Vila Albedo: kultura je konkurentska prednost

Vila Albedo je etno-domaćinstvo porodice Kovačević iz sela Varna, nadomak Šapca i primer je porodičnog preduzetništva u turističkoj delatnosti. Ali, turizam nije samo ponuda smeštaja i ishrane, uz boravak u prirodi i razgledanje krajolika. U slučaju Vile Albedo kulturna raznolikost je u pravom smislu reči input u stvaranju turističkog proizvoda. Renovirana porodična kuća u selu Varna, pored pansionskog smeštaja, koristi sve svoje kapacitete za organizovanje brojnih događaja – likovne kolonije, muzičke kampove, programe za decu, izložbe, tribine, seminare, književne večeri, filmske projekcije, radionice starih zanata.

Okućnicu vile čine i kovačnica, ambar, atelje gde su snimani i muzički spotovi, reklame, TV emisije. Kroz realizaciju projekata, Vila Albedo je uspostavila saradnju sa brojnim institucijama, organizacijama civilnog društva, pojedincima, preduzećima. „Sarađujemo sa Narodnim muzejem, sa Šabačkim pozorištem, sa katedrom za likovnu kulturu Šabačke gimnazije, Ekonomskom školom itd. Član sam Grupacije za seoski turizam Srbije pri Privrednoj komori i Udruženja preduzetnika za seoski turizam Srbije“ – objašnjava vlasnica Mica Kovačević.

Prema podacima iz 2012. godine, 27 odsto turista u Srbiji odseda u seoskim domaćinstvima. Međutim, popunjenost domaćinstava je mala i iznosi samo četiri odsto. Procenjuje se da se ruralnim turizmom „ozbiljno“ bavi oko 600 domaćinstava pri čemu je i oko 1.000 onih koji su tek počeli da se bave ovim poslom. I vlasnica Vile Albedo se slaže da je seoski turizam, po svom razvoju, još uvek daleko od onog što bi mogao da bude. „Seoski turizam u Srbiji još uvek nije definisan i postoji mnogo nepoznanica. A vođenje sopstvenog domaćinstva je posebno komplikovano jer je, primera radi, Vila Albedo jedino etno-domaćinstvo na području Šapca pa se na njemu svi uče: od lokalne Turističke organizacije, Komisije za kategorizaciju, Turističke inspekcije, do sudije za prekršaje“.
Potencijali seoskog i kulturnog turizma za razvoj gradova i sela u unutrašnjosti su veliki, ali Kovačević napominje: „Treba slediti primere dobre prakse iz susednih zemalja. Ubeđena sam da je to pravi put, a uz podršku brojnih asocijacija iz Evropske Unije to nije neostvarivo i pored ekonomske krize u zemlji. Treba razmisliti i o projektu “Calipso” koji je dao odlične rezultate u Mađarskoj a bavi se mogućnostima produženja turističke sezone. Problem je što turističke agencije u Srbiji ne razvijaju receptivni turizam, tj. ne rade na dovođenju stranih turista u našu zemlju. Turističke organizacije, kao ključni akteri, moraju da razvijaju mrežu saradnje sa agencijama, školama, stručnim komorama i pružaocima usluga u turističkoj delatnosti. Šabac, na primer, nema turističku mapu a ulazimo u 2014. godinu i stogodišnjicu Cerske bitke.“

U Strategiji održivog razvoja grada Šapca je prepoznat značaj razvoja turizma i skrenuta je pažnja na neiskorišćenost turističkih potencijala grada. Da to nije samo deklarativno potvrđuje i vlasnica Vile Albedo: „Gradska uprava ne zanemaruje sela. Sprovode se radovi na njihovom uređenju kao i na kompletiranju infrastrukture. Naše domaćinstvo je od početka imalo podršku lokalne samouprave što je bilo od značaja za moj sveukupni rad  i poslovni uspeh. Podržavali su naše projekte i kulturne događaje, a u poslednje tri godine, kroz konkurse lokalne samouprave, uspela sam da ekonomski osnažim i kvalitativno unapredim svoje domaćinstvo“.

Vila Albedo je otvorena 2005. godine sa misijom oživljavanja kulturnog života i razvoja turizma na seoskom području. „Kroz turističku delatnost promovišemo kulturnu baštinu šabačkog kraja, sa posebnim akcentom na negovanju porodičnog nasleđa. Naša turistička ponuda je specifična jer je začeta u kraju u kome do sada nije postojao seoski turizam. Svako turističko domaćinstvo je specifično a zajednička im mora biti ljubav prema selu, prirodi i tradiciji“. U slučaju ove inicijative, kulturna ponuda je postala osnova poslovne strategije diversifikacije proizvoda, i na tom primeru se može učiti. Ta strategija podrazumeva i razvoj publike ali i unapređenje lokalne zajednice, kao okruženja u kojem se neprekidno radi, pa otuda i unapređuje.

Donedavno Kovačevići nisu imali utisak da njihovi napori daju dugoročne rezultate. „Saradnja sa meštanima se svodila na prostu ekonomsku razmenu, tj. na nabavku namirnica i svega drugog potrebnog za funkcionisanje domaćinstva, s obzirom da mi nemamo svoju proizvodnju. To je i bio najveći doprinos lokalnoj zajednici. Gosti su dolazili i odlazili, kao i posetioci kulturnih događaja, a selo je ostajalo nepromenjeno. Ipak, ovogodišnjim aktivnostima u okviru projekta „Kultura u funkciji sela“ koji sprovodimo od 2012. godine, uspeli smo da napravimo čvrste temelje i dobru bazu da naše delovanje izađe iz okvira naše kuće i proširi se na celo selo. Inicirali smo osnivanje Saveta dece Mesne zajednice Varna, otvorili Dečji kreativni centar i dali ga na upravljanje mladima iz sela. Uspostavljeni su temelji da se kroz partnerstvo Vile Albedo i Saveta dece Mesne zajednice stvore uslovi za saradnju sa gradskom upravom i lokalnim privredom. Radićemo na tome da Varna bude prepoznata kao turistički resurs Šabačkog kraja – sa svojom omladinom i Kreativnim centrom. Kroz programske aktivnosti u koje će biti uključeni stručnjaci iz raznih oblasti, deca će dobiti pravo usmerenje za stvaranje novog modela života na selu uz čvršću saradnju sa gradom“, ističe Kovačević.

Vila Albedo je, ne samo pionir ruralnog turizma u šabačkom kraju, već i dobar primer porodičnog preduzetništva koje deluje sa misijom kreativnog razvoja lokalne zajednice. Kao svojevrsni privatni polivalentni kulturni centar, porodica Kovačević podstiče razvoj kulturnog života na seoskom području i razvija modele saradnje između sela i grada, a sve to kroz osnovnu misiju – unapređivanja turističke ponude seoskog turizma, koja se razvila i u kulturnu misiju i misiju održivog razvoja sela.

Milena Milojević
Objavljeno 30. novembra 2013.
 

 

Ostavite odgovor