Kreativne industrije u Rusiji: model gradskih klastera

UDK: 005.(7); 338.46

Ana Ćurčin

Pojam kulture savremenog doba postao je višeslojan i evidentno je da se infiltrirao u različite oblasti savremenog poslovanja. Očigledno prožimanje kulture i biznisa najbolje se ilustruje na primeru pojave tzv. kreativnih industrija, koje se uveliko razvijaju širom sveta. Koncept kreativnih industrija svakako je jedan od najinovativnijih danas, a svojim razrađenim metodama prodire u sve sfere savremenog društva. U Rusiji je, sa malim zakašnjenjem, započet proces realizacije strategije u okviru koncepta kreativnih industrija: mogu se zapaziti pokušaji naglašavanja modela «kreativnog grada» u Sankt Peterburgu i dinamični razvoj art klastera u Moskvi.

Kreativni (art) klaster je povezivanje organizacija kreativnih industrija na lokalnom nivou, u kome se formira okruženje koje stimuliše aktivnosti stvaralaca, ali i koje zadovoljava potrebe korisnika, pri čemu pozitivno utiče na okolinu. Analiza primera iz prakse pokazuje da model art klastera omogućava umetnicima i organizacijama u kulturi da prevaziđu finansijske poteškoće, da se stvori infrastruktura i atmosfera u kojoj se organizacije paralelno razvijaju. Rusija je velika zemlja kojoj su potrebne i velike promene da bi ovaj proces imao dalji razvoj, a učešće države, složili su se i umetnici i teoretičari, neophodno je zbog balansa između kulturnih i komercijalnih komponenti, koje su suštinske u konceptu kreativnih industrija.

Kovanica kreativne industrije stekla je veliku popularnost u proteklih dvadeset godina. Sintagmu su uveli teoretičari Frankfurtske škole u prvoj polovini XX veka pod nazivom «kulturna industrija» i ona je odražavala tada projektovani negativan uticaj industrijalizacije na kulturnu proizvodnju i standardizaciju kulturnog proizvoda. Tehnološki progres je doneo i proširenje terminološkog značenja, da bi danas koncept kreativnih industrija postao jedan od osnovnih faktora ekonomskog progresa u društvu. Začetak ideje kreativnih industrija je u Velikoj Britaniji, odakle se koncept rapidno širio u Kanadu, Australiju i druge anglosaksonske zemlje. Svaka od ovih zemalja poseduje sopstveni model razvoja u ovoj oblasti, koji se međusobno prožimaju u korist učinkovitijeg napretka u dostizanju tzv. opšteg društvenog blagostanja. Razvoj kreativnih industrija u Rusiji predstavlja adekvatan primer za analizu ovog fenomena jer, kao i u Srbiji, ovde postoje gotovo istovetni uslovi i prepreke koje su prisutne u razvoju inovativnih ideja i modela integracije kulture i ekonomije.

Napredak kreativnih industrija u Rusiji počeo je pre samo nekoliko godina i još nije poprimio razmere razvoja poput onog koji beleže Velika Britanija i ostale evropske zemlje. Propagiranjem zapadnih strategija i zagovaranjem same ideje kreativnih industrija u Rusiji najintenzivnije se bavi Institut za kulturnu politiku. Uz konstantne napore i organizaciju edukativnih radionica, konferencija i dr, počela je i realizacija prozapadnih strategija. Početak aktivnosti u domenu razvoja kreativnih industrija u Rusiji vezuje se za 2003. godinu i program pod nazivom “Plan akcije za Rusiju” u čijoj izradi su učestvovali Ministarstvo kulture, Savet Evrope i Institut za kulturnu politiku. Sprovedeno je istraživanje kulturnog sektora, mapiranje teritorija za realizaciju projekta i prilagođavanje projekata razvoja kreativnih industrija ekonomskim i društvenim specifičnostima Moskve i Sankt Peterburga (Gnedovskiй M, 2005).     

Projekti Instituta za kulturnu politiku u regionima Ruske Federacije imali su cilj da se ideja kreativnih industrija integriše u svest građana i prevaziđe ukorenjeno gledište javnosti da je nemoguć spoj kulture i ekonomije. Kreativne industrije u Rusiji postoje odvojeno, nezavisno jedna od druge i ne sklapaju se u zajednički sektor kreativne ekonomije. Viđenje integrisanog kreativnog sektora je odsutno i na različitim nivoima javne vlasti – federalnoj, regionalnoj i lokalnoj, pri čemu i sami preduzetnici u kreativnom sektoru vide sebe kao autsajdere u ovoj sferi. Stoga je aktivna promocija koncepta kreativnih industrija i dalje neophodna unutar ovog sektora.

