Rast izvoza kompjuterskih i drugih usluga Srbije

Srbija ima relativno dobre rezultate u trgovini uslugama u poslednjim godinama, a što je posledica više besparice da se pare potroše, nego uspešnosti da se pare zarade, uz časne izuzetke poput izvoza kompjuterskih i informacionih usluga i komunikacionih usluga. U odnosu na 2008. godinu izvoz usluga je povećan u evrima za 23,9%, a uvoz za samo 4%, te je Srbija iz deficita od 182 miliona evra (258 u 2007. godini) prešla u rekordni suficit od 353,3 miliona evra u 2013. godini (samo 149,8 u 2012).

Navodimo vrste usluga i napominjemo da se odnose na period 2008-2013:

  • Izvoz saobraćajnih usluga povećan je za 18,7% (sa 656 na 779 miliona evra), a uvoz je smanjen za 6,4% (sa 868 na 810 miliona evra), te je smanjen deficit sa 212 na 32 miliona evra. Ovo je najveće poboljšanje salda u ovom petogodišnjem periodu.
  • Izvoz turističkih usluga povećan je za 20,8% (sa 650 na 785 miliona evra), a uvoz je smanjen za 4,5% (sa 862 na 823 miliona evra), te je smanjen deficit za 174 miliona evra (sa 212 na 38 miliona).
  • U komunikacionim uslugama Srbija je povećala izvoz za 112,5%, sa 88 na 186 miliona evra, uvoz je povećan za 61,3%, sa 79 na 128 miliona, te je suficit povećan sa 8 na 58 miliona evra.
  • Prihodi od građevinskih usluga smanjeni su za 16,6%, sa 247 na 206 miliona evra, a rashodi za 0,1%, sa 86,8 na 86,7 miliona evra, te je suficit ove delatnosti smanjen sa 160 na 119 miliona evra.
  • U uslugama osiguranja prihodi su smanjeni za 0,4%, sa 19,44 na 19,36 miliona evra, dok su rashodi povećani za 14,3%, sa 33,8 na 38,6 miliona, te je deficit povećan za 4,9 miliona evra, sa 14,4 na 19,3 miliona.
  • Prihodi od finansijskih usluga smanjeni su za 8,9%, sa 30,2 na 27,5 miliona evra, rashodi su smanjeni za 8,4%, sa 46,3 na 42,4 miliona, te je deficit smanjen za 1,2 miliona, sa 16,1 na 14,9 miliona evra.
  • Kod kompjuterskih i informacionih usluga izvoz je povećan za 165,2%, sa 96 na 265 miliona evra, uvoz je povećan za 1,7%, te je Srbija poboljšala saldo za 166 miliona evra, prešavši iz deficita od 44 miliona u suficit od 122 miliona evra. Srbija je po izvozu ovih usluga u 2013. godini izbila na 40. mesto u svetu, iza Brazila sa 333 miliona evra. Ipak, zemlje iz neposrednog okruženja imaju znatno veće prihode od izvoza ovih usluga, poput Mađarske (1.025 miliona evra), Bugarske (425) i Grčke (368 miliona). Među BJR iza Srbije su Makedonija sa 52 miliona evra, Hrvatske (192 miliona u 2012), i Slovenije (138 miliona u 2012).

Prihodi od autorskog prava su porasli za 42 odsto, dok su prihodi od kulture i rekreacije smanjeni za 5 posto

  • Kod intelektualnih usluga (Royalties and license fees) Srbija je povećala prihode za 41,9%, sa 19,7 na 28 miliona evra, rashode za 17,5%, sa 133 na 157 miliona, te je povećala deficit za 15 miliona, sa 114 na 129 miliona evra.
  • Kod ostalih poslovnih usluga Srbija je povećala prihode za 22,9%, sa 802 na 986 miliona evra, rashode je povećala za 23,9%, sa 569 na 705 miliona evra, a suficit je povećala za 48 miliona evra, sa 233 na 281 miliona.
  • U ličnim, kulturnim i rekreacionim uslugama prihodi su smanjeni za 5%, sa 110 na 105 miliona, rashodi su smanjeni za 7,8%, sa 61 na 56 miliona, a suficit je smanjen za 0,8 miliona, sa 49,1 na 48,3 miliona evra.
  • Strane vlade mnogo više fakturišu usluge srpskoj vladi, nego što je obratno slučaj, pa je Srbija smanjila prihod od ostalih usluga vlade za četiri petine, sa 19 na 4 miliona evra, dok je povećala rashode za 21,5% sa 39 na 48 miliona evra, pa je i deficit povećan sa 20 na 43,3 miliona evra.

Miroslav Zdravković, Makroekonomija.org

Objavljeno 25. aprila 2016.