Osnovni pojmovi kreativne ekonomije XVIII: Klasifikacija kreativnih industrija i delatnosti

  1. Kulturne industrije su pretežno i dalje u kulturnoj politici, a kreativne industrije pretežno u ekonomskoj. 
  2. Ekonomski modeli kulturnih industrija zanemaruju društvenu vrednost kulturnog identiteta i kulturne raznolikosti, jer kulturu posmatraju kao robu, a kreativni sektor kao sektor zapošljavanja, stvaranja dohotka i profita. 
  3. Kulturne industrije su, zapravo, kulturne delatnosti ili kulturno stvaralaštvo ili kulturna produkcija – ukoliko stvaraju ekonomski lanac vrednosti, privredni rast i zapošljavaju. Ukoliko nisu serijska proizvodnja i industrija zasnovana na autorskom pravu i pravu industrijske svojine, ne treba ih ni smatrati industrijama, već delatnošću kulturne produkcije i kulturnim stvaralaštvom kojim se ostvaruje pravo na kulturu, čuva i promoviše kulturno nasleđe i gradi kulturni identitet, te ih nazivati kulturom u užem smislu.
  4. Kulturne industrije su kulturne delatnosti neindustrijskog tipa: vizuelne umetnosti, izvođačke umetnosti, kulturno nasleđe/baština i stari zanati. Neindustrijski tip kulturnih industrija obuhvata sledeće šifre glavnih privrednih delatnosti:

9001 Izvođačke umetnosti

9002 Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačkih umetnosti

9003 Umetničko stvaralaštvo

9102 Delatnost muzeja, galerija i zbirki.

Sledeće delatnosti su parcijalne i uslužne delatnosti kulture / kulturnih industrija neindustrijskog tipa, budući da ne stvaraju novu vrednost:

9004 Rad umetničkih ustanova

9101 Delatnost biblioteka i arhiva

9103 Zaštita i održavanje nepokretnih kulturnih dobara, kulturno-istorijskih lokacija, zgrada i sličnih turističkih spomenika.

Ove delatnosti ne bi trebalo da budu smatrane privredom u užem smislu, niti posmatrane i ocenjivane kroz ekonomsku politiku države. Ove delatnosti bi trebalo da budu predmet posebne i sistemske brige i zaštite od strane državne uprave.

  1. Kulturne industrije su i kulturne delatnosti industrijskog tipa i čine ih diskografija i muzička industrija, kinematografija i filmska produkcija, modna industrija i industrija tekstila i obuće, radio i TV produkcija i difuzija, izdavaštvo, grafičke delatnosti, grafički dizajn i štamparstvo. Ove glavne privredne delatnosti označene su sledećim šiframa privrednih delatnosti:

1419 Proizvodnja ostalih odevnih predmeta i pribora

1811 Štampanje novina

1812 Ostalo štampanje

1820 Umnožavanje snimljenih zapisa

3109 Proizvodnja ostalog nameštaja

3240 Proizvodnja igara i igračaka

5811 Izdavanje knjiga

5813 Izdavanje novina

5814 Izdavanje časopisa i periodičnih izdanja

5819 Ostala izdavačka delatnost

5911 Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa

5920 Snimanje i izdavanje zvučnih zapisa i muzike

6010 Emitovanje radio programa

6020 Proizvodnja i emitovanje televizijskog programa

7420 Fotografske usluge.

Sledeće delatnosti u okviru kulturnih industrija industrijskog tipa su ili međuzavisne ili parcijalne ili uslužne, jer ne stvaraju direktno novu kulturnu vrednost, već čine ili kanale distribucije i kariku u lancu vrednosti ili medij za oblikovanje kulturnog proizvoda u smislu robe:

