Šta je kolaborativna ekonomija

Kolaborativna ekonomija je ekonomija deljenja resursa ili troškova odnosno ekonomija pristupa dobrima, umesto posedovanja tih istih dobara.

Sinonimi za kolaborativnu ekonomiju, ili bolje rečeno, njene sinonimne sintagme koje donekle imaju zajednički obim pojma su:

  • Ekonomija na zahtev (On-demand economy)
  • Cirkularna ekonomija (Circular economy)
  • Ekonomija pristupa (Access economy)
  • Ekonomija iznajmljenog rada ili Frilenserska ekonomija (Gig economy)
  • Parnjačka ekonomija (Peer-to-Peer ili P2P economy)
  • Ekonomija reputacije (Reputation economy)
  • Ekonomija poverenja (Trust economy)

Ipak, dva osnovna oblika kolaborativnosti u ovoj ekonomiji su ili Deljenje ili Pristup. Dakle, nema posedovanja ili trajnog vlasništva nad robom ili uslugama. Otuda, nema ni kapitalizacije iz te i takve svojine. Bolje rečeno, kolaborativna ekonomija zasnovana je na deljenju resursa ili deljenju troškova. Primeri su: socijalno stanovanje, deljenje prevoza i deljenje automobila, rentiranje bele tehnike, deljenje alata i mašina.

Ekonomija pristupa zasnovana je na trgovini robom i uslugama, ali ne na bazi posedovanja, već pristupa. Ekonomski interes je prodavati pristup robi i uslugama privremeno, tj. rentirati je, nego prodavati robu odnosno uslugu trajno. Organizacije kao što su AirbnbZipcarJustRide,ZoomcarEliteHeads ili Uber, su komercijalne kompanije koje zapravo rentiraju ili na sličan način pružaju uslugu. 

Neki od fenomena kolaborativne ekonomije su: marketing zasnovan na internetu i društvenim mrežama, deljenje podataka (open data), 3D štampa (3D printing), masovno finansiranje (crowdfunding), kokreacija (crowdsourcing), kripto novac (crypto currency). U ovoj tabeli dajemo pregled nekih poslovnih inicijativa iz kolaborativne ekonomije (izvor: Wikipedia)

Tip Industrije

Pružalac

Tip interakcije

Prehrambena

Finansijska

Transportna

Turizam

Logistika

Radna snaga

Obrazovanje

Ostalo

Startapi

B2C (od biznisa ka potrošaču)

Kuhteilen

Finpoint

Uber

onefinestay

Instacart

Wework

Chegg

The Collective

C2C (od potrošača ka potrošaču)

Eat With Me

Lendico

Getaround

Airbnb

ShareMy Storage.com

Freelancer .com

Peer 2 Peer University

Sharen.nl

Kompanije

B2C 

WeFarm (Google etc.)

openforum (Bank of America)

car2go (Daimler)

Tripping.com (Several)

DoorDash (FedEx)

Workspace on Demand (Marriott)

Coursera

(Stanford)

Mud Jeans

(Mud Jeans)

C2C

P2P Food Lab (Sony CSL)

Crowdfunding (Volksbank Bühl)

Parkatmyhouse (BMW)

TripAdvisor (Expedia)

MyWays (DHL)

TaskRabbit (Walgreen, Pepsi, GE)

Khan Academy (Google, B. & M. Gates Foundation)

Mila (Swisscom)

 

Prednosti kolaborativne ekonomije su:

  • Smanjenje negativnog uticaja na okolinu (smanjenje ugljen dioksida i utroška prirodnih resursa),
  • Izgradnja i snaženje zajednica, zasnovanih na vrednosti i na zajedničkim rešenjima,
  • Ušteda na troškovima za kreditiranje i za nabavku sirovina,
  • Omogućavanje korišćenja robe ljudima koji ih inače ne mogu priuštiti, tj. kupiti,
  • Jačanje participativne demokratije,
  • Jačanje koncepta održive ekonomije.

Interes za ovu vrstu privređivanja pokazala je i Evropska Unija. Unutar Evropskog parlamenta radi se na analizama efekata kolaborativne ekonomije na budući lični, društveni i ekonomski razvoj, time i na uticaje na javne politike Evropske Unije. 

Vikki – Centar za istraživanje kreativne ekonomije

Objavljeno 2. februara 2016. 

Ostavite odgovor