Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji IV: mogućnosti i ograničenja razvoja

Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji (četiri najveća grada – Loznica, Šabac, Valjevo i Užice,  kao i dve opštine manje veličine – Prijepolje i Požega, su bili obuhvaćeni istraživanjem kapaciteta, stavova i potreba; istraživanje je sproveo Centar za istraživanje kreativne ekonomije, odnosno Academica od 1. avgusta do 15. septembra) je specifičan kao privredna oblast u kojoj se lanac vrednosti gradi na autorskom delu i/ ili na intelektualnoj/industrijskoj svojini koja se eksploatiše i kroz nju se stiče dohodak, a vlasnik prava u jednom i drugom slučaju prenošenjem dela svojih prava stiče svoj prihod kroz autorsku ili kroz drugu naknadu po osnovu eksploatacije autorskog dela ili intelektualne svojine.

Šire uzev, i autorsko delo, npr. delo pozorišnog reditelja ili grafičkog dizajnera i sl. ubraja se u pravo intelektualne svojine (tzv. prava izvođenja i javnog objavljivanja, copyrights). U ova prava spadaju još i patenti, žigovi, robne marke, dizajn (kod nas se dizajn tretira u okviru zaštite i objave žiga) i prava geografskog porekla. Nijedan od ovih oblika intelektualne svojine u Srbiji, pa i u zapadnoj Srbiji nije široko rasprostranjen, pa i njihova zakonska i operacionalna upotreba subjektima kreativnog sektora nije bliska, već su sa ovom problematikom u dodiru od slučaja do slučaja – uglavnom prilikom angažovanja samostalnih umetnika sa kojima ugovaraju posao (ugovor o autorskom delu), isplata naknada udruženjima za kolektivnu zaštitu autorskog dela (radio i tv stanice, kao i organizatori muzičkih događaja isplaćuju ove naknade SOKOJ-u, OFPS-u i PI) ili drugih oblika – kao što su prava na korišćenje žiga (u praksi najčešće kroz ugovor o franšizingu). Opšti zaključak je da subjekti kreativnog sektora nisu u celosti upoznati sa veoma kompleksnom oblašću zaštite i eksploatacije intelektualne svojine, već da o tome sude iskustveno i na nivou mnenja. Otuda, samo 4 procenta ispitanih smatra da je zaštita autorskog prava kod nas adekvatna, dok ogromna većina ne misli tako (74,35%), a iz intervjua sa nekima od njih saznaje se da po njihovom mišljenju ni zakonska regulativa niti praksa u ovom domenu nisu adekvatni. Petina nije mogla da proceni iz različitih razloga da li je zaštita autorskog prava i intelektualne svojine u Srbiji adekvatna ili ne potrebama aktera u kreativnom sektoru – stvaralaca, interpretatora ili onih koji ta prava/svojinu koriste.

Kad je reč o širem zakonskom okviru za poslovni ambijent, većina ispitanih smatra da je zakonska regulativa (svako je posmatrao iz ugla svog posla) neadekvatna (43,5%), a nije umelo da proceni 29 odsto učesnika istraživanja.

Poreska politika države u značajnoj meri utiče na poslovanje i poznato je da je privrednici uglavnom smatraju neadekvatnom. Od dodatnih fiskalnih instrumenata – lokalne samouprave propisuju lokalne takse i naknade koje čine dodatna opterećenja na dohodak i prihode. Pitali smo aktere kreativnog sektora kako ukupno ocenjuju poresku politiku države i svoje opštine a u odnosu na sopstvenu delatnost. Više od trećine ispitanika nije dobro upoznato sa poreskom politikom i nema stav, odnosno ne zna i ne ume da proceni koliko poreski propisi utiču na njihovo poslovanje odnosno poslovanje privrednih subjekata u istoj delatnosti. I u ovom slučaju većina drži da su porezi, takse i naknade neodgovarajući, prostije rečeno, previsoki za uslove poslovanja i stepen poslovnih mogućnosti u kreativnim delatnostima u zapadnoj Srbiji.

Na molbu da obrazlože svoj stav ispitanici su davali odgovore zašto poresku politiku smatraju neadekvatnom i ti brojni odgovori mogu se klasifikovati u opšte i posebne razloge. U opšte razloge ubrajamo: previsoki porezi, doprinosi i takse u odnosu na snagu malih pravnih lica, preduzetnika i samostalnih umetnika. Od posebnih – predstavnici civilnog društva/neprofitnog sektora su isticali da su porezi na poklon i donacije neadekvatni, da su stope opterećenja neto autorskih naknada veliki trošak (autori se žale da im se taj deo odbija od ukupno ugovorenog honorara), kao i da dosta novca daju na plaćanje PDVa a nisu u sistemu obračuna i povraćaja tog poreza. Neprofitni subjekti su isticali neprihvatljivost istih fiskalnih uslova poslovanja za neprofitne i profitne organizacije i da su mere podsticaja za ulaganje u humanitarne, kulturne programe ili male ili nepostojeće.

