Osnovni pojmovi kreativne ekonomije XXVIII: Četvrta industrijska revolucija

Četvrta industrijska revolucija, po nekim teoretičarima, pokrenuta je pojavom zvanom Internet poredak stvari ili Inernet of things ili IoT. Obeležje ove revolucije su, između ostalog, super kompjuteri, inteligentni roboti, automatizacija (automobili i traktori bez vozača), neurotehnološka poboljšanja mozga, genetske modifikacije kao industrija. Četvrta industrijska revolucija dešava se velikom brzinom i označava se u eksponencijalnim funkcijama. 

Prema Svetskom ekonomskom forumu (WEF), ova revolucija će suštinski promeniti način na koji živimo, rad, socijalne odnose, lični život i navike. Ključna obeležja su: veštačka inteligencija, 3D štampa, autonomna vozila, robotizacija i IoT

Prema hipotezama Klausa Švaba iz ove institucije, prethodne tri revolucije omogućile su prelazak ljudskih potencijala od životinjskih ka humanim, dali su masovnu  proizvodnju i otvorili prostor za digitalni razvoj. Četvrta industrijska revolucija je suštinski drugačija. Ona se odlikuje ne samo neverovatnom ekspanzijom tehnološkog razvoja, nego i fuzijom fizičkog, biološkog i digitalnog sveta, koji na na novi način definiše šta je to čovek. Na prvom mestu, novi svet će omogućiti globalno digitalno povezivanje čovečanstva na nov način i time dovesti do novih vidova kolektivne svesti. Ova industrijska revolucija stvara i izazove: bezbednost podataka, nepoznanica kontrole veštačke inteligencije i ukidanje privatnosti opštom dostupnošću podataka.

U ekonomiji, Četvrta industrijska revolucija jeste ekonomija zasnovana na inovacijama, znanju i kreativnosti – sve objedinjeno sintagmom kreativna ekonomija

Prethodne tri industrijske revolucije bile su ove:

  • Prvu industrijsku revoluciju pokrenuo je pronalazak i primena tehnologije parne mašine (pronalazača Džemsa Vata) i to najpre u tekstilnoj industriji. Industrijalizacija iz manufakturne proizvodnje je njeno ključno obeležje. Ova revolucija desila se na prelazu 18. u 19. vek i stvorila je novi oblik kapitalizma, ekonomskih, socijalnih odnosa i razvila nauku u službi privrede.
  • Druga industrijska revolucija desila se sto godina kasnije zahvaljujući industrijskoj serijskoj proizvodnji automobila koju je uveo Henri Ford. Njena glavna obeležja su izumi sledećih tehnoloških unapređenja: električna energija, telefon, radio, telegraf, motor sa unutrašnjim sagorevanjem. 
  • Treća industrijska revolucija počela je digitalizacijom komunikacije i ekonomije. Glavna obeležja su: računarske mašine, brzi kompjuteri, internet, televizija, informacione i komunikacione tehnologije, uključujući mobilnu telefoniju i uređaje za digitalno prikupljanje, skladištenje i prenos podataka. 

Čovečanstvo se dakle, sada nalazi na razmeđu između Treće i Četvrte industrijske revolucije i jeste na samom početku novog doba u kojem će tehnologija potpuno dominirati i iz temelja promeniti sve do sada poznate institucije društva, države, ekonomije, politike i nauke. 

A.Đ.

Objavljeno 24. aprila 2017. 

Ostavite odgovor