Ikea će poremetiti domaće tržište nameštaja

Koliko kupci željno iščekuju otvaranje kapija robne kuće nameštaja sa više od 9.000 artikala toliko proizvođači nameštaja u Srbiji strepe od toga šta će biti sa njihovom prodajom. Naime, prema određenim podacima, u Rumuniji je u godini otvaranja Ikee pao promet domaćim proizvođačima i trgovcima nameštajem za čak 45 odsto. U Hrvatskoj su kupci reagovali slično, dok, na primer, u Bugarskoj uopšte nisu bili fascinirani Ikeom pa nije došlo ni do kakvih distorzija na tržištu.

Ješa Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije, očekuje da će, prema nekim istraživanjima koja su sprovođena među kupcima, takođe doći do distorzije na tržištu jer, kako kaže, naši ljudi vole da kupuju u Ikei.

Nažalost, u Ikei neće moći da kupuju robu domaćih proizvođača, osim već čuvenih oklagija i dasaka za sečenje firme „Standard furnitur“ iz Ćuprije.

„Ikea je pokušala da nađe partnere i dobavljače iz Srbije, ali su uspostavili saradnju samo sa jednom firmom iz Ćuprije. Veliki srpski proizvođači verovatno nisu prepoznali dobru poslovnu priliku u ponudi Ikee, dok manji koji bi hteli ne mogu da ispune stroge uslove koje ova kompanija zahteva, poput konstantne nabavke sirovina, tražene količine, sertifikate ili organizacije menadžmenta“, objašnjava Erčić, dodajući da i dalje može doći do saradnje nekih od naših kompanija sa švedskim gigantom.

On ističe da bi država i Privredna komora trebalo da pomognu domaćim proizvođačima da višak robe koji će se pojaviti ulaskom Ikee na tržište da izvezu u inostranstvo, a pre svega u EU u koju odlazi 78 odsto nameštaja iz Srbije.

Naime, drvna industrija čini svega oko 1,4 odsto BDP-a Srbije, ali 2,7 odsto izvoza. Tako je prošle godine izvezeno nameštaja za 44,3 milijarde dinara (rast od 20 odsto u odnosu na 2015), a uvezeno 16,4 milijarde, što znači da je ostvaren suficit od 28 milijardi dinara ili oko 225 miliona evra. Kada se tome doda još dvadesetak miliona evra suficita iz izvoza polusirovina od drveta, ova industrija predstavlja značajan izvozni potencijal Srbije.

Domaći proizvođači uglavnom ne žele otvoreno da pričaju o tome šta će za njih značiti dolazak Ikee, ali oni koji hoće su prilično pesimistični. Milija Milosavljević, vlasnik proizvođača nameštaja Ktitor rezignirano primećuje da mi slavimo dolazak Ikee koja će „zaposliti 400 ljudi u prodaji, a bez posla će ostati 7.000 ljudi u proizvodnji nameštaja“.

„Sramota je da država posveti toliku pažnju jednoj firmi. Ikea će cenovno i marketinški uništiti domaće proizvođače. Pa od jutros u svim novinama, na svim televizijama priča se o tome kako se otvara Ikea. Ktitor bi za takvu reklamu morao da plati mnogo para. Nije fer da država i njeni predstavnici marketinški podržavaju i promovišu Ikeu, dok za domaće proizvođače to nikada nisu uradili“, kaže Milosavljević dodajući da je Ikea planirala dolazak još 1990-ih.

„Simpo ih je sprečio da dođu 1992. godine, a ponosan sam da sam i ja u tome pomogao“.

Međutim, na ovo se može gledati i iz drugog ugla. Iz ugla u kome su srpski proizvođači bili privilegovani time da svih ovih godina nije bilo Ikee i s obzirom da se već više od decenije govori o njenom dolasku domaći proizvođači su imali prilike da se pripreme. Neki i jesu, jer upućeni kažu da su neki od velikih proizvođača ušli u značajne investicije upravo sa znanjem da Ikea uskoro dolazi.

Takođe, cenovni pritisak trgovca globalnog formata kakva je švedska kompanija će svakako naterati i domaće igrače da spuste cene i povećaju kvalitet na zadovoljstvo domaćih kupaca. Ono što jesu u pravu domaći biznismeni je da Ikea dobija ogroman marketing i to besplatno.

Potrebna proizvodnja finalnih proizvoda

Problem srpske industrije nameštaja verovatno nije u Ikei već u tome što se dobar deo drveta izveze ili kao sirovina u vidu trupaca (to nam je inače prvi izvozni proizvod u Kinu) ili kao polufabrikata, u vidu građe, dasaka, fosni… veoma male dodate vrednosti. Takva građa se u kineskim ili italijanskim fabrikama prerađuje u nameštaj i onda vraća u Evropu i Srbiju po mnogostruko uvećanim cenama po kubnom metru.

Recimo 2015. godine izvezli smo 45.000 kubika drveta za 45,3 miliona evra. Da je ova količina drveta iskorišćena za proizvodnju stolica, izračunali su stručnjaci, imali bismo izvoz vredan 265 miliona evra.

Inače drvna industrija je jedna od retkih u kojoj nema velikih stranih investicija koje vuku izvoz celog sektora, već je 92,5 odsto domaći kapital.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno 8. avgusta 2017.

Ostavite odgovor