Kreativni klasteri – definicija i modeli

UDK 005.(7); 338.46

Aleksandar Đerić

Uvod

Ovaj pregledni članak definiše pojam kreativnosti i pojam klastera, posmatrajući holistički fenomenologiju i strukturu kreativnog klastera. Tekst objedinjuje opšte poznate odlike kreativnih klastera i autorski pristup o njegovoj složenoj prirodi, dat kroz deobu i klasifikaciju, sintetički sud i postulate koji mogu biti deo jedne teoreme.

  1. Određenje kreativnosti i određenje klastera
  1. Kreativnost – (lat creare – stvarati) – svojstvo zasnovano na znanju, inteligenciji, imaginaciji, talentu i veštinama; mentalni i društveni proces koji uključuje stvaranje, interpretaciju i reinterpretaciju sistema ili elemenata ideja, pojmova, predstava, simbola, principa, koncepata, modela, metoda, tehnika, instrumenatarijuma, alata i različitih teorijskih ili praktičkih rešenja. Kreativnost izvire s jedne strane u kognitivnosti, a s druge u inventivnosti i inovativnosti razuma i uma i unutarpersonalnim i interpersonalnim svojstvima, stanjima i procesima. Glavne odlike kreativnosti su originalnost, generisanje, multiplikovanje i referentnost efekta, kao davanje odgovora ili rešenja kao reakcije na podsticaj (kreativnost ne može biti okrenuta sama sebi, iako može promišljati o sebi kroz refleksivnost). 

0.0.0 Klaster – (eng. Cluster – grozd) – proces ili model aglomeracije više organizacionih, proizvodnih ili privrednih elemenata u jednu po unutrašnjim svojstvima i spoljašnjoj funkciji konzistentnu i funkcionalnu celinu uz očuvana generička svojstva konstituenata a uz pridodat potencijal kroz efekte indukovanog generisanja, multiplikovanja i kvalitativnog i kvantitativnog unapređenja primarnih svojstava – organizacionih, produkcionih i kulturnih.

  1. Kreativni klaster – geografsko, gransko ili funkcionalno povezivanje subjekata kreativnog sektora radi kreiranja nove celine na osnovu unutrašnje komplementarnosti i spoljašnje svrhovitosti, uz glavni kriterijum ekonomske logike zajedničkog nastupa ili prodora na tržištu i dodavanje kapitalne vrednosti i nematerijalnog kreativnog svojstva svakom pojedinačnom povezanom autputu i klasterskoj celini ukupno.

1.1. Logika kreativnog klastera. Klaster postulira neograničenost kreativnih i ograničenost prirodnih odnosno tehničkih resursa koje koristi u proizvodnji i lancu snabdevanja, ali i ograničenost tržišta.    

1.2 Fizika klastera. Klaster je uvek sistem, a njegovi kreativni resursi se mogu neograničeno množiti geometrijskom progresijom. Klaster obično podrazumeva „grozdanje“ subjekata na istoj teritoriji, ali može i odstupati od toga, npr. biti interesno grupisanje preduzeća neke grane na nivou države, radi zajedničkog nastupa na inostranom tržištu.

1.3. Organizacija klastera. Klaster mora imati horizontalnu strukturu donošenja odluka, stratešku viziju i plan razvoja i podelu rada i odgovornosti. Svako može slobodno ući ili izaći iz klasterske organizacije. Klaster ne podrazumeva unutrašnju konkurenciju, ali je i ne isključuje. Unutar klastera mogu se povezati konkurentska preduzeća, naročito ako imaju zajednički cilj da naprave prodor na tržište i suzbiju spoljašnju konkurenciju. Ipak, konkurentnost kroz niže troškove ili bolji kvalitet nije jedini glavni cilj postojanja klastera. Reč je i o specifičnoj kulturi kojom se pristupa radu, proizvodnji, okruženju, a koje se može sublimisati kroz filozofiju preduzeća ili njegovu unutrašnju kulturu, a to je neodvojivi deo vrednosti brenda, iako ne mora biti posebno naglašen.

1.4. Tipovi klastera.  Kreativni klasteri mogu biti profitabilni i neprofitni, javni ili preduzetnički (privatni), lokalni, međuopštinski ili granski, na široj teritoriji. Klaster nije holding ili koncern, poslovno udruženje u užem smislu reči, niti je mreža (distributivna npr) iako može imati njene osobenosti. Kreativni klasteri mogu biti proizvodni, uslužni, mešoviti, a po prirodi članica postoje profitabilni industrijski kreativni klasteri (glavnina delatnosti je industrijska proizvodnja, ali su inovativnost i kreativnost komponente podizanja produktivnosti i konkurentnosti) i profitabilni i neprofitni art klasteri (pretežna, često i jedina delatnost su umetnosti i kulturna produkcija, industrije zabave i slobodnog vremena). Klaster može biti organizovan horizontalno i vertikalno. Horizontalno organizovani klasteri imaju zajednička upravljačka tela i think-tank centar kao informacionu, istraživačku i konsalting podršku. Vertikalni klaster zasniva se pre svega na logici lanca snabdevanja. Bilo koji tip klastera podrazumeva isto tržište ili tržišni segment, sličnost proizvoda ili ljudski kapital koji može fluktuirati između klasterskih jedinica.       

