40 posto privrednih aktivnosti EU zasnovano je na intelektualnoj svojini

Kancelarija za harmonizaciju tržišta Evropske Unije (OHIM) i Evropski patentni zavod (EPO) sproveli su istraživanje o ukupnom doprinosu privrednih delatnosti zasnovanih na pravu intelektualne svojine ekonomiji Evropske Unije u kategorijama – udeo u BDP, zapošljavanju, primanjima i trgovini. Prema njihovim nalazima iznetim u tek publikovanom izveštaju, 39 odsto svih ekonomskih aktivnosti privrede članica Evropske Unije (vrednosti 4.7 biliona eura godišnje) je generisano iz intenzivnih industrija zasnovanih na pravima intelektualne svojine (Intellectual Property Rights – IPR). Broj radnih mesta u delatnostima zasnovanim na eksploataciji prava intelektualne svojine je 56 miliona, ili 26 procenata ukupnog broja zaposlenih u Evropskoj Uniji (period 2008-2010). Dodatno, još 20 miliona radnih mesta indirektno su generisana od IPR, što čini ukupno 76.5 miliona radnih mesta koja zavise od prava intelektualne svojine.

Studija meri doprinos ekonomskim performansama i zapošljavanju tako što IPR delatnosti uzima kao one koje obuhvPatent-originataju više prava intelektualne svojine po zaposlenom nego druge delatnosti ili kao one koje intrinsično (tj. po svojim unutrašnjim svojstvima) imaju karakteristike industrijske delatnosti zasnovane na prometu prava intelektualne svojine. Tako, istraživanja pokazuju da su naknade za prava intelektualne svojine za oko 40 odsto veće u delatnostima koje su bazično intenzivne u domenu prava intelektualne svojine nego u drugim delatnostima koje nisu zasnovane na tim pravima.

Kategorizacija IPR delatnosti ili industrija uključuje: patente, zaštitne znake/robne marke (trademarks), dizajn, autorsko pravo (copyrights), oznake geografskog porekla (geographical indications). U ove IPR delatnosti ubraja se na stotine delatnosti prema WIPO klasifikaciji, od finansijskih delatnosti i osiguranja, preko oglašavanja, proizvodnje hrane, farmaceutske i industrije vina, do telekomunikacionih usluga i izdavaštva.

Inovacije su jedna od pet ključnih oblasti postavljenih u strateškom dokumentu Evropa 2020, desetogodišnjoj strategiji rasta, usvojenoj u Evropskoj Uniji, sa ciljem da kreira konkurentnu ekonomiju sa većom stopom zapošljavanja. U današnjoj svetskoj globalizovanoj i ekonomiji zasnovanoj na znanju, intelektualna svojina predstavlja jedan od najvažnijih faktora, jer najviše podstiče privredne aktivnosti zasnovane na kreativnosti (kulturne i kreativne industrije – CCI), inovacijama i pravima intelektualne svojine.

Istraživači su koristili uporedne analize registrovanih subjekata u bazama podataka patenata, zaštitnih marki i sl sa komercijalnim bazama ORBIS na EU nivou, te su time došli do mere intenziteta određenih IPR u pojedinim industrijskim granama i delatnostima. Takođe su poredili studije Eurostata o zaposlenosti po pojedinim industrijskim granama i delatnostima, da bi izračunali koliko npr patenata je zastupljeno u svakoj od njih. Obrađena je baza podataka od 240.000 kompanija EU kroz ove parametre uz korišćenje različitih finansijskih i ekonomskih varijabli. Intenzivne industrije prava intelektualne svojine određene su na osnovu efekta koje IPR imaju na svaku industriju na 1.000 zaposlenih i veličinu privrede te industrije. One industrije koje su imale natprosečan broj prijava zaštita prava intelektualne svojine na 1.000 zaposlenih, smatrane su intenzivnim IPR industrijama/delatnostima i njihov broj je 321 (od ukupno 615 industrija/delatnosti). Za obračun doprinosa intenzivnih industrija autorskog prava korišćena je WIPO metodologija. Svi dobijeni rezultati u studiji upoređeni su sa rezultatima iz slične američke studije iz  2012. godine.

Sa druge strane, i samo tržište Evropske Unije beleži suficit u "prometu zaštite intelektualnih prava", jer 90 posto izvoza Evropske Unije je zasnovano na industriji eksploatacije i zaštite prava intelektualne svojine a uvozno zavisno je 88 procenata, toliko uvoznih roba i usluga je zasnovano na industrijski zaštićenoj intelektualnoj svojini. Prvih deset industrija koje su na taj način uvozno zavisne su petrohemija, proizvodnja računara, proizvodnja komunikacione opreme, aeroinženjering i proizvodnja letelica, elektronska industrija, proizvodnja farmaceutskih preparata, proizvodnja dragocenih metala, proizvodnja u organskoj hemiji. Dakle, nijedna od ovih industrija ne ubraja se u tzv. kreativne industrije.

