Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji II: tržišna pozicija

Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji (četiri najveća grada – Loznica, Šabac, Valjevo i Užice,  kao i dve opštine manje veličine – Prijepolje i Požega) obuhvaćen istraživanjem, pretežno je lokalnog i mikroregionalnog karaktera, odnosno koncentrisan na teritoriju svog sedišta i susedne opštine ili regiju zapadne Srbije.

Veličina tog tržišta je od hiljadu (npr lokalna pozorišna publika) do najviše nekoliko desetina hiljada stanovnika odnosno potrošača (npr kupci proizvoda umetničkih zanata ili medijska publika). U proseku, posmatrano mikroekonomski, subjekt kreativnog sektora targetira tržište od 3.000 do 5.000 kupaca, čija je kupovna moć veoma ograničena a potrošačke potrebe uglavnom slabo izražene. Manje od polovine poslova imaju šansu da dugoročnije budu održivi, tj. tek oko 42 odsto plasira proizvod na nacionalno tržište ili izvozi (18%). Slični rezultati u vezi sa plasmanom kreativnih dobara dobijaju se iz direktnog zatvorenog pitanja o izvozu, gde je oko 62 procenata ispitanika odgovorilo negativno, tj da ne izvozi. Ali je na ovo pitanje deset procenata više njih odgovorilo da izvozi u odnosu na prvobitno pitanje šta je tržište na kojem oni deluju kao lokalni kreativni subjekti.

Razlozi za ovu razliku u odgovorima mogu se tražiti u shvatanju ispitanika šta je izvoz, odnosno šta su razumeli pod pokrivanjem tržišta, ili, sasvim suprotno, u njihovom poželjnom odgovaranju i prikrivanju odgovora. Da je verovatno posredi odgovor uzrokovan nepoverenjem prema istraživanju može se uslovno zaključiti iz činjenice da je prvo pitanje postavljeno na početku ankete, a drugo na kraju, kada uglavnom opada nepoverenje prema istraživanju. Ako bismo išli dalje u građenju novih hipoteza, mogli bismo zaključiti da se u ovoj desetini koja čini razliku nalaze frilenseri čiji izvoz nije detektovan i koji izvoze usluge putem interneta. Isti je procenat onih koji planiraju da pokrenu izvoz. Istraživanje nije obuhvatalo obim i strukturu uvoza, gde bi se verovatno dobili vrlo raznoliki odgovori. Npr, organizatori međunarodnih kulturnih manifestacija, kao što su pozorišni i muzički festivali, gotovo da ne percipiraju da učešće stranih trupa ili bendova predstavlja uvoz usluga u toj kreativnoj industriji (koji se uglavnom pokriva iz javnih fondova, manje od ulaznica).

U odgovorima šta su prepreke za izvoz navedeni su kao najčešći sledeći odgovori:

– dozvole za izvoz,
– ograničen kontingent,
– administracija i pribavljanje dozvola,
– nepostojanje servisa za e-trgovinu,
– privremeni izvoz (npr scenografije i muzičke opreme),
– devizni kurs banke koja devize od prodaje otkupljuje po nižem, a potom prodaje te iste devize izvozniku po višem kursu (umesto da se uvede srednji kurs obračuna za izvoznike),
– percepcija Srbije kao zemlje porekla (loš imidž u inostranstvu),
– carina za fizički izvoz robe a transfer novca za digitalne proizvode,
– problem dvostrukog oporezivanja (npr u trgovini sa Crnom Gorom),
– prodaja fizičkim licima u inostranstvu je nemoguća na legalan način.

Male ili nikakve poteškoće u izvozu imaju izvoznici usluga u delatnostima dizajna, proizvodnji softvera i kompjuterskim uslugama. S obzirom da se njihov promet ne registruje i da internetom obavljaju i trgovinu i naplatu, ne postoje prepreke (osim u nefunkcionalnosti sistema naplate kao što je PayPal servis ili drugi slični servisi, koji još nisu zaživeli u Srbiji).