1.5. Modeli kreativnih klastera. Klasteri u užem i širem smislu mogu biti još i kreativni kvartovi, zone unapređenog poslovanja (BID), kreativna žarišta (hub) kreativna čvorišta (node), kreativni inkubatori, tehnološki parkovi, zabavni parkovi, kreativni gradovi i mreže kreativnih gradova. Šematskih i strukturnih modela, naravno, može biti neograničeno mnogo, budući da je veliki broj elemenata koji se mogu kombinovati i ukrštati (tehonologija, lanac proizvodnje, završni proizvod, razvijanje tržišta, razvoj brendova, struktura, vlasništvo, itd). Ovde ćemo dati šemu jednog mogućeg modela grupisanih klastera i sektora za integrisane digitalne medije.
 Kreativni-klaster-shema

Dijagram kreativnog klastera – autor Aleksandar Đerić

1.6. Morfologija klastera. Proces identifikovanja, opisa ili određenja klastera nije standardizovan. Analiza ili vrednovanje klastera zavisi od metodologije lokalne ekonomske politike i politike zapošljavanja. Osnovna odlika kreativnog klastera je učešće u istom procesu proizvodnje ili davanja usluga od strane različitih subjekata, prema principu komplementarnosti proizvodnje i dodavanja vrednosti finalnom proizvodu ili grupi proizvoda. Uticaj globalizacije i potraga za nižim troškovima (prenošenje delova proizvodnje u zemlje sa jevtinom radnom snagom npr) mogu opredeljivati članice istog klastera da deluju u različitim geografskim oblastima, uz očuvanje klasterske kooperativnosti. Cilj klastera je da poveća produktivnost okupljenih preduzeća, potom razvoj, testiranje i implementaciju inovativnih modela poslovanja, kao i stimulaciju nastanka novih poslovnih praksi na teritoriji postojanja. Glavni poslovni cilj je da se na određenoj teritoriji postavi u ključnu poziciju poslovnog lidera ili zadrži stečenu tržišnu nadmoć. Geografsko grupisani subjekti u jednom kreativnom klasteru moraju imati i cilj unapređenja sredine, podižući joj produktivnost i ukupan prosperitet, rastom njene kreativne klase. Klaster bi trebalo da stvori novu socijalnu vrednost. Ulaganje u okruženje klasteru se uvek vraća, budući da podizanje kvaliteta života lokalne sredine znači i podizanje tražnje, kreativni podsticaj, time i otvaranje novog tržišta. Lokalno tržište je najisplativije. Pošto kreativni klasteri imaju veoma važnu ulogu u društvenom, kulturnom i ekonomskom razvoju lokalne sredine, to su neodvojivi deo lokalnih razvojnih, ekonomskih i kulturnih politika. „Zreli“ kreativni klaster je mešovitog tipa – objedinjuje preduzeća, javni i građanski sektor, umetnička udruženja, kreativne pojedince, umetnike i pojedince sa jakim društvenim kapitalom (harizmatične ličnosti), univerzitete i naučne laboratorije. U njega ulažu svi, jer svi imaju isti interes, da kroz klaster ispolje sopstvene kreativne sposobnosti, učestvuju u proizvodnji, ako je moguće dele dobit, ali pre svega kreiraju zajednicu u kojoj žele da žive.

1.7 Kreativni klasteri i kreativni gradovi. Pravi kreativni klaster je postao kreativni grad. Povezivanjem gradova u mrežu raste i kapitalna vrednost njihovih umreženih kreativnih klastera. Grad u kome postoji klaster živi 24  časa, klaster u kreativnom gradu radi neprekidno.

1.8 Kreativni klasteri i ideal razvijenog otvorenog društva.  Kada način rada i način života postanu jedno i kada većina prihvati kulturu života razvijene kreativnosti, tada se rađa otvoreno kreativno društvo, koje ima samo jednu  – kreativnu klasu. U kreativnom društvu, svako kreira prema sopstvenim mogućnostima i konzumira neograničenu količinu kreativnosti, budući da je kreativnost postala sastavni deo društva i njegova kulture.

1.9 Kreativni klaster i nacije. Kreativni klaster je neodvojivi od savremene globalne tržišne privrede i civilizacije, jer je istovremeno i model proizvodnje i kulturna pojava. Nacije koje žele da održe konkurentnost svoje privrede, moraju razvijati modele proizvodnje i distribucije, ali i urbane regeneracije kroz kreativne klastere.

Literatura:

1.     What are Creative Clusters (Unesco), http://portal.unesco.org/culture/en/ev.php-URL_ID=29032&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html

2.     Pratt, Andy C – Towards the Governance of the Creative Industries Production System, Media International Australia incorporating Culture and Policy, Volume 2004, Number 112, August 2004 , pp. 50-66(17)

3.     Porter, Michael – The Competitive Advantage of Nations, Free Press, New York, 1998.

4.     Wu, Weiping, Dynamic Cities and Creative clusters, Policy Research Working Paper Series 3509, The World Bank

5.     Evans, Simon – Introduction to Creative Industries (creativeclusters.com)

6.     Hartli, Džon – Kreativne industrije, Clio, Beograd, 2007.

Ključne reči: kreativni klaster, konkurentnost, organizacija rada, globalizacija

Objavljeno 10. februara 2009. 

Ostavite odgovor