Uzroci pada bitkoina

Prema magazinu Forbes, postoji šest objašnjenja zašto je bitkoin pao sa oko 20.000 dolara koliko je vredeo prošle nedelje na prvobitnih 11.500 dolara juče da bi se stabilizovao na sadašnjih 15.200 dolara. Ukupno tržište ovom kriptovalutom sada vredi 478 milijardi dolara, a držalo je nekada 617 milijardi dolara kapitala. Ovde navodimo tih 6 razloga, ali dodajemo i svoje komentare.

  1. Kraj godine je ciklus trošenja

Sve valute padaju krajem godine, jer je to vreme izobilja i trošenja, a pošto se pretpostavlja da je dobar deo učesnika u trgovini bitkoinima iz redova finansijskih spekulanata, to je razumljivo da ova vrsta investitora krajem godine prodaje kupljeno tokom godine.

2. Najava nove verzije Bitkoina – Bitcoin Cash

Coinbay najveća svetska menjačnica Bitkoina bila je najavila da će uvesti novu vrstu valute – Bitcoin cash, ali je trgovanje odmah zaustavljeno jer se sumnjalo da insajderi imaju pristup informacijama o trgovanju. To je odmah oborilo trgovinu bitkoinom.

3. Pojava alternativnih valuta – tzv. altoina. Neki investitori su najavili da će više ulagati u Cardano, Tron i sl. valute. To je izazvalo potres tržišta bitkoina, a potom i ukupnog tržišta alternativnih valuta.

4. Kitovi su se pokrenuli. Grupa velikih investitora za koje se pretpostavlja da su vlasnici 40 odsto bitkoina, po pretpostavci nekih analitičkih centara, npr Blumberga, rešila je u međusobnom dogovoru da intenzivno međusobno trguje kako bi veštački naduvala vrednost bitkoina, a potom su ih tako naduvane po vrednosti prodali, čime su automatski doveli i do pada potražnje.

5. Naglo trgovanje bitkoinima i altkoinima u Južnoj Koreji i hakovanje od strane Severne Koreje. Tokom novembra ogroman broj Južnokorejanaca je trgovao bitkoinima, sve dok najveća menjačnica u Južnoj Koreji nije zatvorena, jer se sumnjalo da su hakeri iz Severne Koreje provalili i zaplenili 17 odsto vrednosti bitkoina na tržištu te zemlje. Time je palo poverenje i trgovina u dobrom delu Azije.

6. Bitkoin je stvarno bio balon. Ovaj uzrok je najmanje moguć, s obzirom da je Bitkoin i ranije imao padove, ali se potom munjevito dizao. S obzirom na činjenicu da je tek par miliona ljudi uključeno u trgovinu ovom kriptovalutom, to je njen potencijal i dalje ogroman.

Naš zaključak je da je Bitkoin samo trenutno pao i da će njegova vrednost sigurno nastaviti da raste. Fjučersi bitkoina za 29.12.2017. najavljuju vrednost od 18.500 dolara, dok za kraj marta naredne godine procenjuju da će sigurno vredeti 19.100 dolara. U ovoj godini ova valuta je skočila 1.800%, ali takav rast se ne predviđa naredne godine.

Teze da je bitkoin virtuelna valuta i da nije siguran kao postojeće priznate valute – sigurno nije održiva. Prvo, danas su sve svetske valute manje-više virtuelne jer iza njih ne stoji ni ekvivalent u zlatu, niti u robi ili nečemu drugom. Centralne banke mogu da utiču na kurs valute u odnosu na drugu, i da joj veštački podižu i smanjuju vrednost a veliki igrači zarađuju na dnevnom nivou trgovinom devizama, čime takođe čine veštačke oscilacije vrednosti neke valute. Drugo, na vrednost valute utiče i prodaja tzv hartija od vrednosti, koje su se tek pokazale kao špekulantske. Kriza 2008. godine je i nastala kada su velike banke i hipotekarni fondovi prodavali derivate nenaplativih kredita kao vrhunske AAA vrednosne papire. Poverioci su time izgubili hiljade milijardi dolara, niko nije odgovarao, a gubitak su nadomestili državni fondovi, čime je teret rizika prebačen na obične građane. Bitkoin, naravno, može biti veštački naduvavan na jednostavan način da dva učesnika jedan drugom mogu prodavati beskonačno i time dizati vrednost sve dok ne uvuku druge da isto tako rade i time veštački stvore potražnju. Ipak, rizik je daleko manji nego kod trgovine zvaničnim valutama i više je fer, jer sigurno gubitak neće prevaliti na javne fondove, već svaki učesnik bitkoin trgovine sam snosi svoje gubitke.

Virtuelni institut / Forbes

Objavljeno 23. decembra 2017.