Knjige o kreativnoj ekonomiji koje bi trebalo obavezno pročitati (4)

Chris Bilton: Management and Creativity – From Creative Industries to Creative Management (2006-2007)

Knjiga Menadžment i kreativnost objavljena je 2007. godine (izdavač Blackwells, Oksford) i sadrži sledeća poglavlja: Uvod; Definisanje kreativnosti; Od pojedinca do procesa: Kreativni timovi i inovacija; Kreativni sistemi: Implikacije na menadžment i javnu politiku kreativnih industrija; Upravljanje kreativnim radom pomoću popuštanja i kontrole: Mit o samomotivisanom kreativnom radniku; Uočavanje obrasca: Strategija, liderstvo i adhokratija; Razvoj poslovanja i organizaciona promena; Od kreativnog marketinga do kreativne potrošnje; Politika kreativnosti, Indeks pojmova.

U uvodnom delu Bilton kaže: Definicija kreativnosti i kreativne ekonomije je proširivana tako da se obuhvate sve industrije, a istovremeno je proširivana i definicija kulture u koju je trebalo uključiti popularne i komercijalne oblike zabave. U nadmetanju za sredstva i prestiž, kulturni sektor je isticao svoj ekonomski učinak (koji se meri radnim mestima, zaradom od izvoza, doprinosom bruto društvenom proizvodu) i ekonomski značaj (u pogledu urbane obnove, promocije javnih interesa, turizma, kvaliteta života). Rezultat tih procesa bila je pojava kreativne ekonomije koja je, kao sveobuhvatna pojava, u potpunosti prevladala. Tako su se kreativnost industrije (dinamični rukovodioci koji „crpu snagu iz haosa“) i industrijalizacija kreativnosti (nije važan kvalitet, meri se učinak) udružile u neoliberalističkom veličanju vrednosti nove kreativne ekonomije. Prema rečima njenih zagovornika u industriji, politici i umetnosti, kreativna ekonomija je početak novog industrijskog doba koje se temelji na kulturi i kreativnosti a ne na materijalnim dobrima.

Kreativna ekonomija je povezana sa suštinskom promenom industrijskog poretka – prelaskom iz fordizma u postfordizam, s kupovine u prodavnicama na kupovinu preko Interneta, s atoma na bitove. Kreativnost se našla „u istom loncu“ sa ekonomskim, društvenim i kulturnim promenama koje najavljuju novi svetski poredak. U stvarnosti, prelazak na nove oblike proizvodnje nije sveobuhvatna. Kreativne i tradicionalne delatnosti i dalje se međusobno podržavaju i sjedinjuju. (…) Zagovaranje kreativne ekonomije kao solidne zamene za staru ekonomiju ima i svoju moralnu dimenziju. Zatvaranje fabrika i otvaranje umetničkih i kulturnih centara, kao i opšte oduševljenje procvatom kreativnih industrija, ohrabrivalo je političare da uskrate podršku „umirućoj“ proizvodnoj industriji. Ipak, proizvodnja je još glavni izvor masovnog zapošljavanja, dok će kreativnu ekonomiju verovatno karakterisati samozapošljavanje i male firme u kojima radi visokoobrazovana manjina. Nova kreativna klasa zavisi od armije kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika koji obavljaju prljavi deo posla.

Management and CreativityZa preispitivanje kreativne ekonomije kao zamene za tradicionalnu, pored moralnih i političkih posledica, postoje i pragmatičniji razlozi. Statistička merenja rasta kreativnih industrija otkrivaju činjenicu da su mnogi radnici koji tom rastu doprinose ili samozaposleni ili povremeno angažovani (po pojedinačnom projektu). Uz to, nedovoljno jasne definicije „kulturnih radnika“ stvaraju značajne teškoće u statističkom praćenju zaposlenosti u kulturnim industrijama. Poslovi u kreativnim industrijama su neredovni i nepredvidivi, nude malo šansi za napredovanje u karijeri i ne garantuju sigurnost radnog mesta. Svaki pokušaj jasnog definisanja kreativnih industrija, u smislu ponude i potražnje, linearnih proizvodnih procesa i dobiti, vodi preteranom pojednostavljivanju. Kreativna ekonomija raspolaže zavidnim osnovnim kapitalom, ali u velikoj meri zavisi od procene nematerijalnih dobara i očekivane zarade. Posledica takve nestabilnosti, svojstvena skoro svim kreativnim industrijama, bila je krah brojnih internet kompanija (dot com) krajem devedesetih godina… Kreativnu ekonomiju, zbog njene nepostojanosti i složenosti, treba ozbiljno proučavati zato što, očito, ne predstavlja lagodno poslovanje već budućnost punu neizvesnosti i rizika. Ne treba se zavaravati time da će kreativna ekonomija doneti novo doba neograničene dobiti i društvene integracije. Naprotiv. (…) Kreativna ekonomija nije zamena za tradicionalnu privredu, ali zahvaljući nekim činiocima može biti značajno istraživačko polje.

