Zaštita intelektualne svojine u Srbiji

I Značaj intelektualne svojine

Intelektualna svojina je zajednički naziv za dve vrste prava: industrijsku svojinu i autorsko i srodna prava. Iako se radi o veoma kompleksnom pravnom pojmu, najuopštenije bi se moglo reći da je reč o svojini na nematerijalnim, intelektualnim dobrima. “Klasična” svojina postoji na materijalnim dobrima, tačnije, na stvarima – na automobilu, stanu, kompjuteru, telefonu i tako dalje, dok je intelektualna svojina štiti ljudsku kreativnost, sve ono što je proizvod čovekovog kreativnog duha: pronalaske, dizajn, muziku, književnost, slikarstvo, znakove razlikovanja i tako dalje. Pravo svojine garantuje da će onaj ko sagradi kuću u toj kući moći mirno da živi; norme intelektualne svojine garantuju da će onaj ko napiše knjigu, komponuje muziku, smisli neki pronalazak ili stvori nešto drugo što je novo ili originalno, u pogledu takvog dela biti zaštićen, a to znači – da niko neće smeti da koristi to delo bez njegove dozvole i da će za svako korišćenje takvog dela autor dobiti odgovarajuću naknadu. Ideja o potrebi da se kreativan ljudski rad zaštiti i da se autoru prizna neka vrsta monopola na ekonomsko iskorišćavanje onoga što je svojom pameću, radom i talentom stvorio, nastala je vrlo davno, još u 15. veku.

Davne 1421. godine, tada poznati firentinski arhitekta i pronalazač, Filipo Brunalaski, konstruisao je brod koji je trebalo da predstavlja tehničko rešenje za problem prevoza kamena rekom Arno, u to vreme, inače, ozloglašen i veoma rizičan posao. Brunalaski, talentovan ali sujetan čovek, umetnik i konstruktor sa razvijenim smislom za preduzetništvo, došao je na ideju da unovči svoju dobru reputaciju koju je u to vreme uživao kod firentinskih vlasti. On je odbio da otkrije detalje konstrukcije svog broda, sve dok mu vlast ne omogući monopol na njegovom korišćenju u naredne tri godine. I vlasti su mu to i odobrile. Danas se Brunalaskijev monopol na trogodišnjem korišćenju “Monstruma” – tako se zvao njegov brod, pamti kao prvi u istoriji zabeležen patent. Iako je njegova sudbina bila tragična, brod je potonuo već posle 25 kilometara svoje prve plovidbe, ideja o nagradi za pronalazača je ostala. Ona i danas živi a njen značaj je veći nego ikada pre: na patentnom pravu danas počivaju čitave industrije, farmaceutska ili IT industrija na primer. Slično je i sa drugim oblastima intelektualne svojine. Industrije zasnovane na autorskom pravu zarađuju milijarde dolara, zapošljavaju stotine hiljada ljudi širom sveta, dok sporovi iz intelektualne svojine spadaju među sporove od najveće vrednosti. Američki sud je 24. avgusta 2012. godine utvrdio da kompanija SAMSUNG, zbog povrede patenata i dizajna pametnih telefona kompanije APPLE, mora da plati naknadu štete u iznosu od 1.049 milijardi dolara.  

Intelektualna svojina stvara pravne pretpostavke da kreativni ljudi žive od svog rada. Ta duboko moralna ideja, da ljudski rad mora da bude nagrađen, takođe je i pretpostavka ekonomskog i kulturnog razvoja svakog savremenog, civilizovanog društva. Nije zaštita intelektualne svojine radi intelektualne svojine, već ona vredi samo onoliko koliko doprinosi boljem životu ljudi. Progres svakog društva, pa i progres čovečanstva u celini, počiva na znanju, jer “znanje je moć”, kako je jednom zabeležio Frensis Bejkon. Sistem intelektualne svojina je zamišljen da bi stimulisao stvaralaštvo, istraživanje i razvoj. Ekonomski najmoćnije zemlje savremenog sveta su upravo one koje imaju i najjači sistem intelektualne svojine. Zapravo, u savremenom svetu već odavno ne postoji nijedna razvijena zemlja, ni jedno prosperitetno društvo, koje nema razvijen sistem zaštite intelektualne svojine.  

