CEVES: Preduzetništvo u Srbiji samo iz nužde

Da li se u sektoru malih i srednjih preduzeća krije potencijal koji bi, promenom odnosa prema preduzetništvu i stvaranjem povoljnijeg privrednog ambijenta, bio u prilici ozbiljno da pomogne ekonomiju zemlje? Odgovor na to pitanje, a prema rezultatima istraživanja Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) pokušali su da daju učesnici okruglog stola „Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika?“ u kojem je učestvovao i Centar za istraživanje kreativne ekonomije.

Ukazano je da su stručna i šira javnosti podeljene po pitanju razvoja ovog sektora, jer po jednom pogledu, napredak dolazi isključivo kroz strane direktne investicije, dok drugi smatraju da uloga države mora da se pojača tako što će se ona aktivnije pozabaviti oživljavanjem nacionalnih industrijskih sistema. Podaci do kojih se došlo u istraživanju, naglašeno je, prilično su obeshrabrujući, jer je interesovanje građana Srbije za preduzetništvo znatno niže od evropskog proseka, motiv za ulazak u te vode nije ni stvaralaštvo ni materijalno blagostanje već nužda i preživljavanje a čak dve trećine građana želi da se zaposli u javnom sektoru.

Prema nalazima iz istraživanja koje je sproveo CEVES tokom 2013. godine, "mikro preduzeća su „nevidljiva“ našem društvu, i kad je reč o njihovim potrebama i kad je reč o njihovom doprinosu razvoju. Među svim preduzećima koja su poslovala u periodu od 2005. do 2012. godine, ukupno ima 99,1% preduzeća koja pripadaju sektoru malih i srednjih, dok unutar te grupe čak 87,6% čine mikro poslovni subjekti (mala preduzeća do 10 zaposlenih). Kada je u pitanju doprinos zapošljavanju, a na osnovu podataka analiziranih za period 2005 – 2012, mala i srednja preduzeća u proseku su zapošljavala 58,5% ukupno zaposlenih u preduzećima. Doprinos mikro preduzeća ukupnoj zaposlenosti bio je u stalnom porastu od 2005. do 2010. godine, da bi nakon 2010. došlo do stagnacije. Na početku perioda, u 2005. godini, mikro preduzeća zapošljavala su 12% ukupno zaposlenih, da bi na kraju perioda, taj procenat skočio na 17%. U apsolutnim brojevima, mikro preduzeća su kreirala 29098 radnih mesta više nego što su zatvorila. Nasuprot tome, u malim, srednjim i velikim preduzećima, beleži se više zatvaranja nego otvaranja radnih mesta. Tako je u velikim preduzećima zatvoreno 75197 radnih mesta ili 80% svih zatvorenih radnih mesta.

Kada je u pitanju uspešnost preduzeća daljom analizom je utvrđeno da u oba posmatrana perioda, pre krize 2005-2008 i u kasnijem periodu od 2009-2012, mikro preduzeća imaju učešće od 80% u ukupnom broju preduzeća koja su ispunila posmatrane kriterijume rasta (realno povećanje ukupne imovine, realno povećanje poslovnih prihoda i minimum nepromenjen broj zaposlenih), ali i kriterijum pozitivnog operativnog rezultata. Mikro-preduzetnicima koji su registrovani kao preduzeća ili podnose finansijske izveštaje treba dodati i broj preduzetničkih radnji koji ne podnose finansijske izveštaje. Za njih ne znamo tačan broj ljudi koje zapošljavaju, ali znamo da ih nema manje od broja samih radnji –200,084 na kraju 2012. Njihov broj se utrostručio u 2000-2008, a opao je za oko 5.000 tokom 2009-2012. U 2013. godini se oporavlja.

U Srbiji 30% građana i građanki (na reprezentativnom uzorku) kažu da bi želeli da obezbede egzistenciju započinjanjem sopstvenog biznisa. Ovaj je procenat nešto veći među mladima u starosnoj grupi od 18-29 godina gde iznosi 36%. Istovremeno, čak 65% građana žele da budu zaposleni kod poslodavca i to u javnom sektoru, dok samo 5% želi da radi u privatnim preduzećima. To nije samo pitanje nivoa preduzetničke spremnosti, nego i činjenice da zapošljavanje u privatnom sektoru većina građana doživljava kao krajnje nepoželjno. U Evropskoj Uniji, poređenja radi, istraživanja iz 2007. i 2010. godine potvrđuju preference ka samozapošljavanju kod 45% stanovnika, dok se njih 49% izjasnilo da bi radije da budu zaposleni.

Većina ispitanika je saglasna da preduzetništvo treba da se uči i da se danas ovome ne posvećuje dovoljna pažnja. Stavovi ispitanika se, međutim, ne podudaraju oko pitanja koji je pravi uzrast u kome učenje treba da počne, niti koju ulogu država treba da igra u preduzetničkom učenju. Preduzetničko učenje mora da bude interaktivno i praktično – nikako ubačeno kao dodatni nastavni predmet, već kao način na koji se problemi rešavaju u raznim predmetima i aktivnostima, na koji se sprovodi lična inicijativa i odgovara na prepoznate potrebe. Da bi se ovo ostvarilo, smatraju neki od ispitanika, prepreku predstavlja tumačenje zaštite prava deteta na rad koje uvodi ovo pravo sa navršenih 15 godina. Zbog toga se uprave škola nerado upuštaju u podršku đačkim kompanijama koje je Evropska komisija proglasila za najbolji model preduzetničkog učenja i koje ne krše ovo pravo. Pored toga, pravo na rad je ograničeno sa navršenih 15+ godina, jer dete ne može da bude istovremeno zaposleno i redovan učenik-student (na budžetu) na Univerzitetu u Beogradu i Novom Pazaru, a može u Novom Sadu i Kragujevcu. Takođe, nema dobrog sistemskog rešenja za preduzetničko učenje odraslih. U visokom obrazovanju, ova tema se ne izučava već se zamenjuje sa pojmovima menadžment i liderstvo."

Izvor informacija i podataka: CEVES / uvodni tekst Danas.rs

26.februar 2014.

Ostavite odgovor