Kreativnost i kreativne industrije jesu precenjene. Definicije kreativnosti i kreativnih industrija su namerno proširivane i zloupotrebljavane – koliko zbog sebičnosti aktera, toliko radi stvaranja primamljive slike budućeg društvenog i privrednog razvoja. U tom procesu, kreativnost se odvaja od vrednosti koje je određuju i tako svodi na puku jurnjavu za novotarijama. Kreativne industrije su, na sličan način, istrgnute iz konteksta i označene kao suština nove ekonomije. Zapravo, kreativne industrije i kreativna privreda uopšte označavaju promenu pravca kretanja celokupnog privrednog razvoja pre nego jedinstvenu kategoriju ili podsektor ekonomije. Cilj ove knjige, je pre svega, da odbacujući proizvoljne opise i olake sudove o kreativnoj industriji i kreativnoj ekonomiji, ponudi primerenu i upotrebljivu definiciju kreativnosti. Definicija će biti utemeljena na psihološkim teorijama kreativnosti kako bismo naglasili složenost ovog pojma koju upotpunjuju inovativnost i traganje za značenjem. Istovremeno, pokušaćemo da preispitamo kontekst kreativnih industrija, posmatrajući ih kao skup različitih vidova poslovne prakse, modela rada i organizacije, u kojem se primenjuje i ispituje kreativnost, a ne kao zamenu za tradicionalne proizvodne delatnosti.

U prvom poglavlju iz psihološke teorije izvodimo definiciju kreativnosti koju sagledavamo kao složen, višedimenzionalan proces. U drugom poglavlju, analizom rada kreativnih timova, proširujemo definiciju kreativnosti i istražujemo da li postoje kreativni pojedinci i šta menadžeri mogu da preduzmu kako bi razvijali kreativne potencijale u svojim organizacijama. U trećem poglavlju kreativne timove smeštamo u širi kontekst kreativnih organizacija i sistema. Ukoliko se proizvodni procesi obezbeđuju ugovorima sa drugim firmama i prostiru se kroz mrežu i duž lanaca izvan firme, menadžeri i kreatori poslovne politike trebalo bi da veću pažnju posvete razumeni i transakcijama koje prethode inovacijama ili koje im slede nego na kreativnim pojedincima i novim idejama. U četvrtom, petom i šestom poglavlju, uzimajući u obzir kako teorije menadžmenta tretiraju kreativnost, pažnju preusmeravamo sa upravljanja kreativnošću na kreativnost u upravljanju. U sedmom poglavlju razmatra se kreativnost u marketingu, konačno u osmom poglavlju, vraćamo se na šire efekte redefinisanja kreativnost kao složenog i protivrečnog procesa. (prevod Svetlana Stefanov)

Kris Bilton je doktorirao studije kulture i od 1998. predavač je na Univerzitetu Vorvik (Warwick), Velika Britanija i to na modulima Kreativnost i organizacija i Marketing i tržišta. Iskustvo je sticao i u kulturi, kao član pozorišne trupe, ali i kao deo gradske uprave za kulturu, a od 2008. do 2014. godine bio je i direktor Centra za studije kulturne politike na matičnom univerzitetu. Urednik je i međunarodnog časopisa za kulturu International Journal of Cultural Policy, a specijalizacija mu je: digitalna inovacija u umetnosti, kreativni procesi i organizaciona promena.

Njegova najvažnija bibliografija:

Priredio A.Đ.

Objavljeno 21. januara 2016.

Ostavite odgovor