UNESCO objavio Izveštaj o stanju kreativne ekonomije 2013

UNESCO i UNDP objavili su (14. novembra) Izveštaj o stanju kreativne ekonomije 2013 – Creative Economy Report 2013 Special edition. Ovo je prvi put da ove dve organizacije Ujedinjenih Nacija objavljuju izveštaj o stanju kreativne ekonomije u svetu, nakon prakse da godišnje izveštaje objavljuje UNCTAD (Konferencija Ujedinjenih Nacija za trgovinu i razvoj), koji je to učinio za 2008. i 2010. godinu. Kao rezultat UNCTADovih izveštaja, brojne države u svetu su uvele indikatore razvoja kreativnog sektora u kalkulaciji svog BDPa (nedavno su to prihvatile i SAD), uvažavajući značaj intelektualne svojine. UNESCO/UNDP izveštaj ovog puta obraća pažnju na međuveze ekonomskog rasta, kulturne raznolikosti, kreativnosti i kulturnog izraza, pojavljujući se u specijalnom izdanju, koje ostaje u misiji da prikaže na koji način kulturni i kreativni proizvodi interpretiraju savremeni svet i utiču na njegov razvoj.

Izdanje se sastoji od osam poglavlja. U prvom poglavlju objašnjavaju se različiti koncepti kreativne ekonomije – kulturne, kreativne industrije i sl. U drugom se objašnjava na koji način je lokalni nivo ključan za jačanje inkluzivnih i održivih kreativnih ekonomija. Treće poglavlje istražuje tri ne-ekonomska načina na koji kreativnost i kultura doprinose razvoju: a) kroz društvene grupe, njihovu integraciju i jačanje društvenog i političkog kapaciteta, b) kroz kulturno nasleđe, koje čini da kreativni ljudi stiču kolektivno sećanje, time i znanje i veštine da upravljaju održivim razvojem, koji je u saglasju sa prirodnim resursima i ekosistemima i c) kroz urbano planiranje i arhitekturu – čineći da građani i građanske grupe prikazuju i jačaju kreativnost kao sastavni deo životnog okruženja u gradovima.

U poglavlju 4 obrađuju se različite forme i prakse kreativnosti u raznim delovima sveta (Afrika, arapski svet, Azija i Pacifik, Latinska Amerika, Karibi) kroz studije slučaja. Peto poglavlje bavi se kritičnim faktorima koji moraju opredeljivati politike razvoja i strateške dokumente i njihovo donošenje, jednako u kulturnim i ekonomskim politikama. Šesto poglavlje odnosi se na razvoj lokalne kreativne ekonomije i predlaže indikatore za merenje efikasnosti i uspeha, koje mogu koristiti lokalni kreatori ovih politika. U sedmom poglavlju autori analiziraju strategijske i praktičke aspekte održivog razvoja, koji su podržani kroz UNESCO fondove. U završnom, Osmom poglavlju daju se preporuke i predstavljaju naučene lekcije koje bi mogle da pomognu u rastu znanja a u svetlu post-2015 agende Ujedinjenih Nacija.

Uporedo sa objavljivanjem ovog izveštaja/studije, UNESCO je objavio specijal 32 ekonomije u akciji. U ovom izdanju, koje ide uz globalni izveštaj o stanju kreativne ekonomije, predstavljena su 32 projekta/inicijative koje je UNESCO podržao širom sveta, među njima i projekat Centra za istraživanje kreativne ekonomije – Dositheus: Profesionalni razvoj za preduzetništvo u kulturnim industrijama (u navedenom izdanju je prikazan u odeljku Investing in Human Creative Capacities, kao studija slučaja br 10).

Ovih 32 projekta podržani su kroz UNESCO Međunarodni fond za kulturnu raznolikost (UNESCO IFCD), među više stotina projekata koji su konkurisali iz celog sveta. Naš projekat bio je jedini iz Srbije, a njegovi domašaji kao pilot inicijative i modela za podsticaj preduzetništva u kreativnom sektoru ne samo Srbije, nego i regiona Zapadnog Balkana (u projektu su učestvovali i predstavnici kreativnog sektora iz Srbije, BiH, Kosova, a podsticajna sredstva dodelili smo za šest poslovnih inicijativa u Srbiji i BiH) visoko su ocenjeni od strane UNESCO IFCD stručnjaka.

A.Đ.

Objavljeno 19. novembra 2013.

Ostavite odgovor