Mišljenje je i da paušalno oporezivanje podstiče korupciju i izbegavanje poreza i da čak u nekim opštinama ni paušalno određena stopa poreza za neke delatnosti ne odgovara profitabilnosti te delatnosti tj. previsoka je. "Destimulativna poreska politika, netransparentna, aljkava dokumentacija sa mnogo grubih grešaka, bahatost zaposlenih u poreskoj administraciji, selektivnost u tretiranju poreskih obaveza – tolerisanje poreskih prekršaja velikim sistemima i javnim preduzećima i rigidnost prema malim poreskim obveznicima" – jedan je od odgovora koji sublimira mišljenje većine ispitanih po pitanju opšte fiskalne politike i kako se ona primenjuje. Kao i sledeća ocena: "Visoke su poreske stope koje privreda mora da plati na vreme, dok država ne izmiruje svoje obaveze prema privredi i značajno kasni u isplati svojih dugovanja, i to bez sankcija. Takođe, država ne dozvoljava kompenzaciju potraživanja privrede kroz prebijanje poreskih dugovanja sa državom". Neki su i sugerisali državnoj upravi i lokalnoj samoupravi da smanji stope poreza i taksi, da bi postigla veću naplativost. Jedna od konstatacija je da je poreska politika prema start ap preduzećima i preduzetnicima previsoka i neodgovarajuća – pre nego što postavi biznis na sigurne osnove državi mora da plaća isto kao višegodišnji delatnik u poslu. Samostalni umetnici i organizacije i ustanove u tradicionalno shvaćenoj kulturi i umetnostima imaju stav da se kultura i umetnost (kao pravo na kulturu) ne smeju nikako izjednačavati sa proizvodnim i drugim poslovnim delatnostima, već da moraju biti oslobođeni bilo kakvog poreza, da bi omogućili učešće građana u kulturi.

Od drugih posebnih predloga pretnje i prepreke su viđene i kroz: višestruko povećanje cena komunalnih usluga (u jednom gradu i 47% u ovoj godini), upliv jevtine kineske robe za koju je sumnjivo da li je i ocarinjena, piraterija i plagiranje, povećanje taksi u turističkoj privredi, visina naknade SOKOJ-u i OFPSu, nedosledno i neuko tumačenje lokalne poreske uprave u vezi sa poreskim propisima, a tu su još i problemi – ne stimuliše se ulaganje u inovativne, obrazovne i kulturne programe i ne podstiče se izvoz. Prilikom izvoza robe u BiH i Crnu Goru, sa kojima postoji režim dvostrukog oporezivanja, postupak oslobađanja od tog poreza premašuje iznos samog poreza koji treba platiti. Interesantno je da su neki odgovori išli ka tome da treba uvesti porez na šund, iz kojeg bi se onda finansirala "kvalitetna kultura i umetnost".

Iako su poreskom politikom države i svoje lokalne zajednice pretežno nezadovoljni, samom saradnjom sa lokalnom samoupravom (kancelarijama za ekonomski razvoj i stručnim službama) kreativci su uglavnom zadovoljni. Zapravo tek svaki peti je nezadovoljan, a polovina je zadovoljna (50,26%), dok svaki deseti nema nikakvog dodira sa tim službama.

Čini se da po pitanju saradnje sa kreativnim delatnostima pojedine strukovne i profesionalne organizacije za podršku i razvoj nisu dobro definisale svoju misiju (privredne komore, razvojne agencije, udruženja privrednika i sl) jer je njihovim radom i doprinosom kreativnom sektoru zadovoljno tek manje od jedne trećine (31,4%), nezadovoljnih je oko 16 procenata, a apsolutna većina nije načisto kako te službe doprinose, ili bi mogle da doprinose kreativnim delatnostima, u okviru kojih je deo i onih koji saradnju sa njima i nemaju (27,8%). U potpunosti je zadovoljno samo 4 procenta kreativnog sektora. Još lošije u ocenama stoje državna uprava – ministarstva i njihova resorna tela, kojima je zadovoljno tek 28 posto ispitanih (u potpunosti zadovoljno samo oko 3%). Negativnih i neutralnih odgovora je 72 posto.

 Aleksandar Đerić

Objavljeno 28. oktobra 2013.

Ovo istraživanje podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Ostavite odgovor