Osnovni pojmovi kreativne ekonomije XXIV: razlika između kulturnih industrija, kreativnih industrija i kreativne ekonomije

Kulturne industrije su u domenu prava na kulturu i kulturni identitet, otuda se njihovim istraživanjima relevantno mogu baviti pre svega humanističke nauke. Ekonomske nauke se interesuju kako kulturni identitet učestvuje u nacionalnoj i svetskoj privredi, koje su mikroekonomske i makroekonomske specifičnosti one proizvodnje i ekonomske delatnosti kod koje je kulturna raznolikost pretežan input.

Kreativne industrije su u domenu veština i tehnologija kreativnosti. Kreativnost jeste deo kulture kao identiteta ali ne mora nužno biti time obeležena. S druge strane, tamo gde je kreativnost pretežan input u odnosu na kulturni kod koji takođe sa sobom nosi, tu je reč o kreativnim industrijama. Iako kreativnost nije proizašla iz kolektiviteta, već iz stvaralačke ličnosti ponaosob, ne može se do kraja isticati samo ličnim kreativnim kapitalom umetnika i kreativnog stvaraoca. S druge strane, ne postoji umetnik koji je stvarao akulturno; svakog umetnika manje ili više obeležila je kultura ambijenta u kome je ponikao i u kome se profesionalno izgradio. Zavisno od izvorišta kreativnosti, kreativnim industrijama mogu se podjednako relevantno baviti i humanističke i društvene i primenjene nauke, odnosno i kulturna i ekonomska i socijalna i urbana politika.

Za razliku od kulturnih i kreativnih industrija odnosno radinosti, kreativna ekonomija posmatra i kulturu i kreativnost kroz stvaralaštvo u okviru privređivanja, tj. mikroekonomski i makroekonomski. Ona se za kulturni kod i identitet u okviru kreativnog proizvoda interesuje samo ako je ekonomski relevantan. Kod kreativne ekonomije pre svega je reč o ekonomiji, tj. moglo bi se reći – isključivo je reč o ekonomiji. Tamo npr. gde se neko bavi kulturnim nasleđem i kako ga zaštiti i staviti u funkciju turizma, npr, bitno je samo ovo poslednje, kako je smešteno u privrednu turističku delatnost i koliko je tu relevantno. Polje zaštite, aspekti humanistike tu su potpuno irelevantni, jer to pripada istraživanjima kulturnih industrija. Kreativna ekonomija posmatra fenomenologiju kreativnog sektora i pokušava da utvrdi i korelaciju nekih društvenih ili kulturoloških promena i ekonomskih zakonitosti. U nekim definicijama kreativna ekonomija se posmatra kao proširena oblast kreativnih industrija, tj. pored postojećih 13 industrijskih grana, kreativnu ekonomiju još čine tehnologija, nauka, obrazovanje, kao i delatnost istraživanje i razvoj (R&D) i inženjering. 

Virtuelni institut – A.Đ.

4. septembar 2015.

Ostavite odgovor