II Doprinos autorskih industrija u stvaranju bruto društvenog proizvoda i zapošljavanju građana

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), svake godine pravi studiju[1] o tome kakav je uticaj industrija zasnovanih na autorskom pravu[2] na bruto društveni proizvod zemalja i njihovu zaposlenost. Poslednja studija, koja je rađena 2012. godine, pokazuje da autorsko pravo ima sve veći i veći doprinos u stvaranju bruto društvenog proizvoda.  U proseku, industrije zasnovane na autorskom pravu doprinose sa 4-6.5% bruto društvenog proizvoda, dok je u tehnološki i ekonomski najrazvijenijim zemljama taj procenat veći. Na primer u Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji taj procenat ide iznad 10%, dok je u Južnoj Koreji nešto iznad 8%. Tipično je da zemlje koje su prošle kroz brz ekonomski rast imaju veći procenat učešća “autorskih industrija” u bruto društvenom proizvodu nego zemlje koje se sporije razvijaju.  Od zemalja u našem okruženju, Mađarska se izdvaja kao zemlja u kojoj je doprinos autorskih industrija u bruto društvenom proizvodu najviši i iznosi nešto malo manje od 7%.

Studija Svetske organizacije za intelektualnu svojinu daje i odgovor na pitanje koliko industrije zasnovane na autorskom i srodnim pravima zapošljavaju ljudi. U proseku, 5.9% od ukupnog broja zaposlenih, radi u spomenutim industrijama. Od evropskih zemalja u kojima je studija rađena, najveći broj zaposlenih u industrijama zasnovanim na autorskom pravu je u Mađarskoj, nešto iznad 7%, dok je u Sloveniji taj broj nešto malo manji od spomenutih 7%, a u  Bugarskoj i Hrvatskoj taj broj je nešto niži od 5%.   

U okviru industrija i delatnosti koje u potpunosti počivaju na autorskom pravu, daleko najveći doprinos u stvaranju bruto društvenog proizvoda daje industrija štampanih izdanja, knjiga i drugih štampanih publikacija, čak 40.46%, a za njom slede industrija softvera i baza podataka sa 23.19%, delatnosti u oblasti radija i televizije sa 12.8%, dok filmska industrija učestvuje sa 4.07% a muzička sa 5.7%.

Srbiji je neophodna pomenuta studija o značaju kreativnih industrija u stvaranju bruto društvenog proizvoda i zapošljavanju ljudi jer će stvoriti jasniju sliku o njihovom značaju za ekonomiju i kulturu naše zemlje. To će u krajnjoj liniji pomoći da se formira jedna jasnija politika u odnosu na ovo pitanje i čvršća politička volja za borbu protiv piraterije i unapređenja zaštite svih oblika intelektualne svojine.

III Stanje u Republici Srbiji

Naša zemlja može da se pohvali veoma dugom istorijom zaštite intelektualne svojine koja počinje još u 19. veku. Kraljevina Srbija bila je jedna od jedanaest zemalja potpisnica Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine iz 1883. godine, što nas svrstava u red zemalja sa najdužom istorijom međunarodng prava industrijske svojine u Evropi. Već naredne 1884. godine, Kraljevina Srbija je donela i prve nacionalne propise iz oblasti znakova razlikovanja. Bili su to Zakon o zaštiti modela i mustara i Zakon o zaštiti trgovačkih i uslužnih žigova.

Danas Srbija ima kvalitetne zakone iz ove oblasti, potpisnica je najvažnijih međunarodnih ugovora iz domena industrijske svojenine i autorskog i srodnih prava i ima stalnu i dobru saradnju sa najvažnijim međunarodnim institucijama ove vrste, pre svega sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu (World Intellectual Property Organization: WIPO) i Evropskim zavodom za patente (European Patent Office: EPO).

