Izvoz delova i mašina za grafičku industriju: iz deficita u suficit

Proizvodnja delova, komponenti i mašina za grafičku industriju su, iako čisto industrijske, prateće delatnosti u smislu kreativne ekonomije. Ovde je reč o delovima za štampače, kopir mašine i faks mašine, dakle za kancelarijske uređaje, koji nisu grafička industrija u pravom smislu reči, pa se mogu i posmatrati i kroz proizvodnju delova kancelarijskih mašina, kao i kroz proizvodnju komponenti za uređaje za prenošenje i kopiranje podataka, tj. možemo ih svrstati i u informacione tehnologije.

Izvoz Srbije u ovim proizvodima povećan je sa 12,5 miliona eura u 2008. na 43,8 miliona eura u 2015, dok je uvoz istih proizvoda u Srbiju povećan sa 30,3 na 35,4 miliona eura, respektivno. To znači da je Srbija prešla iz deficita u iznosu od 17,8 miliona eura u suficit od 8,4 miliona evra, a da pritom nije primenila bilo kakvu uvozno-supstitutivnu strategiju. Bilo je dovoljno da strani proizvođači ocene da ovaj tržišni segment u svetskoj trgovini (kao i većina industrijskih) stagnira, te da potraže jevtiniju lokaciju za svoju proizvodnju, kako bi kroz smanjenje troškova povećali profit, ukoliko ne mogu kroz rast prodaje. Svetski izvoz ovih proizvoda je ogroman, ali stagnira: povećan je sa 41,3 milijardi eura u 2008. na 45 milijardi eura u 2015g.

Najveći izvoznici u svetu ovih proizvoda su: Japan (7,7 milijardi eura), Kina (6,9), Hong Kong, Kina (5,9), Singapur (4,2) i Nemačka (4,1). Srbija je na 33. mestu sa 43,8 miliona eura, dok su ispred nje po rangu Mađarska na 28 mestu (110 miliona eura) i Rumunija na 32. mestu (48). Iza Srbije su Hrvatska na 46. mestu (16,7), Bugarska na 50. (6,4) itd.

Ovi proizvodi se iz Srbije izvoze najviše u Portugaliju (18,9 miliona eura !), Nemačku (8,1), Italiju (4,4), Holandiju (2,9) i BiH (1,9).

M. Zdravković – A.Đ.

Izvor: Makroekonomija.org

Objavljeno: 21. jula 2016.