1413 Proizvodnja ostale odeće

1414 Proizvodnja rublja

1512 Proizvodnja putnih i ručnih torbi i sl, saračkih proizvoda i kaiševa

1520 Proizvodnja obuće

1629 Proizvodnja ostalih proizvoda od drveta, plute, slame i pruća

1813 Usluge pripreme za štampu

1814 Knjigovezačke i srodne usluge

2341 Proizvodnja keramičkih predmeta za domaćinstvo i ukrasnih predmeta

3212 Proizvodnja nakita i srodnih predmeta

3213 Proizvodnja imitacije nakita i srodnih proizvoda

5812 Izdavanje imenika i adresara

5912 Delatnosti koje slede nakon faze snimanja u proizvodnji kinematografskih dela i televizijskog programa

5913 Distribucija kinematografskih dela, audio-vizuelnih dela i televizijskog programa

5914 Delatnost prikazivanja kinematografskih dela

8552 Obrazovanje i podučavanje u kulturi.

Ove glavne privredne delatnosti bi trebalo da budu mapirane, statistički obrađene i evidentirane i potom, na osnovu nacionalne strategije kulturnog razvoja i gradskih razvojnih planova,  praćene i podsticane u njihovom razvoju samo ukoliko su deo ingerencija državne uprave i lokalne samouprave. Ove delatnosti, ukoliko su deo sistema državne uprave ne bi trebalo da budu smatrane privredom u užem smislu, niti isključivo posmatrane i ocenjivane kroz ekonomsku politiku države, već prevashodno kroz kulturnu, obrazovnu i socijalnu politiku. Ove delatnosti bi, međutim, trebalo da budu predmet posebne i sistemske zaštite i nadzora od strane državne uprave bilo da su u sistemu državne uprave ili u privatnom profitnom i neprofitnom sektoru, jer su deo kulture u širem smislu, činioci kulturnog identiteta i kreatori sistema društvenih vrednosti, otuda nužno pod obaveznim regulativama propisanim i sprovođenim od strane državne uprave, koje se tiču kulturne politike države.

  1. Privredne delatnosti u kojima je kreativnost, time i kulturni izraz važan input u proizvodnji roba i usluga, čine kreativne  industrije. Kreativne industrije podrazumevaju serijsku proizvodnju, lanac vrednosti, isključivo autorsko pravo, stvaranje profita i/ili dohotka, progresivno zapošljavanje, stvaranje dobara industrijske svojine i patenata, ekonomije zasnovane na znanju i novim tehnologijama, stvaranje intelektualnog i kreativnog kapitala.

Ove glavne privredne delatnosti označene su sledećim šiframa privrednih delatnosti:

5821 Izdavanje računarskih igara

5829 Izdavanje ostalih softvera

6201 Računarsko programiranje

6311 Obrada podataka, hosting i sl.

6312 Veb portali

6392 Informacione delatnosti na drugom mestu nepomenute

7021 Delatnost komunikacija i odnosa sa javnošću

7111 Arhitektonska delatnost

7311 Delatnost reklamnih agencija

7312 Medijsko predstavljanje

7320 Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnenja

7410 Specijalizovane dizajnerske delatnosti

9104 Delatnost botaničkih i zooloških vrtova i zaštita prirodnih vrednosti

9321 Delatnost zabavnih i tematskih parkova

9329 Ostale zabavne i rekreativne delatnosti.

Sledeće delatnosti u okviru kreativnih industrija su ili međuzavisne ili parcijalne ili uslužne jer su kanali distribucije ili pomoćne delatnosti:

6120 Delatnost bežične komunikacije

6130 Delatnost satelitske komunikacije

6202 Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije

6203 Upravljanje računarskom opremom

6209 Ostale usluge informacione tehnologije.

Ove privredne delatnosti bi trebalo da budu ekonomski uređene, statistički praćene i obrađene i evidentirane u ekonomskim dokumentima države ali kao isključivi domen privatnog ekonomskog interesa, bez potrebe da budu i sfera državnih svojinskih ili upravljačkih prava. Kreativne industrije u užem smislu nisu kultura i ne bi trebalo da budu tretirane kao predmet nadležnosti organa zaduženih za kreiranje i sprovođenje kulturne politike države i lokalne samouprave. Istovremeno, trebalo bi da budu smatrane da su predmet brige kroz implicitnu konzistentnu ekonomsku politiku države.

  1. Kreativni sektor čine: kultura i kulturne delatnosti, kulturne industrije neindustrijskog tipa, kulturne industrije industrijskog tipa i kreativne industrije. 

Srbija bi trebalo da definiše strategiju razvoja kulturnih industrija kroz nacionalnu strategiju kulturnog razvoja.

Srbija bi trebalo da definiše strategiju podsticaja kreativnih industrija kroz nacionalne ekonomske razvojne planove, politiku obrazovanja kadrova za tržište rada i kroz fiskalnu politiku. 

Aleksandar Đerić, 2012.

Ostavite odgovor