Izvoz pulovera: globalna proizvodnja udvostručena

Podaci u ovom članku odnose se na samo jednu vrstu proizvoda, tj. specifičan tip pulovera i džempera – pletene pulovere i džempere: 611030 Pullovers, cardigans and similar articles of man-made fibres, knitted. Dakle, to su proizvodi od prirodnih materijala (najčešće vune), upredeni a potom pleteni ručno. Možemo ih svrstati u tekstilnu industriju, ali i u industriju umetničkih zanata. Svetska trgovina ovim puloverima povećana je sa 10,5 milijardi eura u 2008. godini na 22,4 milijardi eura u 2015. Očigledno, globalno postoji trend povratka na prirodne materijale, nakon decenija sintetike.

Najveći svetski izvoznici u 2015. bili su: Kina (9,8 milijardi eura), Bangladeš (1,7), Vijetnam (1,3) i Hong Kong (1,1). Od razvijenih zemalja, među deset najvećih izvoznika, bili su Španija, Italija i Nemačka.

Srbija je povećala vrednost izvoza sa 5,1 miliona eura u 2008. na 21,9 miliona eura u 2015, dakle više nego četvorostruko. Ipak, u ukupnoj razmeni, Srbija verovatno ne stoji tako dobro, kako bi se reklo na prvi pogled. Ispred Srbije su, od zemalja u okruženju, bili u 2015. Rumunija (74,6) i Bugarska (33,5), dok su Hrvatska (21,2) i Mađarska (18,5) bili neposredno iza Srbije, u rangu u kome je Srbija bila na 49. mestu u svetu.

Za razliku od Srbije, koja je povećala vrednost izvoza 4,3 puta u samo 7 godina, Rumunija i Mađarska su smanjile vrednost izvoza, dok su Bugarska i Hrvatska relativno malo povećale vrednost izvoza. Na primer, Hrvatska je u 2008. godini imala tri puta veću vrednost izvoza, i bila je ispred Srbije do 2014, da bi u 2015. napustila društvo „top 50“ izvoznika i pala na 51. mesto.

Izvoz pulovera iz Srbije, u 2015. godini najviše je išao u Italiju (14,5 miliona eura), Nemačku (3,7), Hrvatsku (1,6) i Dansku (0,8).

Uvoz pulovera povećan je sa 4,9 na 10,3 miliona eura, u periodu posmatranja, te je Srbija povećala suficit sa 0,2 miliona eura u 2008. na 11,6 miliona evra u 2015. Ovo je izvoz koji sadrži visok udeo uvoznih materijala u vrednosti proizvodnje, te ćemo pretpostaviti da i dalje postoji deficit u ovoj razmeni, uprkos dvostruko većoj vrednosti izvoza. 

M. Zdravković – A.Đ.

Izvor: Makroekonomija.org

Objavljeno: 22. jula 2016.