Ispitanici su prisutni u ovom sektoru, kao firme odnosno privredna društva, u proseku deset godina, a petina je započela posao u poslednje tri godine. Gotovo 40 posto je onih koji su samozaposleni ili imaju samo jednog zaposlenog/angažovanog. U proseku, troje je angažovano po jednom poslu ili organizaciji, a tek svaka deseta firma zapošljava više od 20 i samo 1 procenat angažuje više od 100 ljudi. Manje od trećine (30,3%) angažuje volontere, pri čemu se njihov broj kreće od jednog do nekoliko stotina osoba koje rade bez nadoknade, ali je prosek sedmoro od onih organizacija i privrednih društava koje rade sa volonterima. Podatak o volonterima je značajan najviše zbog sagledavanja mogućnosti za profesionalni razvoj mladih, kojima je to gotovo jedini način za sticanje iskustva. U pogledu kapaciteta, ispitani kreativci imaju sasvim zadovoljavajuću poziciju na tržištu – tri četvrtine ima svoj prostor ili ga koristi bez naknade (25,65% iznajmljuje), a tek nešto malo više od 8 procenata imaju opremu lošeg kvaliteta ili nema/ne treba im (da im je oprema odlična smatra 19,4%, dobra 44,5%, zadovoljavajuća 27,8%). U pogledu informatičke pismenosti i korišćenja računara u radu više od 65 posto smatra da je njihova upotreba računara napredna do nivoa specijalizovanja u radu, a trećina koristi računar na osnovnom nivou. Uopšte ne koristi računar samo 1,57 procenata. Engleskim jezikom se više od polovine ispitanika (50,26%) služi vrlo dobro odnosno odlično, dok samo 8,4 posto drži da je njihovo znanje ovog glavnog stranog jezika nedovoljno.

Većina subjekata svoju tržišnu poziciju gradi u nišama, gde petinu tržišta čine monopoli a skoro 20 posto verovatni oligopoli, ukupno približno 40 posto kreativnog tržišta nije liberalizovano. Za održivost takvog poslovanja sa malim tržišnim udelom bilo bi od značaja, sa jedne strane, da svaki subjekat ima diversifikovan, inovativan i poželjan proizvod i slabu konkurenciju, a s druge – platežno sposobne i verne kupce. Percepcija konkurencije je veoma indikativna jer čak četvrtina ispitanika drži do stava da u svom poslovanju nemaju konkurenciju. Ovo pokazuje ili potpuno odsustvo tržišne svesti ili uverenje da su u monopolskom položaju (npr. lokalno pozorište ili muzej, odnosno javna ustanova), te da u njihovoj delatnosti ne postoji niko drugi, što je, naravno, sasvim pogrešno uverenje koje vodi ka poslovnoj stranputici. Ispitanici koji smatraju da su usamljeni na tržištu najčešće gledaju samo lokalnu konkurenciju, odnosno, ne sagledavaju situaciju da potrošači njihovih roba i usluga kupuju od konkurencije koja nije iz lokala ali plasira na to tržište ili čak kupuju van svog lokalnog mesta. Bilo kako bilo, ovo je jedno od ključnih pitanja za marketing analizu. Da je konkurencija prisutna, zdrava i kvalitetna smatra samo njih 36 posto.

U samopercepciji, ogromna većina ispitanika (97%) svoj proizvod vidi kao odličan, solidan i fer, a samo pola procenta kao loš odnosno kao proizvod na čijem kvalitetu se mora raditi, dok je tek par procenata u nedoumici po ovom pitanju. Čak malo više od petine sektora ne prodaje, a oni koji prodaju godišnje do 5.000 eura čine 41 procenat ispitanih. Sa prodajom većom od 100.000 eura može se pohvaliti samo oko 7 posto subjekata. Ipak, veliki deo ispitanika (oko polovine) ne zna ili ne ume da precizno izrazi šta je njihov proizvod, budući da na pitanje šta je njihov "glavni", a šta "sporedni ili drugi" proizvod, odgovara isto, uopšteno, a  veliki broj na ovo pitanje odgovara navodeći svoju delatnost, misiju, pa čak i cilj delovanja i svoju ciljnu grupu. Zbrka postoji, dakle, u tome što subjekti kreativnog sektora ne znaju da razlikuju delatnost od proizvoda te delatnosti i načina rada, pa se u odgovoru najčešće stvara konfuzija. Dizajneri i delatnici u IT sektoru, kao i u medijima davali su najjasnije odgovore i za njih bi se moglo reći da znaju šta proizvode/rade i za koga.

Čak polovina ispitanih nema nikakvih prihoda po osnovu donacija, dotacija i subvencija, a trećina ima do iznosa od 5.000 eura, 4 procenta do 10.000 eura, a tek par subjekata ima zavidan godišnji budžet veći od 100.000 eura po ovom osnovu.

Na osnovu ovih rezultata zaključak je da je kreativni sektor u posmatranim opštinama u zapadnoj Srbiji u fazi inkubacije ili rane inkubiranosti, u proseku mali tj. mikro u obimu, nekonkurentan ili nedovoljno konkurentan, uglavnom je zatvoren u lokalne okvire, slabo orijentisan i nedovoljno upoznat sa savremenim modelima poslovanja, dobrim delom zasnovan u javnom i civilnom sektoru ili kroz samostalno preduzetništvo, sa niskim prihodima čak i za prostu reprodukciju, ne i za razvoj. Iako ima dobre tehničke kapacitete, izgleda da su dva glavna problema sa kojima se kreativni sektor suočava – loš poslovni ambijent i nedovoljno razvijen i podučen preduzetnički duh.

A. Đerić

Objavljeno 16. oktobra 2013.

Istraživanje je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavite odgovor