Zaštita intelektualne svojine značajna je i za naše pridruživanje Evropskoj Uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Član 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predviđa da će Republika Srbija “preduzeti sve neophodne mere kako bi najkasnije 5 godina od stupanja na snagu ovog Sporazuma obezbedila nivo zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou koji postoji u Zajednici, uključujući i delotvorna sredstva za sprovođenje tih prava”.

U izveštaju koji je Evropska komisija objavila 10. oktobra 2012. godine, a koji se tiče napretka Srbije u evropskim integracijama, naša zemlja je dobila veoma dobru ocenu kada je reč o zaštiti intelektualne svojine. Rečeno je pored ostalog da imamo veoma dobre propise iz ove oblasti koji su u najvećoj mogućoj meri unifikovani sa propisima iz Evropske Unije. S druge strane, svega dva meseca nakon mišljenja Evropske komisije, donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima koji sadrži izvesna rešenja koja su od strane Evropske komisije i Sjedinjenih Američkih Država ocenjena kao suprotna međunarodnim obavezama Republike Srbije i ocenjena kao korak unazad. Tu pre svega mislim na ukidanje “muzičkog dinara” za zanatske radnje u Srbiji. Suprotno široko rasprostranjenom uverenju da je na ovaj način država ukinula još jedan nepravedan “državni namet” koji je gušio našu privredu, istina je da su zapravo suspendovana privatna prava jedne društvene grupe – autora i nosilaca autorskog i srodnih prava, u korist druge društvene grupe – vlasnika zanatskih radnji. Ta odredba bi imala opravdanje kada bi se ograničila na stare zanate, jer država ima interes da podrži ono što predstavlja deo njene istorije i kulturnog identiteta, a takođe to ne bi predstavlja nikakav značajan gubitak za naše autore i nosioce srodnih prava. Ali isto tako smatram da nije društveni interes da se uzme od kompozitora, da bi se dalo vlasnicima frizerskih salona, salona lepote, pedikirima i tako dalje. U jednoj anketi koja je prošle godine sprovedena u Velikoj Britaniji, pokazalo se da 82% ispitanika radije ide u frizerske salone u kojima se pušta muzika, nego tamo gde muzike nema. Muzika je sredstvo za podizanje nečijeg profita, način da se privuče klijent, a ne samo sredstvo da se radna atmosfera učini prijatnijom za zasposlene i klijente.

Spomenute izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima donese međutim i neke dobre novine. Istakao bih pre svega odredbu koja kaže da su “emiteri radio i televizijskog programa dužni da vode elektronsku evidenciju emitovanja i reemitovanja autorskih dela”, a da će “nadzor nad vođenjem elektronske evidencije vršiti Republička radiodifuzna agencija”.

Kvalitetan sistem kolektivnog ostvarivanja prava nigde ne počiva isključivo na organizacijama. Da bi spomenuti sistem zaista funkcionisao i ispunio svoju društvenu funkciju, neophodno je da organizacije imaju dobro organizovane i uređene odnose sa korisnicima, pre svega sa emiterima. Evidencija o emitovanim delima (košuljice) koje emiteri šalju organizacijama od suštinskog su značaja za pravičnu i transparentnu raspodelu ubranih naknada u organizacijama. Član 184. Zakona o autorskom i srodnim pravima i inače predviđa da se raspodela naknada mora temeljiti na preciznim podacima o iskorišćavanju predmeta zaštite, a to su košuljice. Čuvanje elektronske arhive korišćenih autorskih dela od strane emitera trebalo bi da garantuje podudarnost između one muzike koja je uneta u softver u organizaciji i onoga što je stvarno emitovano. Kada organizacija obračuna nekom svom članu određeni iznos autorskih tantijema, u pojedinačnom obračunu vidi se koje su od njegovih pesama emitovane. Ukoliko postoji sumnja da su te pesme zaista emitovane u toj meri, to će biti provereno kroz uvid u elektronsku arhivu emitera. To će biti način da se proveri da li se u organizaciji zaista u softver unose oni podaci koji su dobijeni od emitera. Takođe, ova odredba će doprineti i većoj transparentnosti rada emitera. Naime, elektronska evidencija emitovanih dela moraće da se vodi na pravno uređen i organizovan način što će suziti mogućnost zloupotreba od strane emitera.