Postojeće inicijative države u domenu razvoja kreativnih industrija u Rusiji svakim danom postaju intenzivnije, ali je njihova realizacija i dalje opterećena brojnim problemima. Početna faza razvoja je formiranje analitičko-dokumentacione baze i podizanje javne svesti o mogućnostima i prednostima razvoja kreativnog sektora. Prepreke u razvoju kreativnih industrija su pravno-formalne prirode i to u oblasti autorskog prava, finansiranja i poreske politike u domenu podrške kreativnom sektoru. Važno je napomenuti da u kontekstu politike razvoja kreativnih industrija bitnu ulogu u proteklih nekoliko godina ima i tendencija smanjenja budžetske podrške u kulturi. Pored toga, u procesu je i restrukturiranje budžetski finansiranog sistema kulturnih delatnosti. S tim u vezi, u okviru BOR-a (budžet koji je orijentisan na rezultat) menjaju se modeli planiranja i finansiranja kulture a očigledna je i tendencija ka sve većoj samostalnosti kulturnih organizacija, što predstavlja jednu od premisa razvoja kreativnih industrija. Međutim, treba naglasiti da je pogrešno mehanički implementirati zapadne modele, a ne uzimati u obzir društvene i ekonomske specifičnosti u Rusiji, kao istorijske okolnosti u kojima se ruski sistem kulturnih delatnosti razvijao.

Jedan od razloga za sporiji progres koncepta kreativnih industrija jeste postojanje semantičke i lingvističke barijere i na tom polju još se vodi polemika oko samog terminološkog određenja kulturnih (kreativnih) industrija. S jedne strane, pobornici kreativnih industrija propagiraju ovako određene „industrije“ kao jedan od glavnih faktora razvoja ekonomije. Protivnici ovog stanovišta posmatraju koncept kreativnih industrija kao komercijalizaciju (razvoj preduzetništva) kulture i orijentisanost isključivo na tržište, odnosno degradaciju kulturnih vrednosti i ruskog kulturnog sistema.


Klasterski orijentisan razvoj kreativnog sektora u Sankt Petersburgu i Moskvi


Gradska vlada Sankt Peterburga preuzela je model “kreativnog grada” i osnovala “Partnerstvo za razvoj kreativnih industrija: St. Peterburg – Helsinki – Mančester” u cilju istraživanja i primene inostranog iskustva, korišćenja postojećih potencijala i unapređenja kulturnih i kreativnih sektora kao osnovnog sredstva obnove gradske sredine. Institucionalna baza je Centar za razvoj kreativnih industrija, koji je usmeren na konsolidaciju sektora i razvoj mrežne saradnje između organizacija, pri čemu je razvoj kreativnog sektora propraćen podrškom države i jačanjem malog i srednjeg preduzetništva. Ideja kreativnog grada podudara se sa razvojem kulturnog turizma u Sankt Peterburgu i podrazumeva promociju kulturne ponude i priliv većeg broja turista. 

Nedovoljno uobličen kreativni sektor u Sankt Peterburgu je prva prepreka u razvoju i realizaciji ciljeva gradske vlade. Takođe, u sferi tradicionalnih kulturnih delatnosti, administratorima u kulturi i menadžerima nedostaju znanja i veštine iz oblasti menadžmenta i marketinga. Gradske vlasti Sankt Peterburga smatraju da je neophodno pratiti proces konsolidacije kreativnog sektora edukativnim programima među zaposlenima u kulturnim institucijama, preduzećima i organizacijama. Pored toga, dodatne elemente u realizaciji strategije su podizanje nivoa informisanosti unutar sektora i fleksibilnija poslovna politika velikih kulturnih institucija. Može se zapaziti da se u Sankt Peterburgu strategija kreativnih industrija koristi kao instrument upravljanja gradom. Ipak, uprkos nastojanjima gradskih vlasti i formalno proklamovanim ciljevima, proces razvoja kreativnih industrija odvija se sporo, bez aktivnih programa podrške koji bi omogućili postizanje proklamovanih ciljeva gradskih vlasti.

