Gradska galerija Požega: prostor susreta etablirane umetnosti i kulturnog aktivizma

Gradska galerija Požega, osnovana 1999. godine pri Kulturnom centru, predstavlja prestižni izlagački prostor sa dobrim programom i konceptom. Samostalne i grupne izložbe organizuju na osnovu javno raspisanog konkursa na koji se u proseku javi više od 100 umetnika godišnje, što dodatno potcrtava popularnost ove galerije. Dva godišnja termina namenjena su lokalnim stvaraocima a neretko sarađuju i sa „lokalnom likovnom dijasporom“ tj. sa umetnicima poreklom iz Požege koji rade u zemlji i inostranstvu a čije izložbe predstavljaju „posebnu vrstu 'infuzije' domaćoj sceni“.

Slađana Varagić, direktorka KC Požega i urednica likovnog programa, objašnjava da je zahvaljujući prvoj urednici – akademskoj slikarki Aleksandri Pavićević, Gradska galerija još kao mlada institucija započela profesionalnu izlagačku praksu sa žiriranim izložbama, umetničkim savetom i dobrom koncepcijom. Međutim, u periodu od 2005. do 2009. godine je „nastupilo turbulentno doba za galeriju, koja je delovala bez stručnog kadra, sa vođenjem direktora i formalnog umetničkog saveta, zbog čega beleži koncepcijski i kvalitativni pad u odnosu na prethodni period. Od 2009. godine, galerija se ponovo priključuje Kulturnom centru Požega i tada započinjemo revitalizaciju programa.“

Varagić objašnjava da se „umetnicima omogućava da, u skladu sa mogućnostima (koje su vrlo skromne), postave svoj rad na najbolji mogući način, da se njihov rad prezentuje i plasira najširoj i stručnoj javnosti, da im budu pokriveni troškovi organizacije izložbe jer, nažalost, sredstava za produkciju nema, kao ni za honorare. Pored toga, radimo na marketingu, PR-u, štampamo godišnji katalog i široko ga distribuiramo. Vodimo računa i o vizuelnom identitetu galerije.“

„Vizuelni identitet je izuzetno bitan. Sa nama sarađuje Uroš Pavlović, grafički dizajner koji je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Sa nama je počeo da sarađuje volonterski, čak na sopstvenu inicijativu, kad nam je uradio i poklonio prvi logo Kulturnog centra Požega, inače ustanove koja postoji od 1962. godine, do tada bez ikakvog vizuelnog znaka. Od 2011. godine radi u Kulturnom centru Požega kao dizajner i njegov dizajn polako počinje da obeležava ovu ustanovu. Na prvom mestu Uroš Pavlović je izuzetno dobar mladi umetnik, a potom, u dizajnerskim rešenjima pronalazi dobru meru kreativnosti koja ne opterećuje vizuelni identitet Centra“.

Varagić smatra da „ključni razlog zašto je galerija mesto gde umetnici iz Srbije pa i regiona žele da izlažu, predstavlja profesionalni odnos pri odabiru i uređivanju programa. Program galerije uređuje umetnički savet sastavljen od uglednih stručnjaka iz Srbije. Suština je pozvati ljude iz struke koji su aktivni u oblasti savremene vizuelne umetnosti, koji mogu da sagledaju poziciju ovakve galerije i koji bi bili dovoljno fleksibilni u radu. Fleksibilnost se očekuje u smislu da se u našoj galeriji publici moraju prikazati raznovrsne tehnike, medijumi umetničkog izražavanja ali i raznovrsne poetike, bez kompromisa kada je u pitanju kvalitet umetničkog rada.“

KC Požega ostvaruje uspešnu saradnju sa drugim galerijama i srodnim institucijama u zemlji, komuniciraju sa stručnom javnošću i rade na zajedničkim projektima. „Sarađujemo sa svim srodnim ustanovama iz Požege, Užica, Čačka, ali i sa galerijom Remont, Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, Art Klinikom iz Novog Sada… Saradnja sa nevladinim sektorom je jako bitna za rad naše galerije – prošle godine u galeriji Požega je održana i Skupština Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije sa učešćem oko 40 nevladinih organizacija iz cele Srbije“, navodi Varagić.

Razmišljajući o doprinosima Galerije lokalnoj sredini, Varagić ističe: „To je uvek dilema, za koga ovo radimo? Za lokalnu sredinu ili za stručnu javnost? Ali nema isključivog opredeljivanja – odlučili smo da radimo za sve. Doprinos galerije Požegi prepoznajem u kvalitetnim likovnim programima, edukativnim sadržajima, promociji samog grada kroz PR aktivnosti galerije a svakog meseca grad posete i po 2 umetnika. Prepoznali smo potrebu za animacionim programima i vođenjima, interaktivnim radionicama i na tome planiramo naš budući rad.“

Gradska galerija Požega predstavlja primer dobro vođene javne ustanove koja u potpunosti koristi svoje kapacitete kako bi promovisala savremene umetničke prakse i animirala lokalno stanovništvo. Sa više kapaciteta – po pitanju raspoložive tehnike i prostora, Kulturni centar i Gradska galerija bi lakše izašli u susret mladim ljudima i svim onima koji žele da organizuju kulturni događaj u svom gradu, jer, kako Varagić navodi, „trenutno je lakše plasirati kulturni proizvod Požege u druge institucije kulture, kod svojih kolega, nego direktno pomoći.“ Gradska galerija Požega mogla bi se, s obzirom na svoju misiju i lokalnog izlagačkog prostora i mesta za sve kulturne događaje u gradu, odrediti kao venue, u pravom smislu te reči, tj. prostor za kulturne događaje, od etablirane umetnosti do lokalnih akcija kulturne animacije.

M. Milojević

Objavljeno 7. novembra 2013.

Ostavite odgovor