Ali bez obzira na gore rečeno, nesumnjivo je da je Republika Srbija u poslednje dve decenije uradila mnogo na unapređenju sistema zaštite intelektualne svojine, na doradi zakona i njihovom usaglašavanju sa međunarodnim normama, kao i na izgradnji institucija za sprovođenje prava intelektualne svojine.

Još 2004. godine Carinskim zakonom uvedene su mere na granici za zaštitu intelektualne svojine a Carinska uprava je osnovala posebno Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine koje već više godina ostvaruje značajne rezultate.

Godine 2005. donet je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, na osnovu koga je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Ovo tužilaštvo je nadležno za gonjenje krivičnih dela protiv intelektualne svojine kada se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi  u materijalnom ili elektronskom obliku.  Takođe, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, kao deo Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, formiran je 2007. godine Odsek za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine. Neposredna nadležnost Odseka je borba protiv povreda autorskog prava na Internetu. Radi vršenja inspekcijskog nadzora donet je Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine na osnovu koga su inspekcijski organi stekli pravo nadzora u cilju sprečavanja prometa krivotvorene i piratske robe na unutrašnjem tržištu.

Veliki značaj za zaštitu intelektualne svojine i pre svega borbu protiv fizičke piraterije u Srbiji, ima Zakon o optičkim diskovima.

Zakonom o optičkim diskovima se uspostavlja državna kontrola nad proizvodnjom i prometom optičkih diskova sa snimljenim sadržajem. Proizvodnju optičkih diskova sa snimljenim sadržajem (muzičkih, filmskih i drugih optičkih diskova) u Srbiji trenutno može da obavlja samo onaj privredni subjekt koji za to dobije dozvolu od Zavoda za intelektualnu svojinu, i to pošto Zavod prethodno proceni da su ispunjeni svi zakonom predviđeni uslovi za to. Takođe, promet optičkih diskova sa snimljenim sadržajem (muzičkih diskova, filmova i tako dalje) nije više moguć ako diskovi nisu snabdeveni SID kodovima. To značajno olakšava posao policije i tržišne inspekcije u borbi protiv fizičke piraterije. Nijedan disk koji nema SID kod ne sme da bude u prometu (u prodaji, video klubu i tako dalje). Najzad, nije više moguć ni uvoz u Srbiju onih optičkih diskova sa snimljenim sadržajem koji nisu snabdeveni SID kodovima.   

U Srbiji je dosta urađeno i na polju edukacije u oblasti intelektualne svojine. Zavod za intelektualnu svojinu, uz podršku Evropske Unije, formirao je Edukativno-informativni centar. Tokom protekle 2,5 godine (Centar je počeo sa radom januara 2010. godine) više od 5.000 ljudi je prošlo obuku iz oblasti intelektualne svojine u organizaciji Centra, privrednici, državni službenici, sudije i tako dalje. Program obuke je osmišljen u saradnji sa inostranim ekspertima, uglavnom stručnjacima Evropskog zavoda za patente, ali i drugih evropskih institucija, na osnovu brižljive analize potreba različitih grupa korisnika.

IV Strategija razvoja intelektualne svojine

Republika Srbija je 2011. godine donela Strategiju razvoja intelektualne svojine za period 2011-2015. godine, koju je izradio Zavod za intelektualnu svojinu u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu WIPO i nekoliko drugih ministarstava. Strategija daje jasan pregled trenutnog stanja zaštite intelektualne svojine u Republici Srbiji, određuje ciljeve koji bi trebalo da budu ostvareni do 2015. godine, kao i načine za ostvarenje tih ciljeva. Mnogi od tih ciljeva već su ostvareni, poput donošenja spomenutog Zakona o optičkim diskovima, zatim i Zakon o zaštiti poslovne tajne, urađeno je mnogo na planu edukacije i podizanja javne svesti o značaju zaštite intelektualne svojine. Jedan od glavnih ciljeva koji strategija postavlja jeste borba protiv piraterije.