Top-10-Companies-PatentsOsnov razvoja Evropske unije u domenu intenzivnih industrija prava intelektualne svojine, kada je u pitanju zapošljavanje, su sledeće države: Velika Britanija, Švedska, Nemačka, Italija, Austrija, Češka, Slovačka, Estonija i Mađarska. Međutim, što se tiče doprinosa ovih industrija bruto domaćem proizvodu (na nivou EU prosečna stopa doprinosa je 38,6%) tu se na listi nalaze osim Nemačke, Švedske, Italije, Austrije i Mađarske, još samo Irska i balkanske zemlje Rumunija, Bugarska i Slovenija.

Kad je u pitanju eksploatacija prava dizajna – 12,2 odsto radnih mesta u EU je smešteno u industriji koja eksploatiše ta prava i tu su zastupljene države sa natprosečnim učešćem u odnosu na prosek EU: Švedska, Finska, Litvanija, Estonija, Italija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska, Portugalija, Austrija, Nemačka i Slovenija a u doprinosu BDP intenzivnih dizajn-industrija spisku se pridružuju Danska i Rumunija, dok Bugarska ima ispod prosečan udeo.

Učešće industrija autorskog prava u zapošljavanju u EU je kroz stopu od 3,2 procenata ukupno zaposlenih. Na listi su zemlje: Švedska, Finska, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Nemačka, Austrija, Velika Britanija i Irska. Međutim, kad se ugleda učešće industrija autorskog prava u BDP – tu se nalaze sa natprosečnim stopama i Grčka, Bugarska, Mađarska, Slovačka i Češka, skandinavske članice Finska i Švedska, kao i Francuska, Velika Britanija i Irska i baltičke zemlje Letonija i Estonija. Prosečna stopa učešća kopirajt industrija u BDP EU je 4,2 posto. Zanimljivo je da je učešće nemačke industrije autorskog prava u BDP ove zemlje ispod proseka. U svim drugim merenjima IPR Nemačka je iznad proseka EU.

Apsolutni lideri u industriji oznaka geografskog porekla su osim Francuske još i zemlje južne Evrope: Grčka, Italija, Španija i Portugalija, u kojima veliki broj radnih mesta zavisi od eksploatacije ovih prava.

Istraživanje takođe pokazuje da najveći broj zaštitnih oznaka ili robnih marki imaju Nemačka, 135.000 i Velika Britanija, upola manje – 70.000. Značajniji broj imaju još Španija, Italilja i Francuska, dok ostale zemlje EU imaju mnogo manji broj robnih marki. Međutim, kad se računa broj marki po zaposlenom, na prvom mestu je Luksemburg sa prosečnih 16.6 po jednom zaposlenom, a iza ove države su Austrija (3.87) i Nemačka (3.4). Najmanji broj robnih marki po zaposlenom imaju Bugarska i Rumunija. Liderska zemlja u eksploataciji prava dizajna po zaposlenom takođe je Luksemburg 3.17/1), a prate ga Danska, Italija, Nemačka i Austrija. Luksemburg je šampion u korišćenju patenata po broju zaposlenih, a iza je Nemačka.

Zanimljiv je pokazatelj i u broju otvorenih radnih mesta od stranih investitora u intenzivnim IPR delatnostima, gde prednjače Slovačka, Češka, Rumunija i Mađarska. U ovim ekonomijama 23-30 posto svih radnih mesta otvorenih kroz strane investicije su ona koja počivaju na eksploataciji prava intelektualne svojine.

U odnosu na Sjedinjene Američke Države, sa kojima ova studija poredi Evropsku Uniju, prednost nosi EU i to u broju radnih mesta (SAD imaju 19% naspram evropskih 26%), udelu u BDP (EU 39, SAD 35%), dok SAD vode u procentu naplaćenih naknada, što govori da pravo eksploatacije industrijske svojine i dalje tradicionalno drži Amerika. Prema ovim podacima može se zaključiti da je barem u ovom pogledu EU konkurentnija od SAD, te da se vidi napredak u postizanju ciljeva iz Strategije Evropa 2020.

Sedište Kancelarije za harmonizaciju EU tržišta je u Alikanteu, u Španiji.

Izvor i obrada podataka: Office for Harmonization in the Internal Market & European Patent Office, 2013 (dokument objavljen 4. oktobra 2013).

Analiza: Vikki – A. Đerić

6. oktobar 2013.

Ostavite odgovor