U Moskvi kreativne industrije se razvijaju kroz koncept art-klastera, kreativnih inkubatora i umetničkih centara. Model klastera vodi poreklo iz teorije ekonomije i postaje sastavni deo kreativnog sektora, zasnovan na kulturnom i umetničkom eklekticizmu. Definicija klastera u ekonomiji označava prostorno sažimanje samostalnih preduzeća koja organizaciono nisu udružena, već se među njima formiraju raznovrsni partnerski odnosi i različiti oblici saradnje: tehnička ili druga vrsta podrške, razmena kadrova, ideja, iskustva i sl.Osnivanje kreativnih klastera i jačanje njihove umreženosti doprinosi ekonomskom razvoju, povećanju broja novih radnih mesta, rešenju socijalnih problema, unapređenju infrastrukture, turizma i obnovi gradske sredine.

Kreativni klasteri su jedan od oblika podrške razvoju preduzetništva zasnovan na povezivanju različitih subjekata koji deluju u domenu kreativnih industrija na lokalnom nivou i u kojima se stvara sredina koja stimuliše kreativne aktivnosti i stvaralaštvo. U zavisnosti od prostorne dimenzije, u modelu kreativnog klastera mogu se zapaziti različiti oblici implementacije klasterski orijentisanog razvoja kreativnih industrija, a u zavisnosti od društvenih, ekonomskih i istorijskih okolnosti (npr. kulturni kvartovi, kreativne lokacije, umetničke zone, kulturni centri itd). Osnovni motiv razvoja klastera je uspostavljanje veze i saradnje među preduzećima ne bi li se na taj način obezbedila podrška za razvoj preduzetništva i jačanje kapaciteta određenih sektora i time unapredila lokalna ekonomija i blagostanje.

Sintagma “kreativni klaster” podrazumeva organizacije i preduzeća usmerene ka kreativnoj industriji. Za formiranje klastera neophodno je da postoji ispunjenost makar tri uslova: sličnost proizvoda, zajedničko tržište ili tržišni segment i ljudski resursi. Postoji nekoliko tipova kreativnih klastera u zavisnosti od njihove koncepcije i prirode:

  • jednoobrazne (ujedinjene organizacije istog sektora, na primer multimedija i dizajn);
  • višeobrazne (ujedinjene organizacije različitih sektora, na primer dizajn i arhitektonski biroi, kinematografska i video produkcija, izvođačke delatnosti, izdavanje knjiga).

Klasteri mogu biti privatni (formirani incijativom individualnih preduzetnika i privatnih organizacija, koji u daljoj perspektivi mogu dobijati podršku države) i opštinski (formirani incijativom gradskih vlasti). Takođe, u klasterima može preovladavati: proizvodna komponenta (zatvorena za druge) ili prezentaciona komponenta, koja podrazumeva infiltraciju kreativno-profesionalnih delatnosti u javni prostor osnivanjem kafea, prodavnica dizajnirane odeće ili nameštaja, galerija, koncertnih i pozorišnih dvorana itd (Manюk A.).

Dok u Velikoj Britaniji, terminološki, kreativni klaster podrazumeva mrežu postojećih organizacija kreativnog sektora na opštinskom nivou, u Moskvi je isti model realizovan formiranjem art kompleksa koji su locirani u bivšim industrijskim objektima i imaju višenamensku ulogu.

Kreativni (art) klasteri u Rusiji su formirani u specifičnom obliku pa su različiti od uobičajene prakse. Članice ruskih kreativnih klastera su nevladine organizacije ili umetničke asocijacije koje objedinjuju nezavisnu umetničku praksu sa komercijalnim uslugama. Danas u Moskvi postoji pet art-klastera: dizajn centar “ArtPlay”, Kulturni centar “Art-Strelka” (art-strelica), fabrika “Arma”, projekat “FabRika” i “Vinzavod” (fabrika vina).