Čvršća i organizovana saradnja između različitih državnih organa s jedne i privatnog sektora s druge strane, u zajedničkoj borbi protiv piraterije, čini se da je ključna za uspeh. To pokazuju brojna svetska iskustva. Nigde u svetu, pa ni kod nas, borba protiv piraterije nije nadležnost samo jedne institucije. Ona uvek podrazumeva koordinirano delovanje različitih državnih struktura i nosilaca prava, a iskustva drugih zemalja nam govore da je jedino takav pristup plodotvoran i da donosi rezultate. Carina, policija, organi inspekcije, sudovi i Zavod za intelektualnu svojinu,  aktivno će ubuduće sarađivati između sebe, ali i sa privatnim sektorom – nosiocima prava, izdavačima, organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, udruženjima korisnika autorskih dela i predmeta srodnih prava, sve to kroz razmenu informacija, iskustava i na svaki drugi način, sa ciljem borbe protiv piraterije. Čvrsta politička volja, organizovan rad i posvećenost predstavnika javnog i privatnog sektora u borbi protiv piraterije dovešće do toga da se stepen piraterije u Srbiji svede na podnošljive mere. Na Konferenciji Američke privredne komore u Srbiji koja je decembra 2012. godine održana u Aranđelovcu, zamenik američkog ambasadora u Srbiji, naveo je podatak da bi smanjenje stope piraterije u Srbiji za samo jedan procenat, dovelo do otvaranja 1.200 novih radnih mesta u našoj zemlji. Na žalost, Srbiji u ovom trenutku, kao i većini drugih zemalja u Evropi, nedostaju jasni statistički pokazatelji kolika je stvarna šteta koju piraterija nanosi našoj ekonomiji.

Jedan od glavnih strateških ciljeva koje bi Republika Srbija trebalo da ostvari u periodu do 2015. godine, jeste specijalizacija sudova koji bi sudili u predmetima iz intelektualne svojine. Trenutno u Srbiji čak 42 suda (26 viših sudova i 16 privrednih sudova) odlučuju u predmetima iz intelektualne svojine. Budući da je materija intelektualne svojine veoma kompleksna, da su naše sudije ionako opterećene velikim brojem predmeta, vitalan je interes ovog društva da se sudovi u ovoj oblasti sudovi specijalizuju, barem kroz koncentraciju predmeta iz intelektualne svojine u jednom, ograničenom broju sudova, eventualno u tri suda, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Smatram da bi to sasvim sigurno doprinelo kvalitetnijem i efikasnijem suđenju u predmetima iz intelektualne svojine.

Vladimir Marić

Objavljeno 23. januara 2013.

Sva prava zadržava Centar za istraživanje kreativne ekonomije – Mad Marx®. 


[1] Za više detalja pogledati na adresi http://www.wipo.int/ip-development/en/creative_industry/pdf/economic_contribution_analysis_2012.pdf.

[2] Industrije zasnovane na autorskom pravu su: a) industrije zasnovane u potpunosti na autorskom pravu: industrija štampanih izdanja, filmska industrija, muzička industrija, industrija softvera, industrija oglašavanja; tu još spadaju i delatnosti u oblasti pozorišta, fotografije, kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava i vizuelnih umetnosti; b) zavisne industrije: industrija proizvodnje i prodaje televizora, CD i DVD plejera, kompjutera, industrija muzičkih instrumenata i fotografske opreme, opreme za fotokopiranje i tako dalje. Ove industrije obezbeđuju sredstva za umnožavanje, širenje i konzumiranje autorskih dela i predmeta srodnih prava; v) delatnosti koje delimično počivaju na autorskom pravu: stvaralaštvo u oblasti arhitekture, pravljenja nakita, nameštaja i tako dalje; g) delatnosti koje samo u maloj meri imaju veze sa autorskim pravom, kao što je transport, telefonija, i tako dalje.   

 

Ostavite odgovor