatnostima, a tek 10 odsto njih sebe smatra delom kreativne ekonomije. Odrednice "kreativni sektor" i "kreativne industrije" podeljene su na gotovo jednak broj aktera – oko 21 odsto ukupno ispitanih opredeljuje se na jednu ili drugu stranu. Iako se u kolokvijalnoj upotrebi sintagme Kultura-Umetnost, Kreativni sektor, Kreativne industrije, Kreativna ekonomija uzimaju kao sinonimne, konceptualno postoje razlike s obzirom da sintagmu Kreativna ekonomija uzimaju uglavnom teoretičari i istraživači kulturne ekonomike i oni subjekti kreativnih delatnosti koji sebe najpre vide kao stvaraoce dohotka a ne kao potrošače javnih resursa. U negativnom smislu, ovu sintagmu mnogi smatraju za neoliberalnu i daju joj uglavnom značenje koncepta vulgarizacije kulture s jedne strane i pomodnog određivanja svega i svačega kao kreativnih delatnosti s druge strane.

Odrednicu Kreativne industrije, koja se kod nas odomaćila nakon više godina upotrebe u stručnim krugovima i medijima, koriste uglavnom oni koji UNESCO koncept kulturnih industrija proširuju i na industrijske grane koje nemaju proizvodni input zasnovan samo u kulturnoj raznolikosti/kulturnom izrazu, nego i u delatnostima u kojima je kreativnost ispoljena u stvaranju proizvoda (npr. proizvodnja softvera, arhitektura i unutrašnja dekoracija, reklamna industrija i sl). Konačno, Kreativni sektor bi, najprostije uzevši, bile kultura, kulturne i kreativne industrije objedinjene i shvaćene kao poseban sektor usluga i proizvodni sektor.

Uzorak pokazuje da kreativni sektor u zapadnoj Srbiji najvećim delom predstavljaju muškarci – 68 odsto, prosečno stari 41 godinu. Najstariji anketirani ima 70, a najmlađi 16 godina. Žene, statistički, čine trećinu kreativnog sektora u ovih šest opština i zastupljenije su u javnom više nego u privatnom sektoru.

 

Po organizacionom ustrojstvu, najveći broj kreativaca su preduzetnici odnosno frilenseri i samostalni umetnici, najmanje zastupljeni su fleksibilniji složeni organizacioni modeli kao što su udruženje udruženja, asocijacija ili kolaborativni festival. Ovo odgovara privrednoj strukturi kreativnog sektora na nivou države, gde ogromna većina spada u mikro i mali biznis. Civilni sektor predstavlja oko 26 odsto a javni 15 procenata. 

Po programskoj strukturi kreativnih delatnosti, najveći broj je u vizuelnim umetnostima, arhitekturi, grafičkom dizajnu i grafičkoj industriji, umetničkim zanatima i kulturnom turizmu koji zbirno čine gotovo 45 procenata celog uzorka kreativnih subjekata. ICT privreda drži oko 6 odsto, izdavaštvo 10 procenata, a elektronski mediji malo više od 5 posto kreativnog sektora.

Privredne grane uzete kao dopunska delatnost pokazuju sličan odnos –  navedene glavne delatnosti su uglavnom drugi izbor kreativnih subjekata. Veća razlika ogleda se u advertajzingu odnosno reklamnoj industriji gde se svojim privrednim aktivnostima kreće skoro 10 posto svih anketiranih, iako je broj subjekata kojima je to osnovna delatnost upola manji.

A. Đerić

Objavljeno 3. oktobra 2013.

Istraživanje je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavite odgovor