Poređenje Sankt Peterburga i Moskve je interesantno, jer se u oba velika grada primenjuje aktuelni koncept kreativne ekonomije. U Sankt Peterburgu vidimo pokušaj gradske vlasti da integriše  strategiju kreativnih industrija u razvoj grada i trenutni zastoj u realizaciji tih ciljeva, dok se u Moskvi srećemo sa uspešnom realizacijom ideja bez podrške vlasti, uprkos kome se događa procvat art klastera i opšte prihvatanje nove kulturno-poslovne organizacije  savremenog društva. Model art klastera omogućava umetnicima i organizacijama kulture da prevaziđu finansijske poteškoće, stvarajući, pritom, infrastrukturu i atmosferu u kojoj organizacije kulture razmenjuju resurse i paralelno se razvijaju. U Moskvi, za razliku od Velike Britanije, razvoj kreativnih klastera je zasnovan na modelu samostalnog sektora profitabilnih i neprofitabilnih organizacija, ali bez direktne državne podrške. U takvim okolnostima primenjuju se principi poslovnog upravljanja umetničkim klasterima što podrazumeva spoj umetnosti i preduzetništva, svojevrsnu adaptaciju tržišnim uslovima i razvoju tržišnih odnosa, kao i primenu fandrejzing[1] prinicpa. Naime, art klasteri kao što su ArtPlay, projekat FabRika i Vinzavod usmereni su ka tome da postanu aktivni ekonomski činioci na kulturnom tržištu. Bez obzira na finansijska ograničenja, art klasteri se razvijaju neverovatnom brzinom. Evidentno je i da su ovi modeli utemeljeni na najboljim izvorima kreativnosti grada stvarajući atraktivnu sredinu za veoma raznoliku publiku.

Koncept kreativnih industrija je, u suštini, drukčije tumačenje mesta i uloge kulture u društvu i ekonomiji zemlje. U tom konceptu prepliću se i „anđeli“ i „demoni“ koji iako obećavaju kulturi dobru perspektivu, istovremeno skrivaju i razne pretnje. Na koji način će se razvoj kreativnih industrija dalje odvijati u Rusiji pokazaće vreme. Učešče države je neophodno zbog balansa kulturnih i ekonomskih komponenti, a stav umetnika i teoretičara, koji se u ruskoj javnosti može zapaziti, ističe ideju o zajedničkoj saradnji i podršci od strane države kao neophodnom činiocu daljeg razvitka kreativnog sektora u Rusiji.

LITERATURA:

  1. Abankina T., Abankina I., Vыsokovskiй A. (2005), Gorodskaя sreda i kulьturnыe industrii, «60 Parallelь», №2
  2. Caves R.E. (2001), Creative Industries: contracts between Art and Commerce, Harvard University Press.
  3. Deptford/Greenwich Creative Hub. a framework document, http://www.creativelewishamagency.org.uk/cont/DeptfordGreenwichCreativeHubaframeworkdocument_004.pdf.pdf
  4. Gnedovskiй M. (2005), Tvorčeskie industrii: političeskiй vыzov dlя Rossii, Otečestvennыe zapiski, № 4(25)
  5. Ignatьeva E.L. (2006), Эkonomika kulьturы: Učebnoe posobie, GITIS, Moskva.
  6. Lэndri Č., (2006),  Kreativnый gorod, Izdatelьskiй Dom “Klassika XXI”.
  7. Levšina E.A.(2005), Kulьturnыe industrii. Novыe grani kulьturnogo processa, Spravočnik rukovoditelя učreždeniя kulьturы, № 8.
  8.  Manюk A. Tvorčeskie klasterы v Velikobritanii, http://www.cpolicy.ru/issledovania.html/moscow_clusters.html/maniuk.html
  9. O'Konor Dž. Kulьturnaя politika kak vliяnie: Эksport idei «tvorčeskih industriй» v Sankt-Peterburghttp://www.cpolicy.ru/analytics/87.html
  10. Čerenkov A. Kulьturnый Centr «Art-Strelka», http://www.cpolicy.ru/issledovania.html/moscow_clusters.html/cherenkov.html
  11. Tvorčeskie industrii v sovremennom gorode. Kak razvivatь talant i predprinimatelьstvo v Sankt-Peterbure, http://www.creative.leontief.net/data/Creative_ru.pdf
  12. Panos D. Creative Clusters & Creative London, http://www.thelondonparticular.org/items/creativeclusters.html

 


[1] Fund-raising (eng) – prikupljanje sredstava (podizanje fondova) apliciranjem za subvencije i donacije.

 

Članak je deo teksta Art klasteri: Modeli razvoja kreativnih industrija u Rusiji (2009).

Objavljeno 11. aprila 2011.

Ostavite odgovor